Zajednički rad društava Crvenog Krsta i Saveza Sokola 

Dr. Vladan Đorđević rođen je 21 novembra 1844. u Beogradu. Bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Završio je 1869. studije medicine u Beču. (1) Kad se vratio u Srbiju delovao je kao pregalac u skoro svim oblastima života Srbije. Između ostlog bio je pokretač Ujedinjene omladine srpske, osnivač Srpskog lekarskog društva 1872. i učestvovao je u osnivanju Srpskog društva Crvenog krsta 1876. (2)

Na njegovu inicijativu osnovano je 1882. Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje. Redovna vežbanja počela su 17.1.1882. u suterenu zgrade Crvenog krsta. Dr. Vladan Đorđević i društvo priređivali su akademije i koncerte u Narodnom pozorištu. Glasnik društva bio je list „Narodno zdravlje”. Na skupštini 10 marta 1891. došlo je svađe u oko položaja vođe društva, jer je rešeno da se vođe nagrađuju novčano. Zbog svađa u društvu dr. Vladan Đorđević napustio je predsedničko mesto. (3) Zbog Majskog prevrata i dolaska na vlast Karađorđevića Đorđević više nije učestvovao u političkom životu. Kad je pokušao da se vrati u politiku bio je osuđen zbog odavanja vojne tajne. Ostao je sekretar Srpskog društva Crvenog krsta 1907. Umro je 1930. u Beču.

  Srpska sokolska društva su 1912. prikupljala priloge za Crveni Krst.(4) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (5)

Posle Prvog svetskog rata Glavni odbor Crvenog Krsta je mnogobrojnim okružnicama, pismima i plakatima molio sva privatna, dobrotvorna, prosvetna, sportska i privredna društva da pomognu odbore Crvenog Krsta. Predsedništvo Crvenog Krsta pokušavalo je da obrazuje opšti Savez dobrotvornih društava. Sva privatna dobrotvorna društva sarađivala su pri prikupljanju priloga za poplavljene 1926. Za pomoć postradalima od poplave i drugih nepogoda do 31 decembra 1926. dali su priloge Crvenom Krstu : Humana i dobrotvorna udruženja 127.986,60 dinara. Prilozi sportskih udruženja bili su 44.102 dinara. Ruske izbeglice i njihove ustanove priložile su 32.499, 10 dinara. Kralj i kraljica priložili su 1.200.000 dinara. Zajedno sa prilogom državne vlasti ukupno je bilo 18.822.028,30 dinara. (6) Podmladak Crvenog Krsta u Jugoslaviji krajem školske godine 1925/26. je imao 161.146 članova osnovnih, srednjih i stručnih škola. Članovi su izvodili humani i higijenski program, igrali su Igru za Dobro Zdravlje, brinuli se za čistoću školske sobe i okoline, pomagali svojim bolesnim i siromašnim drugovima u svojoj školi i drugovima i drugim krajevima. Glavni Odbor pozvao je svoje organizacije da pošalju priloge drugovima u poplavljenim krajevima, i oni su slali knjige, odelo, obuću, školski pribor i novac. Članovi Podmladka su imali preko 400 vrtova, 48 kupatila, 187 školskih igrališta i 133 radionice. Osnivali su školske bioskope Podmladka (u Zagrebu i Sarajevu). Dva kinoaparata išla su po školama. Bioskopi su služili na prvom mestu higijenskoj propagandi. Sredstva za svoj rad dobijali su članovi priređivanjem koncerata i zabava, lekovitog bilja što su sakupili i onim što su sabrali kao dobrovoljni prilog. Osim onog što su dali u hrani i odelu drugovima, članovi Podmladka su izdali iz blagajni preko 100.000 dinara  na dobrotvorne svrhe. U većini škola proslavljen je Prvi decembar kao dan Podmladka. Od sredstava koje su članovi  Podmladka tog dana dobili nabavljena su obuća i odela i spremani pokloni za siromašne članove. Glavni Odbor spremio je tečajeve ručnog rada u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Zemunu, gde je osposobio 152 učitelja. Održan je tečaj Domaće i Školske Higijene u Beogradu, gde je bilo 8 učiteljica.

Učiteljice su spremljene da u svojim školama urede i školske kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i da drže domaćičke tečajeve učenicama koje svrše osnovnu školu, a koje su trebale da ostanu u vezi sa školom preko organizacije Podmladka. Glavni Odbor Crvenog Krsta trudio se da organizuje što više ferijalnih kolonija. Uz pomoć Oblasnih odbora Crvenog Krsta preko leta organizovano je 13 kolonija Podmladka, u kojima je letovalo 318 učenika i učenica. Glavni Odbor Crvenog Krsta pomagao je osnivanje 7 sokolskih i skautskih kolonija, u kojima su bili članovi Podmladka. Ferijalna kolonija svršenih učenica Učiteljskih škola održana u Splitu, bila je spojena sa tečajem u kome su se učiteljske pripravnice, pored upoznavanja sa idejama Podmladka društava  Crvenog Krsta, upoznavale i sa kuvanjem jela, održavanja higijenskog stana. Tečajke su mogle osnivati kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i držati tečajeve iz domaćinstva. Glavni odbor Crvenog Krsta pokrenuo je 1926. inicijativu da se podižu oporavilišta Podmladka Crvenog Krsta na obali mora i u planinskim krajevima. Za to su se prikupljali  dobrovoljni prilozi od društava Crvenog Krsta. Podmladak je nastojao da se za mušku decu otvaraju radionice ručnog rada, a za žensku tečajevi iz higijene, prve pomoći i nege bolesnika. Tečajevi za učitelje i učiteljice koje trebalo spremati za to, bili su održavani preko raspusta. Trebao je da bude proširen rad na podizanju dečjih oporavilišta i letovališta. Pređivani su „Materinski Dan” i  „Dan Čistoće”.(7) Pred Božić podmladak Crvenog Krsta škole u Borovu primio je pismo od podmlatka iz sela u Hrvatskom Zagorju u kome su napisali  : „Približava se zima. Sva se deca vesele snegu pa tako i vi. Mi se ne veselimo.  Ne možemo ići van, jer nemamo šta obuti i obući. Znamo da vi živite bolje od nas. Naš kraj je siromašan  : zemlje je malo, a nas mnogo. Vi imate verovatno staru obuću i iznošeno odelo, koje vam više ne treba, a nama bi dobro došlo. Pomognite nas u tome. Molimo Vas lepo. Mi ćemo nastojati da se odužimo.”  Idućeg dana stiglo je isto takvo  pismo iz jednog sela podno Petrove Gore. U pismi je napisano :  „Sneg je pokrio čitav naš kraj. Iz kuće ne smemo ni maći. Zima i sneg to ne dopuštaju. Škola će ostati bez đaka, jer nemamo šta na sebe dati. Ne molimo stara odela, nego dronjke, koje nisu ni za šta. Ali nama će ipak dobro doći. Pomozite nam čim pre !”.

Predsednik Podmladka je sazvao sednicu odbora. Sadržaj pisama strašno je delovao na decu. Odlučila su da obema školama pošalju sve što skupe od odeće i obuće. Najpre su dali od svog : „Ja ću dati ove cipele ! Ja imam kod kuće još jednu kapu, poslaću ovu bolju – a ja kaput”. Deca su otišla svojim kućama  i za dan dva gomila je narasla. Mnoga se mama naljutila kad je zatekla svoju kćerku gde prevrće po starudijama i u ormanima. Kad je skupljanje završeno, trebalo je to srediti. Ružica je primetila : „Nećemo valjda samo tako poslati”. Devojčice su se dale na posao. Ostale su posle škole, zauzele čitavo gornje predvorje i zbornicu  i same marljivo sređivale darove, što im se činilo da nije dovoljno čisto, oprale su, čarape okrpile, pa haljinice, na kapute stavljale zakrpe, dugmad prišivale, … . Želele su da ono što pošalju bude lepo. Neke od njih donele su od kuće pegle. Tako su radile dva dana do noći. Kod rada su pevuckale i pitale „Ko će ovaj šal dobiti?” „Ko ove cipele?” „A ko ovaj kaput”. Kada je sve bilo oprano, sređeno i izglačano postavile su darove na dva stola da ih slažu u kutije. Sutradan su upakovane odnele same na  poštu. Nosile su 55 kilograma. Srećno i zadovoljno vratile su se natrag u školu. Nova škola nastojala je da postigne vasitanje dece putem dečje aktivnosti u radu i putem samorada. (8)

