Зашто државни тужилац не позове Митрополита Амфилохија да да изјаву јер је одржао помен Крсту Зрновом Поповићу на Липи Цуцкој?
1 min read
Фото: Јован Маркуш
Пише: Јован Маркуш
Са Митрополитом Амфилохијем Радовићем имао сам част да сарађујем као предсједник Одбора за пренос земних остатака краљевске породице Петровић Његош на Цетињу 1989. г., када је он био једна од кључних личности од стране СПЦ, која је допринијела да се земни остаци поврате у отаџбину и сахране на цивилизовани начин. Митрополит Амфилохије је као тадашњи Епископ банатски, први дочекао земне остатке краљевске породице у луци Бар 30. септембра 1990. г. и противно забрани тадашње власти одржао мали помен на војном броду ,,Свети Марко“, као страној територији у нашим водама. Приликом свечаног чина сахране краља Николе и краљице Милене 1. октобра 1989. г. епископ Амфилохије бесједио је на Светој архијерејској литургији пред Цетињским манастиром.
Сљедеће године Епископ Амфилохије Радовић свечано је устоличен за Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског од стране Патријарха српског Павла са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру.
Први вишестраначки избори након 50 година у Црној Гори одржани су у децембру 1990., и мислећи да се вријеме демократије враћа, покренуто је питања ексхумације, сахране и обиљежавања свих безимених гробница мислећи да би се наслијеђени антагонизми могли на тај начин превазићи, колико се жели истинско помирење међу браћом.
Почетком 1991.г. у једном разговору испричао сам митрополиту Амфилохију да су земни остаци бригадира Крста Зрнова Поповића, којег је комунистичка власт прогласила за државног непријатеља а убила УДБА 1947. г. без суђења као старца, средином осамдесетих година пренешени скоро илегално од стране уже породице са пољане у мјесту Јама Војводина на Липу Цуцку и сахрањене без црквеног обреда у породичну гробницу пред црквом Св. Јована Крститеља.
Ово ми је све било јако добро познато јер сам у то вријеме био предсједник Извршног одбора а потом и предсједник Цетиња када су земни остаци бригадира Крста Зрнова Поповића уз прећутну сагласност цетињских власти пренешени и сахрањени на Липу Цуцку, а уз то сам био и лични пријатељ породице Поповић. Митрополит је тада изразио жељу да обави црквени обред тј. помен на гробу Крста Зрнова Поповића, уз сагласност његове породице.
Убрзо потом Митрополију је посјетио проф. Сретен Цено Зековић, предсједник новоформиране политичке странке ,,Црногорски федералистички покрет“ чије су идеје и програм донекле биле блиске са онима које је заступао Крсто Зрнов Поповић. У разговору Митрополита Амфилохија и проф. Зековића разговарало се о више тема а између осталог закључено је да Митрополит Амфилохије одржи помен бригадиру Крсту Зрнову Поповићу на Липи Цуцкој а да представници ,,Црногорског федералистичког покрета“ у Скупштини општине Цетиње покрену питање да се на достојан начин обиљежи масовна гробница испред Биљарде на Ћипуру, са земним остацима 30 омладинаца погинулих у братском сукобу између ,,бјелаша“ и ,,зеленаша“ на Божић 1919. године, а коју су фашисти и црногорски сепаратисти срушили 1941. г.
Митрополит Амфилохије је испунио своју људску и хришћанску дужност и одржао први помен бригадиру Крсту Зрнову Поповићу од његове погибије 1947.г, уз присуство његовог синовца Митра Бошковог Поповића и још неколико рођака и пријатеља на гробљу испред храма Светог Јована Крститења на Липи Цуцкој 1991.године.
Зашто проф. Сретен Цено Зековић, некадашњи Србин и некадашњи студент Богословског факултета у Београду, чији је отац Момчило погубљен без суда и суђења 13. новембра 1944. г. а чији земни остаци почивају и данас у безименог гробници на Новом цетињском гробљу, није испунио дато обећање Митрополиту Амфилохију да представници ,,Црногорског федералистичког покрета“ у Скупштини општине Цетиње покрену питање да се на достојан начин обиљежи масовна гробница испред Биљарде на Ћипуру преко које је данас направљена пјешачка стаза – није ми познато.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Da je Krsto Zrnov kojim slučajem živ,
ovijeh ne bi bilo!
Neobičan Srbin bijaše Krsto, pravi onaj Crnogorac kakvi su mu i junačke pređe bili, cucki glavosjeci!
I kada je pogrešno birao Krsto, srpski je mislio!
… Tako je živio, tako je i ginuo.
Od Srbinu protivne ruke.
Zna ta živa voda najljepše srpske Planine svoje pute, za džaba je navrću na svoju vodenicu odrodi duklješki!!!
Krsto im je i pod kamom protivan!!!
Крсто Зрнов велики јунак и добар Србин.
Autoput nazvati imenom najveceg Crnogorskog sina. Zeleni barjak njegovog pokreta protiv nestajanja Crne Gore postaviti za yvanicnu zastavu CG. Bio je to veliki Srbin protiv ujedinjenja sa Srbijom. Zato mu hvala
Гледано са дистанце краљ Никола је направио стратешку грешку потписавњем капитулацију после победе на Мојковцу, када је распустио војску у побегао из земље. Формално правно тим чином је Црна Гора и у очима савезика пртестала да постоје као држава. Већина црногораца му то није опростила, па се на крају рата изјаснила на Подгоричкој скупшзини за уједињење са Србијом да би се избегла подела замље посебно одузимање приморај од стране Италје.. Знајући шта се све по том десило могу да тврдим да би тако уједињена држава боље функцинисала под краљом Николом као искреним српским националистом него што је доживеле под његовим унуком Александром Карађорђевићем коме су масонски идеали изгледа били ближи него национални… Крсто се у тим несрећним међудинастичким поделама определио за једну страну, увек носећи тробојни барјак, а не зелени како тврди овај празноглави брозовски гмизавац … На овим несрећним временима подела, комуно-сатанисти су заснивали своју политику братоубиства која је резултирална небројеним жртвама за и после другог светског рата, а чију праљву политику наставља мафијашки картел коме је сва идеологија у зградњу новца..
Краљ Александар Карађорђевић је наш највећи владар после цара Душана!
Ubjedljivo najgori vladar u istoriji. Umjesto da zaokruži etničke granice i utvrdi državu Srba od Zadra do Grčke, on je krenuo na silu da pravi Jugoslaviju i rehabilitovao poražene srpske krvnike koji su izgubili rat. Da nije bilo njega, ne bi bilo krvi između zelenaša i bjelaša, ne bi bilo Makedonaca, Crnogoraca, Bošnjaka…. Svi bi bili Srbi u državi Srba. Danas bi bilo 20 miliona Srba u svojoj državi a ne 10 u 5 država.
Па, да би био Црногорац мора да буде прво Србин.А ти ми наведи једног знаменитог Црногорца кохи није био Србин, даћу ти шта год хоћеш. Чак и овај ваш господар је био Србин.
Mozda bi se covjek i zabrojao. Ali crnogoraca ni malih ni velikih nikada nije bilo za ujedinjenje sa srbijom osim 2006.
Не може Крсто бити већи од светог Петра цетињског, Његоша и још пуно других..
Крсто није био против заједничке државе са Србијом, то што ви монтенегрини имате меморију рибе и покушавате да прекрајате историју због лудила које вас је захватило то је нешто друго!
Да се Крсто дигао неки дан и видио комунистичке њушке на гробу не би ни једног промашио.
Zasto sto tada nije bila epidemija.