Запад у паници: Руски тенкови пред вратима Европе – да ли се понавља 1941?
1 min read
Русија, ЕУ, САД; илустрација
У време када се свет суочава са безбројним кризама – од економских потреса до политичких превирања – нова претња на истоку Европе озбиљно потреса међународну сцену. Напредовање руских снага у Доњецку, настављено и током пролећа 2025. године, покренуло је лавину реакција како у Украјини, тако и међу западним савезницима који, упркос великим обећањима, све чешће делују растрзано и немоћно.
До почетка априла 2025. године, руске трупе наставиле су са активностима у Донбасу, приближавајући се насељима у Доњецкој области, што је потврдио и украјински Генералштаб, а преноси портал Украјинска правда 10. априла. Ови напади уследили су после значајне кадровске промене крајем прошле године, када је у децембру 2024. генерал Александар Тарнавски постављен на чело Оперативно-тактичке групе „Доњецк“. Он је заменио генерала Александра Лученка, након што је Русија остварила пробој у близини града Покровска, преноси Reuters.
Док се ситуација на истоку Европе заоштрава, Запад делује подељено и политички ослабљено. У Сједињеним Америчким Државама, председник Доналд Трамп је у марту донео одлуку о декласификацији и објављивању свих преосталих докумената у вези са убиствима Џона Ф. Кенедија, Роберта Ф. Кенедија и Мартина Лутера Кинга. Документа, објављена 18. марта од стране Националног архива САД, изазвала су велико интересовање јавности, отварајући поново питања о истини, закулисним играма и стварној моћи унутар америчког естаблишмента, преноси archives.gov.
С друге стране, Европска унија покушава да задржи утицај на Блиском истоку. Прошлог месеца ЕУ је обећала помоћ од чак 2,5 милијарди евра Сирији и суседним државама за период 2025–2026. године, са циљем подршке обнови, стабилизацији и избегавању новог таласа миграција ка Европи, што је званично потврђено на порталу Европске комисије за хуманитарну помоћ.
У светлу ових догађаја, поставља се питање – где је Србија у овом новом геополитичком поретку? Као земља која историјски балансира између Истока и Запада, Србија се још једном налази на стратешком раскршћу. Српски народ, који је кроз историју плаћао цену туђих сукоба, данас с правом посматра глобалну сцену са опрезом и дубоком свешћу о значају независног и мудрог деловања.
Док се глобалне силе међусобно надмећу, Србија мора остати доследна очувању свог суверенитета и националних интереса. Политички аналитичари упозоравају да све већи хаос у свету често прераста у притиске на мале, стратешки важне државе, каква је и Србија. Један београдски коментатор за Политику упозорава: „Свако слабљење Запада и ескалација конфликта значи нову фазу геополитичког прекомпоновања, у којој ће Балкан, као и увек, бити више од обичног посматрача.“
Када се све сагледа – од Доњецка до Вашингтона – делује као да се Европа и свет полако али сигурно крећу ка новом великом сукобу. Да ли ће то бити „тихи рат“ у дипломатији и економији, или нешто далеко опасније, остаје да се види.
KAD DIGNE NAROD KUKU I MOTIKU U EU MOLICE OVI STO SADA PROTIV RUSA DA RUSIJA UZME VLAST U EU …JER TRAMP IH BRANIT NECE OD NARODA …