Застара или исмијавање правде?
1 min read
Бошко Вукићевић
Пише: Бошко Вукићевић
Јуче су слободни грађани присуствовали још једном „црном дану“ за све жртве тродеценијске злочиначке диктатуре. Слушали смо синоћ портпарола СДТ- а како, са нескривеним олакшањем и готово славодобитно, констатује да се поводом случаја „црних тројки“ не може ништа учинити „јер је наступила застара“.
А ја се питам: да ли је задатак црногорског правосудног система да спроводи правду и правичност, или он и даље треба да користи све могуће механизме како би се спровођење правде избјегло?
Како се након ријечи специјалног тужиоца Радоњића осјећају породице свих жртава диктатуре, које су прогоњене, малтретиране, пребијане, убијане током три деценије тираније Мила Ђукановића и његових пајташа – само зато што су биле слободномислеће?
Да ли је ова потврда о „застари“ додатно „иживљавање“ институција над тим жртвама диктатуре? Да ли ће оне икада дочекати правду? Да ли имају права на правду у нашој држави?
Побогу, мисија правосудних институција није да констатује застару и неправду (док нам се креатори „црних тројки“ свима церекају у лице) – већ да користе све могуће правне механизме који би омогућили спровођење правде након периода злочиначке диктатуре!
Током три деценије аутократије правосудни систем није био само пасивни посматрач свих марифетлука криминалног режима – већ је имао активну улогу у обрачуну таквог злочиначког режима са политичким неистомишљеницима и са слободном мишљу. Такав правосудни систем је служио као примарно оруђе режима у прогону неистомишљеника. Није правично нити морално да се за такве, специфичне и ванредне околности деценија диктатуре у једном друштву, може спроводити институт застарјелости кривичних дјела. Јер, ако спроводимо застару за случајеве злочина дуготрајне диктатуре – онда неправду постављамо као првенствени принцип руковођења.
Усрано правосуђе монтепркна треба сво похапсити и формирати народни суд правде.Ова три лудака или плаћеника су показала да су дио седме управе.Комненић их је изуо.