Занимљиво

Пише: Јован Лакићевић

Када су, колико јуче, испливале у јавни оптицај наводне домаће вође, иначе увезене, давних дана, разнобојне револуције, многи од нас који се аматерски бавимо политиком и геополитиком, били смо, најблаже речено – зачуђени!

Можда не толико именом Наташе Кандић, која је безмало 4 деценије краљица, односно неприкосновена предводница у свакој озбиљнијој антисрпској работи. Па ни адвоката Божа Прелевића, кооминистра у Прелазној Влади након 5.октобра, од стране издајничког ( за паре!) ДОСа`:
Право изненађење је адвокат Зденко Томановић, црногорско-херцеговачког презимена и ко зна чијег имена (!), који је у домаћој јавности произведен у „вођу“ протестаната и блокадера! Поред осталог и за састав изборних листи, па вјероватно, и могуће Владе, у случају безизгледних избора!
Хероини свих антисрпских трудбеника и несуђеном кандидату за одавно профанисану Нобелову награду, и беспоговорном кадровику тужилачко-судске власти, и још понеке, што се тиче министарстава по дубини и ширини, у најновијој дистрибуцији функција из иноземства, припала је трећеразредна дужност благајника текуће операције.
Каква деградација! Ова особа је имала готово све референце да и данас буде „шеф“, осим, можда, школске спреме…
Колико сам могао да нађем у Википедији, није завршила ни један факултет. Чак се није снашла да на вријеме, као и многи њени пулени, на вријеме купи диплому.
Друго, њен отац Бранко, као мајор ОЗНе, учествовао је са земљаком, пуковником ОЗНе, Чилетом Ковачевиће, у стријељању црногорско-приморског Митрополита Јоаникија, 1945. године, подно Букуље, надомак Аранђеловца. То је дио педигреа за свако поштовање код налогодаваца!
За оне који немају појма, јавни тужилац за злочине почињене на тлу Југославије, у ратним деведесетим годинама, био је Наташин кадар, Бруно Векарић.. случајно из Загреба! А опет, главни судија , који је судио само Србима, био је , да се не заборави, такође Наташин кадар Бранислав Вукчевић. Њега је, иначе, Адвокатска српска комора својевремено одбила да прими у адвокате!
И зар послије свега и толиког труда и жртава на сатирању српског корпуса, таквој особи да припадне функција јебеног… хоћу рећи – јебена функција благајника! Другови Енглези и остала дружино, гдје је ту правда? И ко је ту шеф ове најновије српско-иноземне пиздарије у којој је мета била – држава Србија?
То је оно због чега пишем овај текст. Због околности да се, у овој, условно речено, афери над аферама, на опште изненађење српске јавности, у функцији „шефа“, нашло име адвоката Зденка Томановића. И то у својству њеног челника домаће Пете колоне!
Да будем искрен, тешко ми је да у то повјерујем. Јер, ријеч је о човјеку који је био главни адвокат одбране Слободана Милошевића у Хагу!
Зар таква особа може да понесе епитет издајника у било којој варијанти?
Испоставиће се, касније, да је овај, до тада потпуно анонимни правник, био адвокат породице Милошевић и прије и послије Хага. Вјероватно по избору другарице Мире. Не бих да се упуштам у нагађања и претпоставке како је до тог „избора“ дошло још у вријеме када је другарица Мира, како кажу, била Фулбрајтов стипендиста…
Тешко ми је да повјерујем да је адвокат и тада и данас био „енглески човјек од повјерења“.
Оно што се зна јесте факат да се Предсједник одлучио на личну одбрану, не себе, него Србије и да је то радио бриљантно, све док му наши „пријатељи“, Англосаксонци, нијесу на претпостављени начин скратили одбрану!
Нешто је, ипак, остало нејасно: зашто је Марко Милошевић споменутом адвокату одузео пуномоћје тек прије пет година? Без објашњења.
Могуће слутње и нагађања не могу се, наравно, сматрати чињеницама . Зато бих се овдје, чак и кад су у питању варљиве алузије, радије зауставио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: