Закон о Влади ускоро пред посланицима?

Послије налаза “венецијанаца”, Дукајев ресор прво треба да с осталим институцијама усагласи “техничке ствари”.

Иновирани Нацрт закона о Влади, о ком је Венецијанска комисија (ВК) усвојила мишљење на прошлонедјељној пленарној сједници, извршна власт могла би да утврди до краја мјесеца (у форми предлога закона), а потом пошаље Скупштини на разматрање – сазнају незванично Вијести.

Извор листа из Владе Милојка Спајића (Покрет Европа сад) казао је да прије тога Министарство јавне управе (МЈУ), надлежно за тај пропис, треба да с осталим институцијама усагласи “техничке ствари”, али није прецизирао које.

Црна Гора је међу ријетким државама региона која је без закона о влади, иако је његово усвајање најављивано више пута у посљедњих неколико година.

МЈУ је иновирани Нацрт послао “венецијанцима” 22. априла, а то тијело се 2023. године изјашњавало о претходној верзији тог текста.

“У ревидираном нацрту закона претходна формулација је измијењена, али без прецизирања да је Влада одговорна Скупштини. Стога се нејасноћа и даље мора отклонити у складу с препоруком Комисије”, пише у мишљењу.

Венецијанска комисија је поздравила измјене које се односе на ограничење броја министарстава и структуру извршне власти, наводећи да је препорука у овом дијелу у потпуности испоштована. Подсјећа се да је претходна верзија нацрта ограничавала број министарстава на 15, укључујући седам основних ресора, што је, сматрају у Комисији, могло нарушити равнотежу између законодавне и извршне власти.

Наводи се да сада члан 8 ревидираног нацрта закона поставља горњу границу од 20 министара, од којих два могу бити министри без портфеља, чиме се извршној власти пружа већа флексибилност у организацији владиних одјељења или министарстава у складу са сопственим потребама за испуњавање надлежности и спровођење програма.

“Члан 12 (бивши члан 26) ревидираног нацрта закона прописује да ће 18 министара бити одговорно за управне области. Исти број и врсте основних министарстава (правда, одбрана, унутрашњи послови, финансије, спољни послови, здравље и јавна управа) задржани су у ревидираном нацрту закона. Венецијанска комисија сматра да је препорука у потпуности испоштована”.

Комисија у закључку истиче забринутост због немогућности првог потпредсједника Владе да привремено преузме дужности премијера у случају његове одсутности или спријечености.

“Такође, комисија тражи прецизирање процедура за замјену премијера, уколико први потпредсједник Владе није у могућности да преузме ту функцију. Препоручује се да тада дужност премијера привремено обавља потпредсједник Владе који је најдуже на функцији или је најстарији по годинама”.

“Венецијанци” су, између осталог, поновно указали на неке неријешене препоруке по питању родне равноправност и заступљености мањина у саставу Владе. Поздравили су увођење провјере интегритета за лица којима се повјеравају највише извршне функције, у складу с препорукама ГРЕЦО-а, које имају за циљ повећање транспарентности и одговорности државних функционера и јавних службеника.

“Ипак, из одредби поглавља X није јасно да ли неуспјешна провјера интегритета кандидата за предсједника Владе или других кандидата за чланове Владе представља препреку за њихово именовање од парламента, или је провјера савјетодавне природе и има за циљ да информише посланике и ширу јавност о интегритету релевантних кандидата, омогућавајући доношење информисане коначне одлуке о њима. У том погледу, Венецијанска комисија констатује да одредбе ревидираног нацрта закона не предвиђају никакве обавезне посљедице у случају негативног резултата провјере интегритета”.

У мишљењу се наводи да је у вези с тим потребно истаћи да ако је циљ провјере интегритета да информише надлежне политичке ауторитете о кандидату, коначна одлука ипак остаје на Скупштини.

Министар јавне управе Мараш Дукај, саопштио је јуче да поздравља мишљење “венецијанаца” и да посебно истиче задовољство дијалогом који су имали “у овом важном законодавном процесу”.

“Министарство јавне управе је потврдило свој потенцијал да може имплементирати експертска мишљења Венецијанске комисије, и пратити демократске потребе Црне Горе”, навео је он.

Дукај је додао да је Венецијанска комисија позитивно оцијенила чињеницу да је Црна Гора уважила већину кључних препорука из претходног мишљења и похвалила предложене измјене документа у односу на нацрт из 2023.

“Добили смо неколико додатних смјерница, које ћемо пажљиво размотрити у складу с уставно-политичким и правним оквиром. Посебно су поздрављена рјешења у вези с провјерама интегритета функционера, која су у складу с препорукама ГРЕЦО-а, уграђена у законски текст. Дијелимо с Венецијанском комисијом увјерење да ће овај механизам додатно допринијети јачању повјерења грађана у институције. Овај закон је важан корак у нашем раду и визији модернизације, транспарентности и јачања институција извршне власти и политичког система уопште”, поручио је он.

Радна група за припрему овог закона формиране је у МЈУ-у још у јуну 2022.

Стручњаци годинама указују да је закон о влади неопходан, али да његово усвајање може бити препрека за партијске, односно политичке апетите. О неопходности доношења закона највише се причало у мандату претходне Владе, на чијем је челу био Дритан Абазовић (Грађански покрет УРА). Она је, након што је срушена у парламенту, управљала државом годину и два мјесеца у пуном капацитету. Дио јавности тада је апеловао да се законом морају ограничити овлашћења извршне власти која је изгубила повјерење Скупштине.

Венецијанска комисија упозорава да је у иновираном нацрту изостављена општа одредба о одговорности цијеле Владе према Скупштини. Подсјећа се да, иако Устав не садржи посебне одредбе о одговорности Владе према парламенту, овлашћење законодавног дома да бира и разрјешава дужности предсједника Владе и њене чланове, тј. потпредсједнике и министре (са или без портфеља), подразумијева да је, не само премијер, већ цијела извршна власт, политички одговорна пред Скупштином.

У мишљењу пише да у савременим парламентарним демократијама, скупштине испуњавају своју дужност заштите и остваривања људских права и владавине права кроз своје основне функције: представљање, законодавство и надзор.

“Одговорност Владе према Скупштини темељи се мање на принципу подјеле власти, а више на принципу одговорне владе, који захтијева да она политички одговара за своје одлуке изабраним представницима у парламенту”.

“Венецијанци” поручују да треба да се јасно наведе да је рад Владе подложан парламентарној одговорности.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: