Захарова о дигиталном неоколонијализму: Светска трка за моћ
Фото: ИН4С/Спутник
Вештачка интелигенција (ВИ) постаје не толико алатка напретка, колико полуга притиска, средство за прерасподелу моћи у свету, написала је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова у чланку „Неоколонијализам“ за „Руску газету“.
„ВИ постаје не само и не толико инструмент напретка, колико полуга притиска, покретачка снага глобалне конкуренције – укључујући борбу за умове и срца људи, за сам начин живота човека – као и средство за прерасподелу власти у свету“, истакла је Захарова у тексту.
Она је нагласила да у трци за тим безусловним лидерством, статусом „господара судбине човечанства“, постоји ризик да се заврши у сасвим другачијој будућности од оне коју цртају заговорници дигиталне транзиције.
„То је проблем који захтева промишљено сагледавање, које узима у обзир и савремени напредак у области високих технологија и економске реалности, укључујући и њихов еколошки аспект“, додала је портпаролка руског Министарства спољних послова.
Она је указала на то да политичке елите западних земаља, које су у већини лишене значајних резерви природних богатстава, теже да обезбеде неограничен приступ њиховим налазиштима у државама Светске већине, прибегавајући агресивној неоколонијалној политици која се понекад граничи са пљачком.
„Још један елемент у настајању новог неоколонијалног система јесте еколошка идеолошка платформа коју настављају да промовишу неолибералне снаге у земљама такозваног ‘колективног Запада’. За себе су развили универзални систем економске сведозвољености у најгорим традицијама предаторске природе нерегулисаног капитализма. Истовремено, свако економско напредовање ‘неизабраних’ држава, према њиховом мишљењу, мора да буде у складу са ‘зеленим’ стандардима Запада“, нагласила је Захарова.
Додала је да је такво свесно „управљање“ дигитализацијом, увођењем вештачке интелигенције, „зеленом агендом“ довело до тога да сфера вештачке интелигенције улази у фазу револуционарног развоја.
…https://rg.ru/2025/07/17/neokoloniializm.html
17.07.2025 15:38
НеоколонИИализм (Неоколонијализам)
Марија Захарова: Вештачка интелигенција постаје не толико оруђе прогреса колико полуга притиска, средство за прерасподелу моћи у свету
Марија Захарова (званична представница руског Министарства спољних послова)
Почетком јула одржан је обичан догађај на ванредну тему – састанак Одбора МИП-а за информационо-комуникационе технологије са акцентом на проблем вештачке интелигенције.
И иако објављено саопштење за јавност сумира његове резултате, у стварности се ради само о почетку великог и интензивног рада у овој области.
Разговор који се водио представља покретање темељне интерминистарске дискусије и процеса прилагођавања ресора задацима на траси вештачке интелигенције у међународној димензији ове огромне теме.
У делу ове дискусије доступном широј јавности, желео бих детаљније да се осврнем на политичку позадину дигиталне трансформације и улогу коју су технологије неуронских мрежа позване да играју у њој.
Очигледно је да се под утицајем вештачке интелигенције као кључног покретача четврте индустријске револуције, пред нашим очима формира нови економски, социокултурни и друштвени поредак.
Промене у индустријској и финансијско-економској сфери држава су посебно приметне, али већ сада експлозивни развој машинског учења такође добија све више политичку димензију.
Да би се правилно поставио семантички оквир ове „изнутра ка споља“ дигитализације, потребно је описати систем идеолошких координата који су неки геополитички играчи који промовишу вештачку интелигенцију усвојили за себе.
Овај оквир је неоколонијално размишљање.
Управо у спрези са вештачком интелигенцијом, неоколонијализам добија истински глобалну примењену димензију и технолошку потпуност. Свет ван подручја „златне милијарде“ суочава се са формирањем нових механизама зависности – софистициранијих од „традиционалних“ облика потчињавања колонија метрополама, али истовремено свеприсутнијих и дугорочнијих. Говоримо о зависности земаља у развоју не само од снабдевања опремом или софтвером, већ и од „подешавања“ алгоритама који контролишу кључне процесе – од логистике до образовања, од медицине до управљања јавним мњењем. Ово је зависност од ресурса другачијег нивоа, када је главни алат за „извоз утицаја“ информација, података, њихов квалитет, као и приступ самој рачунарској снази.
Управљање се све више спроводи из условне агломерације водећих држава и корпорација које поседују готово потпуни монопол над напредним технологијама и инфраструктуром за њихову примену. Власник таквих ресурса је у стању да диктира услове, намеће обрасце понашања, обликује погледе на свет, утиче на свест и, на крају крајева, на доношење одлука како на нивоу влада, тако и на нивоу појединачних грађана. Штавише, све то, како сада кажу, „у тренутку“, односно буквално у реалном времену.
У спрези са вештачком интелигенцијом, неоколонијализам добија истински глобалну примењену димензију и технолошку потпуност
Технологије вештачке интелигенције већ данас омогућавају усмеравање и замену стварности у размерама које су раније биле недостижне. Утицај се спроводи како кроз познате канале испоруке информација, тако и кроз дигитално окружење, које неприметно продире у свакодневни живот. Манипулације неуронским мрежама превазилазе логику и аргументацију засновану на чињеницама, продирући у нивое аутоматских реакција – рефлекса, моралних и етичких ставова, чак и подсвести.
Формира се фундаментално другачија архитектура контроле, у којој се спољашња контрола може интегрисати у лично ткиво психологије особе, заобилазећи свесни избор и отпор.
Дакле, вештачка интелигенција постаје не само и не толико инструмент прогреса, већ полуга притиска, покретачка снага глобалне конкуренције, укључујући и за умове и срца, за сам начин живота особе, као и средство за прерасподелу моћи у свету. У тежњи ка овом безусловном лидерству, статусу „господара судбине човечанства“, постоји ризик да се заврши у потпуно другачијој будућности од оне коју нам сликају присталице дигиталне транзиције. То је проблем који захтева уравнотежено разумевање, узимајући у обзир и савремени напредак у области високих технологија и економске реалности, укључујући и њихов еколошки аспект.
Како је оператер највеће америчке електроенергетске мреже, PJM Interconnection, навео у јулском саопштењу, „до преоптерећења долази јер центри података и четботови покретани вештачком интелигенцијом троше енергију брже него што се нове електране могу изградити“. Пројектовано је да ће рачуни за струју порасти за више од 20% овог лета у деловима подручја од 13 држава, од Илиноиса до Тенесија, Вирџиније до Њу Џерзија, које опслужује 67 милиона купаца у региону са највише центара података на свету. С обзиром на вековне колонијалне навике Запада, може се претпоставити да ће највећи терет вађења природних ресурса, енергије и других добара потребних за исхрану прождрљиве вештачке интелигенције пасти, на овај или онај начин, на плећа земаља у развоју које су довољно глупе да поверују у њена обећања о помоћи у „премостивању дигиталног јаза“. Британци су имали идеју о царству над којим сунце никада не залази, којем служе бројне колоније. Французи су имали свет франкофоније, углавном на рачун ефективно поробљених земаља. Немци су, у мрачном периоду своје историје, градили хиљадугодишњи Рајх. Нови визионарски пројекат глобалне дубоке државе је вештачка интелигенција.
Очекује се да ће се експлоатација минерала потребних за дигиталну транзицију, као што су графит, литијум и кобалт, повећати за 500 процената до 2050. године.
Хајде сада да детаљније погледамо новонастајући глобални локус контроле, наоружан бројевима.
Њен први елемент је сама глобална економија, која тренутно пролази кроз контролисани прелазак на „дигиталне шине“ – долази до пузеће дигитализације свих сфера економске активности: производње, управљања, логистике, дистрибуције и других. Земље ОЕЦД-а (тзв. развијене земље) створиле су услове под којима је дигитални сектор постао најбрже растући током протеклих 6-7 година. Тренутно је његов удео 3% глобалног БДП-а, ниједна друга индустрија у историји се није развијала тако брзо и у таквим обимима као дигитализација.
Дигитални стандарди постају неопходан услов за инвестиције и сами по себи привлаче до 13% спољних инвестиција, а овај удео расте све брже и брже. Данас човечанство генерише огромну количину информација: сваке недеље више него у целом прошлом миленијуму. Стога је кључни тренд у развоју обрада „великих података“. Пословање то препознаје и разуме: увођење технологија му даје значајно повећање продуктивности: најмање 5-6% за компаније.
Други елемент овог механизма је сама вештачка интелигенција и њен све већи утицај на глобални економски систем. У земљама Европске уније, према подацима Европске комисије, 2 од 5 великих предузећа прешло је на шине вештачке интелигенције; од 2023. до 2024. године, раст пенетрације вештачке интелигенције износио је сто процената у односу на претходне године (то јест, удвостручио се). Према аналитичарима, ове године је величина тржишта вештачке интелигенције технологија само у Сједињеним Државама износила око 75 милијарди долара – порасла је за више од трећине за годину дана и наставља да расте. вештачке интелигенције технологије су продрле у свако домаћинство на Земљи које користи модерне паметне телефоне. Тренутно је вештачка интелигенција интегрисана у скоро све телефоне који раде на модерним мобилним оперативним системима – заправо, у сваки паметни телефон сваког мушкарца, жене и детета на свету.
Илустрација пажње која се поклања вештачкој интелигенцији су бројке о њеном развоју. САД су најавиле инвестиције од 500 милијарди долара у пројекат Звездана капија. ЕУ је, упркос не баш најоптимистичнијим проценама економске ситуације, уложила 200 милијарди евра у свој InvestAI. Велика Британија је само у центре података уложила 14 милијарди фунти. Према речима стручњака, капитални издаци Кине за вештачку интелигенцију могли би се повећати за 48 процената за само годину дана (од 2024. године), на ниво од 84-98 милијарди у доларском еквиваленту.
Такав експоненцијални раст и дигитална трансформација су немогући без директног утицаја на систем снабдевања ресурсима и енергијом одговарајућих капацитета.
Кључни ресурс потребан за наставак повећања производње и све гушћу примену стандарда вештачке интелигенције су ретки земни метали – фосилни елементи, чије су резерве веома ограничене. Управо због њих се тренутно воде трговински ратови између кључних добављача вештачких решења на тржишту. Политичке елите западних земаља, од којих већина нема резерве таквих супстанци, покушавају да обезбеде неограничен приступ својим налазиштима у државама светске већине, прибегавајући агресивној неоколонијалној политици, која се понекад граничи са пљачком и одузимањем средстава.
Према проценама Конференције Уједињених нација за трговину и развој (UNCTAD) и Института Уједињених нација за обуку и истраживање (UNITAR), рударство за системе вештачке интелигенције постаје борба за економску прерасподелу на планетарном нивоу. Производња паметног телефона од 100 г захтева око 70 кг сировина, које се ваде у земљама трећег света. Паметни телефони се производе у милијардама јединица. Пошто се налазишта корисних елемената и минерала налазе у земљама у развоју, западне производне компаније експлоатишу њихово подземље и радну снагу. Стручњаци говоре о „рудном колонијализму“.
Очекује се да ће се вађење минерала неопходних за дигиталну транзицију, као што су графит, литијум и кобалт, повећати за 500 процената до 2050. године, што ће погоршати неравномерну расподелу еколошких оптерећења и економских користи. Земље „колективног Запада“ ће наставити да црпе ресурсе из земаља у развоју, док ће оне на глобалном Југу бити осиромашене дигиталним јазом.
Оно што је релевантно за ресурсе, још је релевантније за трошкове енергије и воде која се користи за хлађење рачунарске снаге. Према проценама исте UNCTAD-а, потрошња електричне енергије 13 највећих оператера дата центара се више него удвостручила од 2018. до 2022. године. У 2022. години, дата центри широм света потрошили су енергије колико и цела Француска – 460 терават-сати (TWh), а ова бројка ће се удвостручити само у наредне три године. Истовремено, само америчка компанија Google је потрошила више од 21 милион кубних метара воде за пиће за хлађење својих сервера само у 2022. години. А Microsoft је користио 700 хиљада литара чисте воде за пиће за обуку своје генеративне вештачке интелигенције GPT-3. Дозволите ми да вас подсетим да УН процењују број људи у свету без стабилног приступа чистој води за пиће на две милијарде. Према Западу, вода је неопходнија носиоцима вештачке интелигенције него природној интелигенцији.
