Свети Василије Острошки, похвало рода нашег
Пише: Милица Краљ
Тролисни акатист Светом Василију Острошком
1.
Круном бесмртном у страдању- зраком бистром у надању!
Погледом првотним до суштине- речју милосне близине!
Засијала је у Острогу светост живота твојега!
Божјаке, клете и ништетне –целовом блажило дете!
Кореном блажене стене – Словесом опомене!
Засијала је у Острогу светост живота твојега!
Припев:
О Света Белино Пречиста!
Преславна Милости вечита!
Рода Нашега Хвало!
Православна сладости!
Зеницом просјала Радости!
Древо истине Процветало!
2.
Све се успиње ка Врху:
И младо звериње и тек измилела змија из тмице!
Све то у Источник сунчев загледано!
И рушитељ и гонитељ— мноштва узвитлан земни прах!
Све то у молитви принетој Теби – пронашло сврху!
И тело крастом обележено, и зеница унутар невиделице!
Душом непролазном свевидном Твоме извору предано!
Светлином проструји анђеоски о тај спасоносни дах!
Припев:
Ја верујем у Милост Твоју
Похвало Мога Рода!
Изрекох у мирисном спокоју
Смирајем бура и непогода
Молитвом плетене венце
Огледав лишце у небне студенце
`
3.
Гле, из кала устала, из трња изашла без рана.
Криоцем голуба долетела надомак циља.
Прескочила потоке; зашуморила лисјем биља.
Отпловила уз зраку светилну до беспочетна дана.
Гле, с куле оне високе на ме поглед усмерио
Преображене васељене Светац и Духом самерио
Химнографе, у златном треперу осмогласних рана!
Припев:
Одбрани!Исцели!Спаси!
Сабери! Саклони! Извидај!
Похвало Рода Мога!
Зарењем небеског свода
Сузу сузом угаси!
Кроз песмин најтиши ридај!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1 min read
