Заједно смо сигурнији и јачи
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Ово је можда најбољи слоган који се могао наћи на једном билборду. Пошто књиге, дневне новине и недељници не походе људске дланове, а портали доносе свјетлоснобрзинске измјене наслова, чланака и садржаја, билборд постаје светионик наде и видно поље погледа, које нам светске силе и моћне империје неопажено пласирају у свијест и савјест колективног бића.
Преко фасадних порука и телевизијских реклама управља се памећу и меморијама свих старосних узраста, образовних профила и посебно одређених циљних група.Овај рекламни пано је најважнији за његове конструкторе, зато што требају океани времена и билиони механизама да се опере и прекречи 1999. година. На све могуће конвенционалне начине потребно је предати забораву срушене мостове, пруге, спржени аутобус Ниш експреса код Подујева, жетеоце у Старом Грацком, монаха Харитона и распеће рашко-призренске епархије, Кристалну ноћ из марта 2004.године, возове по кањонима и усјецима, Грделице и Сићевачке клисуре, „колатералне штете“, бомбардовања Београда, Новог Сада, Ниша, Приштине, Призрена, Пећи, Даниловграда, Мурине, сто милијарди долара материјалне штете начињене СРЈ, убијене дјечје, зреле и старачке животе, њихове Судње Дане и Вишње Јерусалиме, сваку душу која је сама вјечност, што нема цијену у еврима и доларима по мјерилима војно-индустријских комплекса са оне стране Атлантика... Пошто је немогуће побити свједоке 1999.године, уништити памћења на злочине који су тада почињени према Савезној Републици Југославији и њеном становништву, онда ваља кренути стопама Ален Даласових доктрина. А циљ и смисао такве разарачке школе и опасне операције, јесте остварење свих врста порока у српско – црногорском друштву. И наравно спаљивања историјских памћења, колективне народне свијести и усађивање јајета „меке моћи“ у полог ума традиционалног слободомислећег бића и православља.
Легитиман чин наших вјековних пријатеља, или сурових пријатеља по светом Николају Охридском и Жичком.А по другом аршину којим аутори билбордне поруке мјере учинак, то је заправо најбоља намјера и врхунска намјена пријатељима Запада. Један угао гледања не оправдава други. Ево рука, као слоган заједништва и пријатељстава тражи другу руку. Покајање је једини извор друге руке, уз давно изговорене ријечи патријарха Германа из Јасеновца, са којима иду као опомене Марице Мирић, Милице Ракић, осиромашени уранијуми, обогаћена умирања, непознанице медицине са челним позицијама у друштву малих људи за велико вријеме.
Маринос Рицудис је са осмјехом ишао на суђења у Пиреју, зато што Термопилус није желио бомбардовање православне браће у Србији и Црној Гори. Војници из Црне Горе чији су преци носили медаље Милоша Обилића кроз историју и сјећања, у мисији на Косову и Метохији бришу метохе и артикулишу ставове Призренске Лиге. Све то је видно на тв рекламама и блазираним осмјесима, незахвалних учесника још незахвалније лажновјерујуће улоге.Константно тече процес промјена генерацијских вредновања, приступних путева историји и модерним друштвеним токовима, који су стимулисани Аленовим бојевим главама најтананијих софт поwер-а. Док италијански и грчки авиони данас чувају црногорско небо и постају природно стање у црногорској војној традицији и западноалијансној доктрини, а наши натоизовани војни професионалци Призрен и Пећ гледају очима метохијског послератног комунизма и новотворинског глобализма који нема јединицу за стандардизацију, Рицудиси фале Црној Гори, макар у истој мјери као и искрене поруке с оне стране океана. Све је то важно у име Халијарда, као и у име невино пострадалих жртава бомбардовања 1999.године које је набројао љетопис новог косовско метохијског распећа блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Од идеолога билборда треба усвојити поштовање Устава и начела демократије, однос према унутрашњем уређењу државе и обичајно право предсједника државе према заклетви над Библијом. Са овим именима бићемо љепши и јачи. Без овога, наши међусобни односи личиће на непокајаности и стално Пилатовско прање руку хегемонске стране. Субјекат на који се дјелује методама Великог Брата, све више постаје зомбиран и зумиран новитетима, медиокритетима и идиотима са свим облицима и врстама изобличења. Маринос Рицудис је изгледа већи Косовац и Црногорац од званичних адреса Београда и Подгорице. Сигурно је да ожиљци рата 1999. траже мелеме , који и даље не стижу са коте која је ископала очи једног народа и његове историје.
Чекање је једино надање, само што данас билборди умјесто Брзица новог доба, још ефикасније раде свој алендаласовски, туморским начином саздан посао, у мрачним архивама дубоких мочвара новог доба. За успјех билбордизације потребно је садејство аутохтоне вертикале домаћег етоса. Игре за свијести и изобличавање савјести не престају, као ни билборди што не личе на нас. Колико личимо на себе показаће вријеме пред нама и историја за нама. И још понешто што је одавно пало у заборав. А као што је сваком у коначном познато, загонеткама никад краја ! Ако краја у глобалистичком бескрају уопште и има !
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
