Застава
У модерно вријеме колективни идентитет је од посебне важности у политици. Народи и државе који немају историјског упоришта ни државних традиција настоје да их измисле и конструишу по узору на велики број афричких и азијских држава насталих послије Другог свјетског рата.
Ријетке су нације сличне српској, која је током двадесет година бјежала од своје прошлости, државног и националног идентитета.
Док у нашем сусједству од страних бирократа или зловољом моћних уцјењивача измишљеним државним знамењима плачу политичари који су до јуче водили ратове, вршили ратне злочине, продавали дрогу и још штошта… У Србији су власти и већи дио опозиције бјежали од грба који је Србија имала кад је била једна од тридесетак независних држава свијета, химне уз чије звуке је српски народ побиједио у Великом рату, заставе која је завијорила прва међу јужнословенским … Коначно се српски народ у Србији некако изборио за своја знамења. Данас не постоји политичка снага у земљи која нуди другачије државне симболе.
Наш народ изван граница отаџбине – 1,8 милиона Срба који живе у осам сусједних и оближњих држава одавно се вратио традицијама. Неправедне и покварене велике силе нијесу дозволиле српском народу да се опредијели и остане да живи у заједничкој држави. Питање је, међутим, да ли би да је нашем народу била дата слобода да изабере, он прије десет или двадесет година уопште пристао да уђе у састав једне и недјељиве државе Србије. Заражени југословенством, са искључиво федералистичким државним искуством, суочени са чињеницом да је Београд са Црном Гором годинама глумио „Југославију“ и касније створио нефункционалну и антисрпску аутономију на сјеверу Србије… Тешко да би прихватили да наша национална држава буде макар и слична Мађарској, Хрватској, Бугарској или Грчкој.
Посебно је то случај у Црној Гори. Срби су овдје четири пута мање заступљени у државној администрацији него што би на основу удјела у становништву требало да буду, оспорена су им основна просвјетна и културна права, предмет су непрекидних кампања мржње… Ипак, свега трећина Срба из Црне Горе би пристала да њихова земља буде дио Србије, а тек сваки десети вјерује да је од стране једног насилног и недемократског режима угрожен. С идентитетом је још горе. Дуго је међу Србима у Црној Гори најмоћнија била странка која је вјеровала у југословенски и касније „србогорски“ идентитет својих бирача… Тек од недавно застава Срба из Црне Горе постала је она која је била у прошлости српска народна застава тробојка боја истовјетних за читаво српство. Нема више двоумљења, изругивања здравом разуму и традицијама, са некаквим тиркизним бојама и заставама чудних размјера. У борби за права српски народ данас брани историју Црне Горе и када идентитетски закони коначно буду на частан и демократски начин донесени народна застава Црне Горе биће, као што је и била, српска народна застава.
Република Српска је успјела да од страних протектора одбрани своју државну заставу, која је уједно и српска народна застава. Други ентитет БиХ је, само да би спријечио Српску да има своја знамења, жртвовао сопствена. Срби су, ипак, успјели да сачувају симболе своје државности и јединства српске нације.
Moj Zelenašu, muka je u tome što ti i dan danas mimo cijelog svijeta i poslije tog davno prošlog vremena ratuješ “za krst časni i slobodu zlatnu” i ćeraš “turke na buljuke”.Ti lično ni niko tvoj nije prave Turke ni omirisao a ne ćerao ako nijesi umislio da su ti te muslimanske komšije “turci” pa im prijetiš kao onomad pobjednici u Beranama da ćete ih pobit! Ti kao crbin nemaš nikakve veze sa oslobodilačkim bitkama crnogorskog naroda. Oni su se branili i odbranili bez vas i vaše pomoći. Vi danas na gotovo prisvajate te bitke i proglašavate ih za svoje! No svi znamo da je to samo laž!
Lazni Beranac, nasa narodna zastava je vazda bila i bice srpska trobojka sa grbom Petrovica, a drzavna Krstas. ovaj trenutni barjak je slican ratnome alaj barjaku, sa kojim smo vas cerali na buljuke, tako da znas
Strašno je to kad si u sukobu sa samim sobom!
E nije on ni viđio istoričara no je veljesrpski guslar!