Још један елемент новонастајућег неоколонијалног система постала је еколошка идеолошка платформа, коју неолибералне снаге настављају да промовишу у земљама „колективног Запада“. За себе су развиле универзални систем економске пермисивности у најгорим традицијама предаторске природе нерегулисаног капитализма. Истовремено, сваки економски развој „неизабраних“ држава требало би, по њиховом мишљењу, да одговара „зеленим“ стандардима Запада. Прошавши кроз фазу интензивног економског развоја, државе ОЕЦД-а сада политичким методама ограничавају економски раст земаља светске већине. Оне саме не презиру „прљаве праксе“ ако се развој и вађење минерала, производња обављају далеко од градова САД и Европе. Растућа потражња за преносом, обрадом и складиштењем података за нове технологије као што су блокчејн, вештачка интелигенција, мобилне мреже пете генерације (5G) и „Интернет ствари“ не смањује, већ повећава емисију CO2. Читав сектор већ емитује више од 3 процента гасова стаклене баште у свету – до 1,6 гигатона еквивалента CO2 у 2020. години. Емисије угљен-диоксида расту логаритамски.
Такво свесно „управљање“
а) дигитализација,
б) увођење вештачке интелигенције,
ц) „зелена агенда“
довела је до тога да сфера вештачке интелигенције доживљава фазу револуционарног развоја, „квантни скок“. Крајем прошле деценије представљена је квалитативно нова архитектура дубоких неуронских мрежа, такозваних трансформатора, а почетком ове деценије имплементирана је у заиста масовним производима, као што је ChatGPT, који се показао прилагодљивим готово свакој области људске делатности. Сада је јасно да ће сви процеси даљег одрживог развоја, дигиталне трансформације, одбрамбене изградње, политичког инжењеринга, масовних комуникација, образовања, здравства, чак и креативности у ширем смислу речи неизбежно бити повезани са њиховом широком применом. Даљи вектор људске еволуције постао је очигледан. Тезе које је изнео руски председник Владимир Путин добиле су на снази да ће лидер у производњи ове технологије постати владар света и да ће њеном применом човечанство започети ново поглавље свог постојања. Ово је већ простор геополитичке конкуренције, гигантских инвестиција, нових облика технолошке експанзије због горе наведених разлога.
Познавање теме вештачке интелигенције нам омогућава да са сигурношћу кажемо: она је, настављајући логику својих присталица, спонтано издвојена као независни кластер међународних односа. Проблематика неуронских мрежа убрзаним темпом продире у агенду међународних и регионалних структура.
Тако, међу најзначајнијим правцима можемо поменути платформу УН, где се одржавају међувладине консултације за покретање Глобалног дијалога о управљању вештачком интелигенцијом и Међународну групу за науку о вештачкој интелигенцији. Ради се на питању оснивања посебног фонда при УН за подршку програмима техничке помоћи у овој области. Од почетка године, дигитална канцеларија ради у оквиру Секретаријата Организације. У УНЕСКО-у се воде интензивне дискусије о формирању етичких норми и стандарда који се примењују на вештачку интелигенцију, а који произилазе, између осталог, из Препоруке о етици вештачке интелигенције усвојене 2021. године. Глобални савез за вештачку интелигенцију у индустрији и производњи делује под покровитељством УНИДО-а. Самит „ВЕШ за добро“ Међународне уније за индустрију (ITU) одржава се сваке године. Чак је и ОЕБС покушао да се пронађе у овој теми. Сви ови брзо развијајући процеси на различитим мултилатералним платформама и форумима јасан су симптом веома растуће глобалне конкуренције за лидерство у овој области. И сви они захтевају сталну пажњу и проактиван став државе, укључујући и Министарство спољних послова. У крајњој линији, изградња праведног мултиполарног света директно зависи од наше способности да спречимо покушаје да се „дигитално“ поново створи неоколонијално угњетавање и неједнакост.
Россиискаиа Газета – Федерал Иссуе: Но. 157 (9696)