Пише: Јован Пјешчић
Уважена представница МАНС-а, госпођа Ћаловић Марковић, поприлично је разочарала некаквим ,,јавним упозоравањем“ да предлог закона о поријеклу имовине који је поднио ПЗП није у складу са ,,међународним стандардима“.
Неспретно одабрани наслов текста у Вијестима којим помиње ,,лов на вјештице“, асоцира на прљаву кампању Вијести и МАНС-а, када је у сред метастазе Ђукановићевог безумља и насиља , паушлним и неоснованим текстовима у Вијестима блаћен господин Царевић. Нико не треба да има посебан третман, нити дјелује га је господин Царевић икада тражио, али тајминг и врста кампање су били индикативни.
Најнегативније у,,јавним упозоравању“, јесте став МАНС-а да не учествује у изради овог закона амандманима, предлозима, размјеном аргумената са подносиоцима предлога, већ да са висине проповједа о апстрактним међународним стандардима. Као и у животу, увијек је лакше критиковати, него засући рукаве.
Ни аргументација из ,,јавног упозоравања“ не стоји. Додуше, госпођа Ћаловић Марковић бар има храброст да стане иза оног што изјави, док Вијести у почетак текста прогураше и ставове ,,једног од бивших судија Европског суда за људска права“ које овај представља као ставове суда. Храброг ли судије…
Осврнимо се на пар примједби МАНС-а:
1) „Каже да је спорно и то што би се испитивала имовина стечена од 1990. Шта то значи, ако се неко 1989. незаконито обогатио, онда нема везе, мислим да је та граница постављена политички, она није постављена ни правно, нити је постављена у складу са стандардима, мислим да би такви експерименти били врло опасни.“
Ова критика није на мјесту. Није неуобичајено да се у законима садрже одређене временске одреднице за период на који се одредбе односе и то не представља ,,политичку границу“, а 1989. године се нико није ни могао незаконито обогатити како је то баснословно успјеа породица Ђукановић и њихово окружење током 90-тих, управо услед владајућег комунизма и тада важеће друштвене омрзе приватног богатства. Штавише, оваква формулација предлога закона отклањања неизоставне дилеме које ће се јавити о његовој ,,ретроактивној примјени“.
2) ,,Притом, подсјетила је да појединац не може два пута на суду одговарати за исто почињено дјело… То би значило да ако Мила Ђукановића једном натјерате да докаже поријекло имовине, више нећете моћи и притом ће се његова биографија у јавности опрати, ако би му се судило према предложеном закону.’’
Поступак за испитивања поријекла имовине је порески управни поступак, он није кривични поступак, те у њему не важи начело ne bis in idem карактеристично за кривично право. Поступак се не мора водити одједном за цјелокупну имовину, већ ако једног дана кућа на Горици у власништву НН лица волшебно дође у руке безумног Ђукановића, ето повода за нове провјере (друго је питање оцјене цјелисходности Пореске управе да ли одједном водити поступак у односу на цијелу породицу Ђукановић/Коларевић и блиске им пајташе или не).
Штавише, не би било сретнијег народа када би се утврдило да је примјера ради Ацо Ђукановић „законито“ стекао власништво над рудницима Пљевља, Првом банком, пројектантском кућом, накитом вриједности пола милиона евра… Чак и одбрана дијела покрадене имовине примјеном овог закона не доводи до ,,прања биографија“, јер је за нека стицања имовине потребно покренути кривичне поступке (примјера ради у пословању бахате браће Бан, којима је кум фактички поклонио концесију на заливском трајекту, суштина јесте испитивање те ,,приватизације“ у кривичном поступку).
Да не улазимо даље у анализе изреченог, скренули би пажњу да су каснији аргументи госпође Бошњак при образлагању предлога у доброј мјери на мјесту.
Општи интерес и међународни стандарди
Општи интерес цјелокупног друштва јесте да сада буде донијет Закона о утврђивању поријекла имовине. Ако се моменат пропусти, тешко да ће наићи нови повољан моменат, јер овај закон увијек наилази на отпор тајкуна. Вријеме доношења је битно јер за тај закон треба и времена за припрему (организација и обука пореске управе и свих других органа са којима би ПУ сарађивала – МУП, Централни регистар, катастар…).
Ефектар примјене овог закона може да буде само мање или више позитиван. Стога овакав закон и пратеће прописе има свака уређена земља. Плашити народ прорицањем будућих одлука Европског суда за људска права које ће доћи након једно 5-7 година (претпоставка је исцрпљеност домаћих правних средстава – првостепеног пореског, другостепени порески поступак, поступак пред управним судом) када буде заведен ред и знатан дио покрадене имовине враћен грађана (уз откривање бројних кривичних дјела) је бесмислено.
То јако подсјећа на ситуацију када из Европске уније замјерају Италији да њени казнени прописи у односу на врхушку мафије нису у складу са међународним стандардима. Италија увијек одговоре да остају при својим прописима и њиховој примјени, јер након деценија борбе показало се да само ти прописи дају резултат.
А ако би нешто од Италијана требало да научимо, то је да једини успјешан начин борбе против мафије, јесте одузимање незаконито стечене имовине.
Шта чекати?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Eto jos jedan dokaz da DF mora jednom zauvek na sledecim slobodnim izborima dobiti apsolutnu vecinu u parlamentu, da se vrati srpska Crna Gora na nogama i jednom zauvek isterati ustase i fasisti a la „E Viva Montenegro“ ilu u Spuz ili van CG.
Abazovic i cela ta montenegrinska bratija sa Krivokapicem su se vrlo lose i sumnjivo dokazali, od njih necete ikada imati ociscenu CG od DPS ustasa i narko-dilerskih kriminalaca, Abazovic i Krivokapic nemaju kao prioritet da Crna Gora postane slobodna i prosperitetna drzava, u stvari Abazovic i Krivokapic guraju CG u isti put gde je Srbija zavrsila izmedju 2000 do 2012, a to znaci u katastrofalnom ekonomskom stanjem. A da ne pricam da ta ista bratija zeli nastaviti sa fasistickom-dukljanskom retorikom o nekakvoj CG identitu, to se vidi kao iz aviona, samo senilni i glupi Srbi koji su glasali za njih to ne vidjaju.
ПОД ХИТНО ИЗГЛАСАТИ ЗАКОН АКО СЕ ЖЕЛИ НАПРЕДАК ЦРНЕ ГОРЕ! ЗАТРАЖИТИ ОД СРБИЈЕ ЗА СВА ЛИЦА КОЈА СУ БИЛА НА ДРЖАВНИМ ФУНКЦИЈАМА ИЗВЕШТАЈ О НЕКРЕТНИНАМА!
А и онај Абазовић је мутан тип. Као није прихватио нити једну понуду бившег режима, а као пришао на страну да руши Мила и демонтира ДПС хоботницу. Све је то чиста фарса и креација Мила Ђукановића да себе и своју хоботницу безбједно извуче из деценијске жеље црногорског народа да му поломи кичму. Њему који је са својом хоботницом сатрао све вриједности црногорског народа.
Koja svrha donosenja zakona kad je lova na sigurnom, od krivicnog gonjenja nema nista,tako nemoj te zamajavat ovu sirotinju.
Само ви одуговлачите са тим законом, па нећете имати шта да одузимате, јер ево Газде од црногорских Тајкуна све продадоше онима који имају покриће. Све је исто, као што је и досад било у Црној Гори. Нигдје нема одлучних корака и правовремених резова по систему.