Зашто је сода бикарбона непријатељ фармацеутске индустрије
1 min read
Сода има вишеструко корисно дејство. У козметици је већ позната њена примjена, али од скоро овај састојак је и медицинско чудо…
Сода бикарбона (натријум хидрогенкарбонат, натријум бикарбонат, НаХЦО3) је вјероватно једина безопасна, неорганска хемикалија која доказано има вишеструко корисно дејство као лијек, козметичко средство, средство за чишцење, хуману хигијену и његу, адсорбенс мириса и друго.
Растворена у води сода бикарбона даје базну средину. Реагује са киселинама, ослобађајући воду и угљен-диоксид. Због те особине, користи се и у фармацеутској индустрији као антацид (против горушице). Међутим, као и код уношења било ког препарата или лијека, постоји опрез. Повишен унос соде бикарбоне повећава пХ вриједност крви, а вишак натријума повећава запремину крви и крвни притисак, односно повећава ризик од хипертензије и едема (отока).
Постоје увјерљиви докази који упућују на то да би натријум бикарбонат могао постати примарни и универзални медикамент за широки спектар различитих обољења, укључујући гљивична обољења, рак и дијабетес, због чега би медицински стручњаци требало да га укључе у третман лијечења многих болести данашњице. Међутим, фармацеутска индустрија се снажно опире идеји да нешто тако јефтино као што је сода бикарбона може замијенити најскупље фармацеутске препарате.
Милиони људи широм свијета конзумирају јоне бикарбоната у води за пиће ради превенције или их користе као терапију код клиничке ацидозе, као и код многих других стања. Већ деценијама, у развијеним земљама ЕУ, сода бикарбона се рутински примењује од стране онколога, како би се спријечила токсичност хемиотерапеутика и зрачења. Све биохемијске реакције у ћелијама нашег тијела, односно ензими који их покрећу, осјетљиви су на пХ вриједност. Што се више смањује телесни пХ, то је већи проблем за ћелијску физиологију.
Веома низак (кисели) тјелесни пХ настаје услијед честог уношења фармацеутских синтетичких љекова, исхране базиране на кисјелим намирницама, стреса, испољавања и нагомилавања негативних емоција. То све води ка пропадању ћелија, а на крају до озбиљних здравствених проблема, као што су рак, кандидијаза, кардиоваскуларне болести, дијабетес, остеопороза, гастритис, итд.
Чињеница је да биолошки живот најбоље функционише у не-киселој (алкалној) средини довољно говори у прилог корисности соде бикарбоне. Уносом бикарбонатних јона могуће је неутралисати низак пХ, односно регулисати пХ баланс унутар тјелесних ћелија. Сода бикарбона дјелује тако што шири крвне судове и поспјешује лакше отпуштање кисеоника у ткива, повећавајући тиме пХ вриједност.
Terapija sodom bikarbonom prema Simonciniju i Jimu Kelmunu