Задња линија одбране: Док породице убијених вапе за правдом, њихове убице славе крвави 1. октобар

Промоцијом спомен-књиге „Задња линија одбране“ у фоајеу Дворане Парк у Херцег Новом у понедјељак 1. октобра са почетком у 12 часова, њен приређивач Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће 27 година од погибије 24 и рањавања преко 50 војника ЈНА у граничном појасу са општинама Херцег Нови и Требиње и евоцирати успомене на 316 војника из Црне Горе погинулих у ратовима 1991/1999. године, од којих је 26 из Херцег Новог.

Половина војника ЈНА, које су 1. октобра 1991. године убиле хрватске паравојне формације скупљене с конца и конопца у сачекушама у Чепикућама и Осојнику, гранатирањем положаја јединице ЈНА у Иваници и снајперским дјеловањем у Грабу били су резервисти из Црне Горе: Ранко Бојић, Војислав Булатовић, Томислав Булатовић, Расим Мурадбашић, Жељко Пандурица, Милован Смоловић, Радисав Срдановић, Миња Делибашић, Милутин Николић, Петар Никчевић и Вукола Јаћимовић, као и резервисти везани рођењем и поријеклом за Црну Гору Милија Лучић и Зоран Ковачевић. Другу половину углавном су чинили војници на одслужењу редовног војног рока из разних крајева СФРЈ.

Убијени резервисти: Бојић Р., Булатовић В., Булатовић Т., Делибашић М.,Јаћимовић В., КовачевићЗ., Лучић М., Мурадбашић Р., Николић М., Никчевић П., Пандурица Ж., Смоловић М., Срдановић Р.

Циљ овог подмуклог терористичког напада на војнике ЈНА, у вријеме кад Предсједништво СФРЈ још није било прогласило стање непосредне ратне опасности, био је увлачење ЈНА и Дубровчана у рат и заузимања стратешки важних положаја у граничном појасу са Црном Гором.

Данас је јасно да ни ЈНА, ни Новљани, а већином ни Дубровчани, нијесу хтјели рат, али га је, због планираног напада на Србе и њиховог прогона, хтјела Хрватска.

О томе јасно свједоче бројне изјаве хрватских званичника, међу којима: Фрање Туђмана – да је Хрватска могла стећи независност без рата, те да на Србе у Хрватској треба извести напад тако да практично нестану; Стјепана Месића – да ће отети оружје „Кадијевићкој солдатески“, те да се ни 30% Дубровчана 1991. године није одазвало позиву на мобилизацију; Јосипа Бољковца – да су први нападнути Срби и Југославија, а не Хрватска и.т.д.

И док убијени црногорски резервисти и њихове породице скоро три деценије вапе за правдом, њихове убице јавно славе крвави 1. октобар уз подршку хрватског лобија у Црној Гори који годинама несметано обиљежава тај датум као дан наводне агресије ЈНА и Црне Горе на Дубровник.

А црногорско тужилаштво упорно ћути јер се скандалозним споразумом са хрватским тужилаштвом из 2006. године обавезало да ће гонити само црногорске држављане починиоце ратних злочина над хрватским држављанима, али не и обратно.

Докле се у служењу Хрватској и ругању црногорским ратним жртвама притом стигло, јасно показује овогодишње полагање вијенаца погинулим дубровачким бранитељима од стране црногорског амбасадора у Хрватској и учешће војног аташеа Црне Горе у Загребу у прослави злочиначке „Олује“.
О наведеном и укупним ратно-политчким дешавања 1991/1999. године, аутентично свједочи спомен-књига „Задња линија одбране“ која садржи биографије погинулих војника, а коју ће Новљанима представити: академик Зоран Лакић, проф. Ратко Благојевић, проф. Љубенко Боровић и аутор Радан Николић.

Том приликом члановима породица погинулих бораца из Херцег Новог: Авакумовић Данила, Баровић Владимира, Божовић Петра, Бојић Станка, Видаковић Михаила, Ђуровић Крста, Ковачевић Жељка, Косић Душана, Малавразић Сима, Мијомановић Ненада, Паповић Војина, Пејовић Бојице, Петровић Видоја, Поповић Богдана, Пушић Душана, Радмиловић Славомира, Радовић Драгана, Радовић Миленка, Радовић Обрена, Ракановић Саше, Требјешанин Бранка, Ћипранић Милосава, Цвијић Драга, Цицмил Бранка, Чепрнић Радојице и Шофранац Андрије биће уручен по примјерак спомен-књиге

Подгорица, 29. септембар 2018. године Радан Николић, директор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: