Жалба Тее Горјанц Прелевић одбачена као неоснована: Сви објављени подаци тачни
1 min read
фото: РТЦГ
Ради се о жалби којом је Горјанц Прелевић између осталог тражила да се обрише текст под називом “Муж Тее Горјанц Прелевић развио грађевински бизнис са жирантом сестрића Мила Ђукановића“, који је објављен 4. септембра 2025. године.
Портал ПРЕСС интегрално објављује образложење Одлуке Уредништва, коју потписује главни и одговорни уредник Ранко Миљанић:
Теа Горјанц Прелевић је овом медију, дана 04.09.2025. године, упутила жалбу поводом текста објављеног у нашем медију под насловом “Муж Тее Горјанц Прелевић развио грађевински бизнис са жирантом сестрића Мила Ђукановића”. У жалби се у битном наводи да је у спорном тексту дошло до кршења Кодекса новинара Црне Горе, на начин што је у тексту наводно предимензиониран профит адвокатске канцеларије њеног супруга, да је погрешно престављена вриједност фирме у којој је њен супруг сувласник, као и да је нетачна констатација из текста да је исти сувласник милионски вриједне компаније са особом из Украјине под именом Лиyа Морокховска. Такође, у жалби се посебно истиче да је циљ текста био да угрози репутацију жалиље, јер је иста доведена у везу са наводно незаконитим пословима њеног супруга, а који по наводима жалбе “очигледно нису незаконити”. На крају, указује се на то да жалиљи није било понуђено да пружи своје виђење проблема, који је у фокусу текста, односно да жалиља није била контактирана прије његовог објављивања.
Разматрајући наводе жалбе, Уредништво је утврдило да је предметна жалба неоснована. Наиме, сви објављени подаци, укључујући и оне о профиту адвокатске канцеларије Прелевић, власничкој структури и сувласничком удјелу супруга жалиље у фирми “ЕМ Инвестмент”, као и профиту ове компаније, преузети су из јавно доступних извора (јавних регистара), односно са сајта Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС) и сајта Пореске управе, што се може утврдити једноставном претрагом на предметним платформама. Дакле, како је у спорном тексту проблематизовано питање пословања супруга жалиље у контексту остваривања пословних веза са одређеним контроверзним лицима, као и остваривање добити из таквих пословних односа, те како се ради о јавно доступним информацијама, то значи да је у конкретном случају било потпуно ирелевантно мишљење жалиље у контексту провјере тачности објављених података.
У овој правној ствари супростављена су два заштићена права, и то са једне стране слобода медијског изражавања, која је заштићена чланом 10 Европске конвенције о људским правима и са друге стране углед жалиље, које спада у домен приватног живота, односно у домен заштите права приватности из члана 8 Конвенције. Када се међусобно одмјеравају слобода изражавања и право приватности потребно је цијенити критеријуме који су утврђени у пракси Европског суда за људска права, а то су: да ли постоји интерес јавности да зна информацију, колико је лице у питању познато јавности и шта је предмет информације, околности под којима је дата информација и да ли чланак који је објављен у цјелини или дијелом садржи наводе или чињенице који би могли да повриједе права личности.
Оцјењујући релевантне критеријуме у контексту околности конкретног случаја, за указати је да је жалиља по функцији коју обавља јавна личност (истакнута НВО активиста), која у јавности иступа са позиција извјесног моралног и професионалног ауторитета, па је очекивано да је јавност заинтересована да пропрати сва дешавања и активности жалиље и изван дјелокруга функције коју обавља. Дакле, жалиља као јавна личност мора бити свјесна да је предмет интересовања јавности, па иста мора имати шири праг толеранције на коментаре и наводе јавности и медија. Као високо позиционирана јавна личност жалиља побудјује интересовање јавности за професионална достигнућа, како сопствена тако и чланова њене уже породице, а друштвена позиција на којој се налази даје право јавности да прати и сазнаје информације о пословним активностима, контактима и имовном стању чланова њене породице, посебно уколико добијени подаци указују на везе са контроверзним личностима или сумњу да се друштвени утицај користи ради стицања незаконите добити.
На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву.
