ИН4С

ИН4С портал

Зашто је јапанском новинару засметао Дан побједе у Русији

Обиљежавање Дана побједе у Русији изазива „извјесну нелагоду“ у Јапану, који има другачији однос према Другом свјетском рату, написао је новинар Јити Онода у чланку за конзервативни лист „Санкеј шимбун“. Деветог маја у цијелој Русији се одржавају војне параде. Свуда се могу видјети људи са заставицама које симболизују побједу, пише јапански новинар. Он наводи да Русија и Јапан имају различити став према Другом светском рату.

Дан побjеде

Обиљежавање Дана побједе у Русији изазива „извјесну нелагоду“ у Јапану, који има другачији однос према Другом свјетском рату, написао је новинар Јити Онода у чланку за конзервативни лист „Санкеј шимбун“.

Деветог маја у цијелој Русији се одржавају војне параде. Свуда се могу видјети људи са заставицама које симболизују побједу, пише јапански новинар. Он наводи да Русија и Јапан имају различити став према Другом светском рату.

У Јапану се 15. августа (Дан сјећања на жртве атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија и капитулацију земље) не одржавају никакве свечаности, па због тога руско свечано расположење изазива извјесну нелагоду“, изјавио је Онода, преноси Спутњик.

Према његовим ријечима, у Русији, гдје наводно има „мало елемената за народно заједништво“, Дан побједе омогућава власти да „створи атмосферу националног престижа“.

Јапан је у Другом свјетском рату био на страни Немачке и Италије и истакао се по ратним злочинима у азијским државама које је окупирао. Почетком августа 1945. године, СССР се, у складу са одлукама Кримске и Постдамске конференције, званично придружио Постдамској декларацији и ушао у рат против Јапана. Мировни споразум о завршетку Другог свјетског рата између Токија и Москве никада није потписан, што и данас баца сенку на односе Русије и Јапана.

Јапан претендује данас на Курилска острва (Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаји), позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој се Москва сложила да размотри могућност предавања Јапану острва Хабомај и Шикотан, након закључивања мировног споразума, док судбина Кунашира и Итурупа није била разматрана.

Совјетски Савез је очекивао да ће Заједничка декларација окончати спор, а Јапан је тај документ посматрао само као дјелимично решење проблема, не одустајући од претензија на сва острва.

Даљи преговори нису довели ни до чега, мировни споразум по завршетку Другог свјетског рата није био потписан. Постоји став да је на то утицало озбиљно противљење САД, које су запријетиле да ће, ако Јапан пристане да преда два од четири острва, то утицати на процес повратка Окинаве под јапански суверенитет (споразум о повратку Окинаве Јапану ступио је на снагу 1972. године).

Став Москве је да су острва ушла у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да суверенитет Русије над њима не подлеже сумњи.

 

Прочитајте још:

Украјина запријетила Русији „хамбуршким“ санкцијама иако су морнари незаконито ушли у руске воде

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Зашто је јапанском новинару засметао Дан побједе у Русији

  1. Treba pitati ovog globalističkog skota od japanskog novinara, ko je to bacio atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, Rusi ili možda neko drugi?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!