„Шангајски дух“ уноси нови квалитет у односе три земље који током двадесетог столећа нису били увек идилични.
У контексту учвршћивања и унапређења односа у Азији, али и свету, веома је важно што су се јуче, у Пекингу, састали Владимир Путин, Си Ђинпинг и Ухнаа Хурелсух, председници Русије, Кине и Монголије.
Уношење „шангајског духа“ у односе три земље, који нису увек били конструктивни, нарочито у различитим периодима двадесетог века, отвара потпуно нову страницу, нарочито на плану јачања економске сарадње.
Монголија као резервна нада Запада
Уколико знамо да је Колективни запад након окончања Хладног рата рачунао на судар интереса Русије и Кине у Централној Азији, Монголија је била њихова споредна или резервна нада.
Најпре, ту је горко историјско наслеђе. Монголска племена загорчала су живот средњовековној Русији, а монголска династија Јуан, коју је основао Кублај-кан, била је прва владајућа династија у Кини која није потицала од народа Хан (етничких Кинеза).
Власт династије Ћинг успоставила је власт у такозваној Унутрашњој Монголији, која је данас део НР Кине, али и на подручју данашње Монголије где су локални владари задржали извесни степен аутономије.
Монголија је прогласила независност 1911. године, након пада династије Ћинг и успостављања републике у Кини, уз помоћ царске Русије.
Након револуције у Русији, Монголија је постала „народна република“ и политички сателит СССР-а.
Након Другог светског рата и референдума у Монголији, ова земљу признала је Кина, а током неспоразума и сукоба између СССР-а и Кине шездесетих година прошлог века, Монголија се сврстава уз СССР.
Монголија дуго ужива статус посматрача у ШОС-у
У међувремену, околности су се променила. Монголија је од краја прошлог века почела да балансира између два велика суседа, али и Колективног запада који је покушавао да се умеша и допре до Улан Батора.
Монголија већ дуго ужива статус посматрача у ШОС-у, а уношење „шангајског духа“ у њене односе са ШОС-ом и два велика суседа, оснивача ШОС-а, могао би широм да отвори врата сарадње, уз истовремено неугрожавање монголске независности.
Отуда је потврда релаксираности односа на релацији Москва – Улан Батор – Пекинг у форматима које нуди ШОС, а потом и ширење пре свега економске сарадње, од прворазредног значаја за стабилност Евроазије.
Три земље на добром путу
Судећи према ономе што се чуло на састанку Путин–Си–Хурелсух, три земље су на добром путу да убрзају ту врсту односа.
Русија, Монголија и Кина би, према ономе што је саопштио Си Ђинпинг, требало да продубе међусобно корисну сарадњу, унапреде инфраструктурне и енергетске пројекте, побољшају усклађеност развојних стратегија, прошире обим поравнања у националним валутама и ојачају сарадњу у туризму, али и очувању културног наслеђа.
Путин је, судећи према извештајима кинеске штампе која је пажљиво испратила овај трилатерално састанак, истакао важност блиског усклађивања развојних стратегија. По Путину, Русија, Кина и Монголија требало би, како преносе кинески медији, да побољшају повезаност, прошире обим трговине и инвестиција и продубе сарадњу и размену у областима финансија, енергетике, дигиталне економије, образовања, заштите животне средине, туризма и других области, како би подстакле економски развој, унапредиле регионалну економску интеграцију и ојачале везе међу народима.
Хурелсух је изразио посвећеност Монголије унапређењу изградње Руско-монголско-кинеског економског коридора, јачању међуљудске и размене у области културе, али и подстицању регионалног развоја и просперитета.
Заједно на истој страни у Другом светском рату
Није ових дана без одјека остало опажање да су поменуте три земље током Другог светског рата биле на антифашистичким и антинацистичким позицијама, што их, у контексту обележавања 80. годишњице победе, додатно спаја, те да су припадници сва три народа били жртве агресије, у неким случајевима страдајући заједно.
Током такозваног „манџурског похода“ Црвене армије, здружене совјетско-монголске снаге су на реци Халхин Гол, око 900 километара источно од Улан Батора, од пролећа до јесени 1939. године до ногу потукле јапанску 23. пешадијску дивизију.
На североистоку Кине, у данашњој провинцији Хејлунгђијанг, током Другог светског рата деловала је злогласна јапанска „Јединица 731“ која је изводила експерименте на људима, међу којима је било највише Кинеза, али су њене жртве били такође Руси и Монголи.
Извор: РТ Балкан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
