Запад не може да врати Крим

Санкције држави која у Европу и САД извезе енергенте вредне 160 милијарди долара звуче нереално.
Отцепљење Кримског полуострва од Украјине и припајање Русији натерало је администрацију Барака Обаме, председника САД, да заједно са ЕУ уведе мере против руских званичника, али и да запрети оштријим санкцијама и дипломатском изолацијом Москве.
Дмитриј Рогозин, руски вицепремијер познат и као пријатељ америчког глумца Стивена Сигала, шалио се после вести да је убачен на Обамину црну листу, а плану Вашингтона смејали су се и конзервативци са „Фокс њуза“.
Популарност Владимира Путина, руског председника, за последњих недељу дана порасла је за седам одсто, а за последњих месец дана за 15 процената, наводи се у јуче објављеним резултатима истраживања. Путинов изборни рејтинг потврђује да би у случају одржавања избора садашњи шеф Кремља убедљиво победио већ у првом кругу гласања са више од 80 одсто освојених гласова.
Мера која би могла да нанесе стварну штету Москви је ограничење или забрана увоза у Европу руске нафте и гаса. Међутим, аналитичари банкарских гиганата „Голдман Сакс групе“, „Банке Америке“ и „Морган Стенлија“ слажу се у оцени да Европа вероватно не би подржала такве санкције, а таквог мишљења је и америчка обавештајна компанија „Стратфор“.
Главна препрека већем кажњавању је Немачка, упркос начелном обећању канцеларке Ангеле Меркел да ће следити америчке савезнике. Немачка је у 2013. дуплирала спољнотрговинску размену са Русијом која сада износи 76,5 милијарди евра, од чега је 40,5 милијарди руски извоз, 36 немачки. У Русији послује 6.000 немачких фирми које запошљавају 300.000 људи, а Берлин је трећи највећи трговински партнер Москве. Руско тржиште је једно од најзначајнијих за немачку аутомобилску индустрију.