Članovi Podmlatka državne narodne škole Kralja Petra II priredili su svoju priredbu u Borovu. U Borovu je 3 aprila 1936. priređen Dan Podmlatka Crvenog Krsta. Članovi Podmlatka prodavali su  3 aprila 1936. cveće u dvorištu fabrike. Uz pratnju muzike prošla je povorka deca sa lampionima fabričkim naseljima. Posle povorke u simboličkim figurama na starom sportskom igralištu deca su pevala himnu Podmlatka, više narodnih pesama i uz vatru slušala prigodne priče. Članice  Podmlatka prodavale su cveće pod šatorima  Crvenog Krsta 5 aprila 1936. U Društvenom domu bilo je priređeno Selo Podmladka Crvenog Krsta. Program je bio : 1. Dečji hor pevao je himnu. 2. Predavanje učenice Evice Šarčević : Rad našeg Podmlatka. 3. Učenica Štimčeva Pavlina recitovala je Sirotan. 4.  Dečji hor pevao je Slavska, Poranile devojke od Mokranjca i Mrzel veter od Adamića. 5. Školska deca izvela su scenu Ranjenik. 6. Učenik F. Horvat pevao je Bolno čedo. 7. Školska omladina prikazala je dramsku sliku Snežana od P. Krstića. Posle je bila igranka. (9)

U Društvenom domu u Borovu održan je aprila 1936. koncert Crvenog Krsta. Prihod od koncerta trebao je da bude upotrebljen za operaciju slepog studenta Stanka Kneževića. U programu su uzeli učešća havajski trio : Spasojević, Čurić i Knežević. Slepa saradnica Jevtićeva izvela je nekoliko tačaka na klaviru. Gorenšek pevao je ariju Valentina iz  „Fausta”, praćen na klaviru od Grbeca. Gđa Marković pevala je nekoliko pesama. (10)

Opštinski odbor  Crvenog Krsta Đenović održao je  glavnu godišnju skupštinu 28.januara 1935. u prostorijama osnovne škole. Društvo je imalo 73 redovna i 46 pomoćnih članova, 61 pretplatnika na Glasnik, oficira, vojnika i mornara bilo je preko 1.000. U 1934. prihod je iznosio 18.137 dinara i 50 para. Udelili su razne pomoći siromašnima i obukli dva puta 37 dece. Društvo se upisalo kao član utemeljivač u Ligu protiv tuberkuloze. U budžetu su predvideli za 1935. 3.000 dinara za postavljanje spomen-ploče kralju Aleksandru.  Sa skupštine su poslati telegrafom pozdravi predsedniku Glavnog odbora knezu Pavlu, i Mitropolitu dr. Gavrilu presedniku Banovinskog odbora.  U Upravni odbor ušli su : predsednica Dragica Luteroti; podpredsednica Mira Nardeli; sekretar Jerotej Petković; blagajnica Ana Kovaček; odbornice : gospođe Andrić, Stamatović, Mirković, Baljak, Černajev, Pavlović, Poduje, … . (11)

Mesni odbor društva Crvenog Krsta u Borovu održao je februara 1940. svoju godišnju skupštinu u sobi br. 15 Ženskog internata. Na skupštini je bio razmatran rad u 1939. i smernice za rad u 1940.  Prema rezulatima borovski  Crveni Krst bio je među najaktivnijim u Jugoslaviji. Skupštinu je otvorio predsednik mesnog odbora  Crvenog Krsta Toma Maksimović.  Odmah je pročitana poslanica Predsednice društava Crvenog Krsta, kneginje Olge. Borovski    Crveni Krst naročito aktivno radio na organizovanju kurseva za dobrovoljne bolničarke, koje su trebale da sarađuju na stvari narodne odbrane. Borovo je raspolagalo sa 155 izučenih dobrovoljnih bolničarki,  a sa sedmim kursom koji je pohađalo 51 devojka, trebali su da imaju preko 200 bolničarki. Pored  kurseva za  dobrovoljne bolničarke, održani su i specijalni kursevi za ukazivanje prve pomoći, koji su trajali po nedelju dana. Ovih kratkih kurseva održano je 23, a svršilo je 592 osobe. Kursevima su rukovodili dr. Ohler i dr. Branko Puhalo.

Crveni Krst u Borovu dao je novac za pomoć sirotinji i nezaposlenim radnicima koji su u Borovo dolazili i tražili posao. Pored  sirotinje i nezaposlenih  radnika u prolazu kroz Borovo, raznim humanim društvima i prosvetnim ustanovama u mnogim mestima Jugoslavije podeljeno je 6.000 razne obuće, koju je borovski Crveni Krst dobio od fabrike Bata.  Izabrani su  predsednik Toma Maksimović, podpredsednik Bogdan Dejanović, prvi sekretar gđa Danica Mažuran, drugi sekretar gđica Lea Rot, blagajnik gđa Marija Popović, pomoćnice blagajnika gđice Radojka Stojanović i Libuša Klimova. Izabrani su članovi Upravnog odbora : gđa Vlasta Maksimović, Slavka Jeričević, Olga Kirjaković, Danko Paranos, Slavica Tičak, Ksenija Kondić, Maša Vavra, Ljubica Tomaš, Vukosava Nedeljković, Dobrila Živković, Božena Matejček, Marija Gamiršek, Anica Šimić, Zora Popova, Mirjana Selak, Zora Sokolić, Borislava Vajnaht i dr. Jovan Ohler,  dr. Branko Puhalo, dr. Jova Novaković, dr. Ivan Mrljak, Josip Tičak, Ferdo Klaćik, Ivan Pifat, Dušan Mašić, Srđan Šapić i Svetislav Jovanović. Članovi Nadzornog odbora bili su : Stevo Maksimović, Drago Paranos, Vlado Pavliček, Berislav Jeričević, Andro Selak, Dejan Purkov i Stevan Pamučina. Na kraju skupštine rešeno je da bude nabavljena veća količina zavojnog materijala, sanitetskog pribora i sto garnitura protiv iperita. (12) Zalaganjem Mesnog odbora  Crvenog Krsta u Borovu bilo je 1 januara 1941. preko 250 dobrovoljnih samarićanki. Tečajeve su vodili Marija Popović, fabrički lekar, vođa samarićanskih kurseva dr. J. Ohler i upravnik doma zdravlja u Vukovaru dr. Dejan Orlić. Bilo je članova  Mesnog odbora  Crvenog Krsta u Borovu 1935. – 663; 1936. – 1.415; 1937 – 2.058; 1938 – 2.117;  1939 – 2.326; 1940 – 2.492. Za tih 6 godina borovski  Crveni Krst dao je kao pomoć blizu 250.000 dinara, bilo je odeveno preko 400 dece, o božičnim praznicima davani su pokloni mnogim porodicama, čiji broj je iznosio oko 1 hiljade. (13) Crveni Krst dao je u 1940. za ublažavanje nevolja skoro milion dinara.

Posle Prvog svetskog rata Društva Crvenog Krsta u Kraljevini Jugoslaviji nastavila su saradnju sa Savezom Sokola. Mnogi članovi sokolskih društava bili su istovremeno i članovi društava Crvenog Krsta. U članku „Nedelja našeg Crvenog krsta” u listu „Sokolski glasnik“ istaknuto je da je u svim akcijama Crvenog Krsta : „.. učestvovalo je uvek i sokolstvo gde više gde manje. Na taj način je vršilo i sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost. U sadašnjem vremenu potrebno je da ta saradnja bude još jača i prisnija, i sokolstvo širom naše zemlje treba da pomogne uspešno izvođenje nedelje Crvenog krsta. Svaki soko i sokolica kojima je moguće, treba da se učlane u  Crveni krst barem kao pomažući članovi,”.(14)

Društva i Podmladak Crvenog Krsta sarađivali su sa Savezom Sokola i sokolskim jedinicama. Saradnja se odvijala između mesnih društava kroz zajedničke akcije. Sokolsko društvo Dubrovnik  učestvovalo je u akciji koju je organizovao Crveni Krst maja 1925. Inicijativom Glavnog Odbora Podmladka Crvenog Krsta u antituberkuloznoj propagandi učestvovali su dubrovačka društva : 1) Starateljstvo za plućne bolesnike, 2) podmladak društva Crvenog Krsta, 3) Lečničko udruženje, 4) izvidnici, 5) podmladak sokola. Preduzeto je : 28 maja a) Asaniranje tri najnezdravijih stanova dubrovačke sirotinje za spomen ovog dana, b) deljenje sapuna i četkica za čišćenje zuba siromašnoj deci Starateljstva, c) deljenje i lepljenje plakata po školama i u gradu pomoću skauta; 29 maja a) Predavanje po školama od mesnih lekara i nastavnika, b) izlet podmladka u prirodu i sađenje drveća; 30 maja a) povorka sa agitacionim natpisima ( podmladak sokola, podmladak društva Crvenog Krsta, Pčelice, Skauti), b) u teatru predavanje ,,O tuberkulozi u Dubrovniku” (dr. Orlić), uz zdravstveni film ,,Ne pljuj na tle”. Deklamovanje i pevanje (pevao podmladak Crvenog Krsta Ženske Učiteljske škole ); 31 maja deljenje znački, prodavanje cveća i radova Podmladka za osnivanje besplatnog kupatila za siromašnu decu. (15) Sokolska Župa Mostar je 1928. kada je izdala sva zelen u Hercegovini dovela kao pomoć lekara u selo. Lekar je ustanovio skorbut. Crveni krst je doterao zelje, voće i limune. (16) Sokolsko društvo u Koprivnici je radi opreme doma zajedno sa Crvenim Krstom nabavilo 320 stolica. (17) U društvu Orlovat Sokolske župe Beliki Bečkerek (danas Zrenjanin) održan je 1934. niži tečaj na inicijativu članice društva Zore Sedlar, svršenog slušaoca višeg samarjanskog tečaja. Tečaj je trajao 6 nedelja, održavan je uveče i trajao je 3 sata onih dana kada nije bilo vežbe. Pohađalo je tečaj 3 članice i 12 članova. Među tečajcima bilo je i takvih koji su jedva znali čitati. Ispit je održan 24 marta 1934. Svi polaznici su završili tečaj sa vrlo dobrim uspehom. Posle ispita u sokolani je održano predavanje o Crvenom Krstu i njegovom zadatku. U članku „Društvo Orlovat. Samarjanski tečaj u društvu” u časopisu „Sokolska Prosveta” se isticalo: „Tako je ovo naše društvo među prvima u Župi, shvaćajući vrednost ovih tečaja, došlo do spremnih mladića koji će naročito na selu znati pomoći i ukazati prvu pomoć”. (18) U Petrovoj Petoletnici 1936-1941. počele su sokolske jedinice rad na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma, sađenju voćnjaka. Četa Rotina (srez Bitoljski) zasadila je oko 40.000 šumskih sadnica … . Na rad sokolske organizacije ugledale su se druge organizacije. Naročito je podmladak Crvenog krsta posvetio pažnju pošumljavanju. (19) U Rotinu je bilo novembra 1939. otvoreno kupatilo Podmladka Crvenog Krsta. Podignuto je na inicijativu sokolske čete. Upravnik škole i član sokola Milisav Bojić, govorio je o važnosti higijene tela, i o zaslugama raznih društava i ustanova, čijom pomoći je selo Rotina dobilo vodovod i kupatilo. Prisutni su zahvalili Savezu Sokola koji je dao pomoć od 3.000 dinara. Kupatilo nije trebalo da služi samo školi i sokolima već bližoj i daljoj okolini. (20)

Sa zaoštravanjem situacije u Evropi tridesetih godina Crveni Krst  ubrzano je organizovao tečajeve za dobrovoljne bolničarke. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (21)

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu bio je 19 septembra 1939. otvoren samarićanski tečaj, u organizaciji Ženskog tehničkog odbora Saveza i Ženskog tehničkog odbora Sokolske župe Beograd, uz pomoć Oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio ing. Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza SKJ, i Milica Šepa, zamenica savezne načelnice. Za tečaj prijavilo se oko 50 sokolica. Tečaj je održavan ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza Sokola na Terazijama  (danas zgrada Protokola). (22)  Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Živke Melentijević.

Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je  dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila Milena Gruborova, ističući zasluge dr.  Ristićeve i dr. Đurovića  za održanje tečaja. (23) Beogradska župa osnovala je odsek Odbrambeno vaspitanje žena. Pročelnik odseka bila je Živka Melentijević. Župa Beograd priredila je I sokolski tečaj beogradskih društava za dobrovoljne bolničarke. Od prijavljenih 65 sestara tečaj je završili 47. Tečaj je vodila Živka Melentijević uz saradnju dr. Zagorke Ilić, izaslanice Crvenog Krsta, i dr. Đurovića. Održano je 90 teorijskih i 186 praktičnih časova. Slične tečajeve održala su sokolska društva Zemun Matica i Pančevo, tako da je župa raspolagala sa 120 kvalifikovanih dobrovoljnih bolničarki.  (24)

U Sokolskom društvu Beograd-Matica  dobrotvorni odsek društva osnovao je  „Bolesnički odbor”. Odbor su sačinjavale članice koje su završile kurs za milosrdne sestre Crvenog krsta. Za vojnu bolnicu za koju je bilo predviđeno da  za slučaj rata bude smeštena u Sokolskom domu članice su spremale sav potreban materijal za 300 bolesnika, krevetsko rublje, … . (25) Sokolsko društvo Stari Futog organizovalo je zajedno sa mesnim odborom Crvenog krsta tečaj za bolničarke. Tečaj je trajao šest nedelja. Prijavile su se za tečaj 23 sokolice. Tečaj je održavan tri puta nedeljno u sokolani, a njim je rukovodila dr. Jelena Vinokić, zdravstveni referent. (26) U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II  otvoren je 27 maja 1940, sokolski tečaj za bolničarke, u saradnji sa Crvenim Krstom u Zagrebu. Za tečaj koji je trajao dva meseca, prijavilo se preko 50 članica.  Odmah posle završetka tečaja predviđeno je da se održi novi tečaj. Početkom juna održan je sokolski tečaj za civilnu zaštitu. Na inicijativu Sokolskog društva Obrenovac održan je prvi i drugi tečaj za dobrovoljne bolničarke. Predavali su starešina društva dr. Risto Purić i prosvetar Miodrag Lučić. Drugi ispit položilo je 28 članica. Ispitu su prisustvovali i predstavnici vlasti i mesnih udruženja. (27) Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. (28) Sokolsko društvo Beograd III organizovalo je samarićanski tečaj u toku jula 1940. Tečaj je priređen pod okriljem Podmlatka Crvenog Krsta osnovne škole „Vojvoda Putnik” sa odobrenjem Beogradskog oblasnog odbora C.K. Za članove i članice Sokola Beograd III. Crveni Krst je odredio dr. Danicu I. Aleksić, lekarku iz Beograda za teorijski deo, a sestru-bolničarku Vukosavu Rašković za praktični deo nastave. Završni ispit bio je 4 avgusta 1940.  Ispitu je predsedavao izaslanik Oblasnog odbora Crvenog Krsta  dr. Sava Popović, sanitetski general u penziji. Od strane Podmladka  Crvenog Krsta prisustvovali su ispitu Blagoje Jelisavčić, upravnik škole i Dragomir Gajić, sekretar. Od strane Sokola Beograd III prisustvovao je starešina društva Dobra Bogdanović i članovi uprave društva. Dr. Danica Aleksić je i ranije na nekoliko tečajeva imala odlične rezultate. U ime društva Ivan Trinajstić zahvalio se svima koji su doprineli da se tečaj održi i završi sa uspehom, a to su bili Odbor podmladka, Oblasni odbor Crvenog Krsta, predavači, kao i sami slušaoci koji nisu žalili ni truda a ni vremena da posao završe. (29)  Zajedno sa sokolima i društva Crvenog krsta su se našla na udaru protivnika Kraljevine Jugoslavije. Po splitskim listovima Sreski odbor Crvenog krsta u Čapljini bio je poznat kao jedan od najagilnijih u Jugoslaviji. Na čelu mu je bio sreski lekar, dr. Nikola Princip. Odbor je podigao veliki dom, koji je služio za sve prosvetne potrebe u Čapljini. U domu je bilo smešteno Sokolsko društvo Čapljina. Ranije je sokolsko društvo pozajmilo odboru Crvenog krsta veću sumu novca, za dovršenje njihovog doma, a odbor mu je zauzvrat iznajmio prostorije, za 450 dinara mesečno. Protivnici sokolstva hteli su da dođu do doma Crvenog krsta, iako je dom bio vlasništvo Glavnog odbora u Beogradu, a sokolsko društvo imalo ugovor, proveden kroz gruntovnicu, koji je važio još za šest godina. Protivnici su tvrdili da će sprovesti ono što su naumili. (30) Uprkos tome društva su nastavila svoj rad. Sokolsko društvo u Prokuplju priredilo je januara 1941. zajedno sa Jadranskom stražom i Crvenim Krstom, zabavu u korist Zimske pomoći. (31) Godišnja skupština IX Pododbora Crvenog Krsta održana je u domu društva Crvenog Krsta. Predsedavao je dr. Milutin Zelić. U izveštaju se isticao rad oko Zimske pomoći i vođenju kuhinje broj 3. U skupljanju priloga Pododbor je zajedno sa Sokolskim društvom Beograd Matica sakupio 18.000 dinara. (32)

