Заједничка европска војска као Јункеров блеф
1 min read
Европа је све ближа остварењу свог давнашњег сна о оснивању европске армије, након што је Европски парламент подржао резолуцију о стварању Европског одбрамбеног савеза. Европљани се на тај начин штите од „повећаног броја претњи“, међу којима су тероризам и већ традиционално — Русија.
За пројекат, који подразумева формирање војног координационог центра у Европи, гласало је 369 европских посланика, док је 255 било против, а у децембру ће нацрт закона размотрити Европски савет.
Европски посланици су позивали Брисел да повећа трошкове одбране и да тесно сарађује у тој сфери због погоршања безбедносне ситуације у Европи и свету, а препоручили су стварање европске армије са заједничким седиштем за планирање и управљање операцијама.
Иако је шефица европске дипломатије Федерика Могерини рекла да је разматрање те идеје почело после терористичких напада у Паризу, многи руски и западни експерти су уверени да је томе допринела победа непредвидивог Доналда Трампа на председничким изборима у САД. Његова победа изазвала је конфузију у ЕУ и приморала је Европу да радикално мења геополитички систем и смањи зависност у сфери одбране од САД. Новоизабрани амерички председник је још током предизборне кампање називао НАТО застарелом организацијом и позивао је Вашингтон да смањи финансијску подршку Северноатлантском савезу. „Ми трошимо много више од других земаља и треба да размотримо то питање и смањимо средства која САД улажу у Алијансу“, говорио је републиканац.
„Тај процес формирања европске армије иде веома споро. Европски званичници час кажу да неће створити војску, час кажу да је она неопходна, нарочито због тога што је било најава да би Американци могли да скрате свој удео у војном буџету НАТО-а, који тренутно чини чак 80 одсто. Осим тога, њих забрињава и могућност да ће САД смањити своје војно присуство у Европи. О томе је говорио и Јункер након што су били објављени резултати председничких избора у САД, мада лично мислим да до тога неће доћи. Са друге стране, Запад води борбу не само против тероризма, већ и против Москве, па би очито тој европској армији непријатељ број 1 била Русија. Такође, не би требало заборавити и да су скоро све земље ЕУ истовремено и чланице НАТО-а. Стога ако европска армија буде формирана требало би се позабавити питањем шта ће бити њихова зона одговорности и какву улогу ће имати у решавању глобалних проблема и задатака. У сваком случају, ако би Европљани формирали своју војску били би самосталнији и мање зависни од Вашингтона. Али, мислим да ће Американци, ипак, изаћи у сусрет Европљанима и да ће и даље улагати у буџет НАТО-а“, каже за Спутњик Владимир Козин, руски политиколог и главни саветник Руског института за стратешка истраживања.
Експерти подсећају да је идеја стварања Западноевропског војног савеза старија је чак и од идеје стварања НАТО-а. Сличан одбрамбени савез европске земље су покушавале да створе и пре настанка ЕУ, али када је 1949. године створен НАТО, у којем су САД добиле главну улогу, утицај Западноевропског савеза у осигуравању безбедности ЕУ почело је постепено да се смањује. У последњих 60 година Европа никако није успевала да створи свој самостални одбрамбени савез.
Међутим, питање стварања заједничке европске армије поделило је Брисел. Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је још лани позивао да се створи заједничка војска, која ће се супротставити претњама које наводно долазе од Русије и других земаља. Велика Британија се прва успротивила тој идеји. Међутим, после неколико месеци Британци су гласали за излазак из ЕУ, а то питање је поново оживело у европској политичкој дискусији.
