Победник овогодишњег „Бизантфеста“, јединог светског онлајн фестивала православног филма, јесте „Трон Светог Саве“ четрнаестогодишњег дјечака - младог режисера из Србије Јакова Попова. Филм је посвећен 800-годишњици аутокефалности Српске православне цркве, а млади редитељ урадио га је уз помоћ родитеља и четворо браће и сестара.
Фото: printscreen
Фото: printscreen
Пише: Сенка Милош
Победник овогодишњег „Бизантфеста“, јединог светског онлајн фестивала православног филма, јесте „Трон Светог Саве“ четрнаестогодишњег дјечака – младог режисера из Србије Јакова Попова. Филм је посвећен 800-годишњици аутокефалности Српске православне цркве, а млади редитељ урадио га је уз помоћ родитеља и четворо браће и сестара.
Фестивал је основао Крис Влахонасиос, Аустралијанац грчког порекла, који се труди да свету представи значај православног филма. У ужи избор овогодишњег такмичења ушли су аутори из Аустралије, Грчке, Канаде, САД, Грузије, Румуније и Србије, а публика је могла да их види у парохијама у Аустралији, САД и у Србији. Победник, млади аутор из Србије, жири је одушевио пре свега пластичном анимацијом од пластелина, техником која је у времену бума компјутерске анимације готово заборављена.
Четрнаестогодишњи Јаков Попов имао је прилику да ради најједноставнију компјутерску 2Д анимацију, а планира да се опроба и у компликованијим подухватима.
„Тиме ћу се сигурно бавити у будућности, али ’стоп-моушн‘ је свакако занимљивији“, каже млади редитељ за Спутњик.
„Снимање фигура од пластелина или од колаж технике много је забавније и боље је њих правити; боље је да држиш у рукама своју творевину, него кад црташ на компјутеру и помераш њиме. Уопште није исто“, објашњава овај дечак-уметник.
Иза сјајног кратког филма о животу Светог Саве и о стварању Српске православне цркве заправо стоји цела многобројна породица Попов, јединствена по томе што се анимацијом бави у свом студију „Дом анимације“.
„Када осмислимо филм, сви дајемо идеје и нека добра решења, а онда ја то разрадим у причу, додам неке своје идеје и ставим све на папир. Користим, наравно, и њихове идеје. Има и неких решења о којима заједнички причамо, да ли може овако или онако“, каже Јаков, који на јесен полази у први разред Карловачке гимназије.
Филм је делимично настао на радионицама у оквиру православне веронауке и часова српског језика при храму Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Глава породице, Серјожа Попов, бави се иконописањем, па отуд и велико интересовање деце за ову тематику. Сценарио је написала мама Злата.
„Супруга и ја и наших петоро деце — сви радимо у том студију. Пошто су им узрасти различити, као и интересовања, онда двоје најмлађих од пластелина праве фигуре или позадине; Сара је наша друга по старини ћерка, она ради монтажу заједно са мном. Јаков ради моделовање, а он нам је и главни аниматор и редитељ“, објашњава отац награђеног аутора.
Прво место на „Бизантфестивалу“ само је једна од награда коју је освојила ова креативна породица из Сремских Карловаца.
На престижном руском фестивалу „Бронзани витез“, одржаном у мају у Томску, сва три филма ове необичне породичне мануфактуре су награђена. Прву награду у категорији „Најбољи анимирани филм“ добио је филм „Деца Светом Сави“. Другу награду у категорији „Планета Детињство“ добио је филм „Кисуња и Крисуња“, који је такође режирао Јаков. Освојили су и другу награду у категорији „Најбољи филм на тему међународних односа и јединства“ са филмом „Право на православље“, који је рађен на радионицама у Источном Сарајеву.
На „Покрову“ у Кијеву прошле године представили су филм који су такође радили у Љубљани, о Светом Ћирилу и Методију — „У почетку беше слово“, који су редитељски потписали Јаков и мама Злата. Освојили су прво место.
<
Серјожа Попов за Спутњик објашњава да је веза са руским пријатељима из света филма заправо одредила ову породицу да се бави овим видом анимације.
„У студију ’Пилот‘ у Москви раде наши пријатељи, који су нас заправо укључили у ово, они су нас подстакли да радимо анимацију. То су девојке из једне породице, оне су сада већ професионални аниматори, а упознали смо се пре 10 година. Они су такође имали свој дечји студио, то је породица са четири ћерке; такође су почели тиме да се баве због своје деце“, каже најстарији Попов.
Уметничка дела породице Попов редовно без даха остављају и гледаоце и жири фестивала у Јарослављу, а надају се да ће ускоро у Сремским Карловцима угостити најмлађе аниматоре из Русије. Баве се и издаваштвом — штампају књиге за децу.
Филм „Трон Светог Саве“ настао је у пројекту који је финансирало Министарство за дијаспору. Сада путује по фестивалима, а на интернету свако може да га види, што и јесте циљ пројекта. Било би корисно да га подржи и Министарство просвете, јер је његова тематика изузетно важна за очување наше духовности и традиције, а намењен је свим узрастима деце.
Каква радост!!!
Браво, синко! Само настави.
Дивно,свака част