Posle Aprilskog rata 1941. bio je zabranjen Savez Sokola. Društva Crvenog krsta nastavila su svoj rad. Letovao sam u kući porodice Piper u Baošiću. Istovremeno su letovala deca u prostorijama Crvenog krsta u Baošiću, koje su bile u „Puku”, nekadašnjim prostorijama vojske. Meštani su ih zbog brojnosti nazivali „žuti mravi”. Od 1992. obnovljen je rad Saveza Sokola. Sokoli su razmatrali obnovu saradnje sa organizacijama Crvenog Krsta. O toj temi je Zoran A. Miler razgovarao sa Slobodankom Gruden. Istakla je da je sa posebnim zadovoljstvom pozdravila obnovu sokola, kao po društvo korisne organizacije. Smatrala je da sokoli mogu da koriste odmarališta Crvenog krsta  Srbije radi održavanja sokolskih tečajeva za prednjake i vodnike. Za nju je postojala mogućnost da Crveni krst pomogne u osposobljavanju sokola na tečajevima prve pomoći, koje bi vodili najbolji stručnjaci Crvenog krsta. Po njoj bilo je poželjno da stručne ekipe iz redova aktivista Crvenog krsta  prisustvuju sletovima i drugim javnim nastupima sokola radi pružanja pomoći kod povreda prilikom izvođenja vežbi. Pošto je Crveni krst imao svoje glasilo bilo je moguće da sokoli upoznaju aktiviste i članove Crvenog krsta sa ciljevima i metodama rada svojih jedinica, kao i za pridobijanje novih članova među decom u školama u kojima je delovalo Društvo Crvenog krsta. Smatrala je i da se članovi sokola mogli uključivati u sve humane akcije Crvenog krsta, počevši od povremenih skupljanja dobrovoljnih priloga, obuće i odeće za stare i obolele, kao i za njihove vršnjake u drugim krajevima zemlje. … . Zaključila je svoje izlaganje napomenom da  Društvo Crvenog krsta Srbije nije imalo materijalnih sredstava za izdvajanje pomoći Savezu Sokola, ali je umesto toga bilo spremno da stavi, povremeno, na raspolaganje inventar za realizaciju sokolskih programa, kao što su šatori i ostala kamp-oprema potrebna za rad na terenu i u prirodi. (33) Saradnja sokola i Društava Crvenog krsta bila je moguća : Zdravstveno-medicinski rad u sokolskim društvima. (zdravlje članova i preventiva, zdravstvene akcije i prosvećivanje); Posebno na području trezvenjaštva i borbe protiv pušenja i droge; Humanitarno-socijalna aktivnost (akcije u vezi sa elementarnim nepogodama, … ); Higijena; Ekološki programi; Lokalne akcije (uređenje parkova, bunara, izvora i vodovoda); Logorovanja, letovanja i zimovanja za članove, obučavanje o radu Crvenog krsta i sokola; Tečajevi prve pomoći; Stvaranje priručnih apoteka po društvima; Saradnja na pojedinim savetovanjima; Učešće na priredbama obeju organizacija (izložbe, programi); Saradnja u izdavačkoj delatnosti (pojedini članci, razmena iskustava, …); (34)

Dr. Vladan Đorđević bio je nacionalni pregalac : pokretač Ujedinjene omladine srpske, osnivač Srpskog lekarskog društva 1872, učestvovao je u osnivanju Srpskog društva Crvenog krsta 1876. Na njegovu inicijativu osnovano je 1882. Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje, koje je kasnije uzelo naziv Soko. Srpska sokolska društva  pomagala su rad Srpskog društva Crvenog krsta tokom balkanskih ratova. Posle Prvog svetskog rata često su u istom mestu članovi i članice Podmladka društava Crvenog Krsta bili i članovi i članice sokolskih društava. Zato su svoje akcije organizovali zajedno. Sokoli su smatrali da vrše sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost pomažući Crveni krst. Društva i Podmladak Crvenog krsta delovali su i u starom gradu kakav je bio Dubrovnik i u novim fabričkim gradovima kao što je bio Bata u Borovu, koji su nicali na ledini.

U godinama pre početka Drugog svetskog rata sokolice i sokoli su se na tečajevima obučavali za bolničare. Tečajeve je organizovao Savez Sokola uz pomoć Crvenog Krsta. Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji nisu podlegali vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata.  Zajedno sa sokolima i društva Crvenog krsta našla su se na udaru protivnika Kraljevine Jugoslavije. Uprkos tome nastavili su svoj rad. Izdata je poštanska marka sa slikom dr. Vladana Đorđevića i oznakama Crvenog krsta. Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen. Društva Crvenog krsta nastavila su svoj rad. Posle obnove rada 1992. Sokoli su razmatrali obnovu saradnje sa organizacijama Crvenog Krsta. Sokoli nisu zaboravili pregalaštvo dr. Vladana Đorđevića i njegove zasluge za sokolski pokret. Pisali su o njemu u svojoj štampi.

                                                                                                  Saša Nedeljković, član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene :

1. Milojko Jeftimijades, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9, str. 213-214;
2. Prof. Stefan Ilić, dr. Slađana Mijatović, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 7,8;
3. „Pravila Građanskog gimnastičkog društva Dušan Silni”, „Rad Građanskog gimnastičkog društva „Dušan Silni”, Beograd, 1892, str. 28;
4. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
5. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca», Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
6. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
7. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 74, 76, 99;
8. -a-, „Iz naše školske zajednice”, „Borovo”, Borovo, 10 januara 1936, br. 2, str. 3;
9. „Dan Podmlatka Crvenog Krsta”, „Borovo”, Borovo, 4 april 1936, br. 14, str. 3;
10. „Uspeli koncerat Crvenog Krsta”, „Borovo”, Borovo, 4 april 1936, br. 14, str. 3;
11. „Bokeljske vijesti”, „Glas Boke”, Kotor, 2 februara 1935, br. 111;
12. „Na svaka 32 stanovnika Borova dolazi po 1 izučena bolničarka sa 4 pomoćnika”, „Borovo”, Borovo, 16. 2. 1940, br. 13, str. 3;
13. „Društveni život Borova u 1940 godini”,  „Borovo”, Borovo, 1 januara 1941, br. 1, str. 5;
14. Arh. M.S, „Nedelja našeg Crvenog krsta”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 1;
15. „Zdravstvena propaganda”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 26 maja 1925, br. 21, str. 7;
16. Niko Čabrilo, „Sokolstvo u selima”, str.131, 132; Dušan Kokošar, „Seosko sokolstvo i zadrugarstvo”, str.131, „Sokolska njiva” Kalendar za sokolsko selo za prostu 1937 godinu, izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije;
17. „Otimačina sokolske imovine u Varaždinu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 mart 1940, br. 9, str. 3;
18. -čki, „Društvo Orlovat. Samarjanski tečaj u društvu”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 232, 233;
19. M.S, „Petrova Petoletnica, sađenje voćnjaka i pošumljavanje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 2;
20. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;
21. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
22. „Otvorenje samarićanskog tečaja naših sokolica”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 septembar 1939, br. 38, str. 2;
23. „Samarićanski tečaj beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
24. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, „Oko Sokolovo”, Beograd, april 1940, br. 4, str. 24;
25. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 119;
26. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
27. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
28. „Sokolstvo za Crveni Krst”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
29. I.T, „Narodno-odbrambeni rad u Sokolskom društvu Beograd III”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;
30. „Crveni krst i Sokolsko društvo u Čapljini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 novembar 1940, br. 45, str. 6;
31. „Sokolsko društvo u Prokuplju”,  „Sokolski glasnik“, Beograd,  17 januar 1941, br. 3, str. 3;
32. „Saradnja Crvenog Krsta i Sokolstva”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, br. 5, str. 4;
33. Zoran A. Miler, „Saradnja Sokola sa organizacijama Crvenog krsta”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 9;
34. „Mogući sadržaji i oblici saradnje sokolskih društava i organizacija Crvenog krsta”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 1995, br. 3-4, str. 10;