Зар о српским жртвама не смијемо причати? Преко 32 године држава ћути над злочином који су починили муслимани из Црне Горе

Прошло је више од 32 године од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче.

За овај злочин још нико није одговарао, нити се икада повела истрага о злочину, у којем је убијено и измасакрирано 25 цивила, углавном стараца и деце, а села опљачкана и спаљена. Она данас скоро да немају становништва.

Повод за подсјећање на овај стравични злочин јесте јучерашња иницијатива НВО Акција за људска права (ХРА) којом је тражено од Општине Херцег Нови да се “подигне споменик жртвама депортације босанско-херцеговачких избјеглица из Црне Горе 1992. године”.

Казали су да Херцег Нови “има прилику да покаже солидарност са жртвама и гради културу сјећања, правде и помирења”.

Такође, у понедјељак 26. маја, испред Одјељења безбједности Херцег Нови, биће организовано меморијално окупљање у знак сјећања на жртве.

Међутим, како ова невладина организација, тако и остале, нису се сјетиле злочина који се десио у Чајничким селима Шапићи, Трпиње, Поникве, Гламочевићи и Тројан 14. фебруара 1993 године.

Подсјетићемо, тога дана, у раним јутарњим часовима започела је агресија од стране муслиманских паравојних јединица и Армије Босне и Херцеговине на територију Чајничке општине – тачније на села Шапићи, Трпиње, Поникве, Гламочевићи и Тројан, из Црне Горе, коју су предводили муслимани – црногорски држављани из села Буковица која граничи са БиХ.

Преживјели очевици овог злочина тврде да су у покушају да пронађу спас кренули у бјекство према територији Црне Горе, али су у селу Тројан и другим мјестима страдали од муслиманских снага.

“У Тројану је за само сат, и у пречнику од сто метара, убијено десет цивила. На истом мјесту рањена је шестогодишња девојчица Ивана Машић, која је заједно са мајком Полком заробљена и одведена у заробљеништво у Горажде”, наводе преживели из овог масакра.

Како тврде Срби из околине Чајнича, злочину који су са муслиманским снагама из Горажда починили и муслимани из пљеваљске Буковице, по својој бестијалности нема равног.

У селима Поникве убијени су Његош, Душанка, Бранко, Трифко, Божо и Станојка Дачевић, Душко Катана, Вучко и Стево Ковачевић, Чедо Поповић, Душан Чокорило, Даринка Пјевић, Жељко Машић и Мирко Крнојелац.

У Гламочевићима су убијени цивили Милан Вујовић, Ратко Крезовић, Радован Станичић, Алекса Танасковић, Тодор Јањић и Мирко Ласица. У Бучковићима су масакрирани Млађен Дракула, Никола Пљеваљчић и Владо Ћуковић.

“У зору 14. фебруара 1993. године напали су наше село. Гореле су куће у сусједним селима и пуцало се са свих страна. Ми смо, покушавајући да спасемо дјецу, кренули према селу Поникве да бисмо прешли на црногорску територију у Буковицу. Нас четири жене и четворо дјеце на путу према Тројану упали смо у засједу. На лицу мјеста убили су ми тринестогодишњег сина Жељка, а мене су ранили у главу, ногу и у руку”, казала је тада Дана Машић и напоменула да је том приликом познала комшије, муслимане из пљеваљске Буковице.

Да ли су ово довољни разлози да ХРА покрене сличну иницијативу којом би се одала пошта и пијетет према невино настрадалим Србима?

Подсјетимо, током агресије на поменута села брутално је ликвидирано 25 цивила, а целокупно православно становништво је било изложено организованом прогону, затварању, звјерском мучењу, понижавању, силовању и бесомучном убијању… Доказ о директној одговорности Црне Горе за злочине у овим селима са етничким српским становништвом је и чињеница да су сви релавантни државни органи Црне Горе, првенствено МУП и Врховни Државни Тужилац – прије више од деценије – упознати са свим детаљима овог стравичног злочина у коме су ликвидирани углавном старци, жене и дјеца.

Раније смо указивали, још за вријеме ДПС владавине, да, осим што надлежни државни органи Црне Горе упорно скривају убиства која су починиле паравојне формације босанских и црногорских муслимана, они постају суизвршиоци тих злочина, на начин што упорно држе у фијокама предате кривичне пријаве са доказним материјалима о овом злочину, које су им достављене још давне 2008 године, гдје су, као и увијек, именована појединачно убијена лица, као и ко се за иста сумњичи да их је починио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: