Zabrana liturgije je obesmišljavanje smisla
Foto: Tanjug
Strasna sedmica. Liturgiju pređeosvećenih darova sveštenici služe od ponedeljka do srede, kao i povečerje. U četvrtak je Liturgija Svetog Vasilija Velikog. U petak nakon Carskih časa sledi Večernja sa iznošenjem plaštanice. Ove godine, to bogosluženje pomereno je zbog policijskog časa na 14 časova. Nakon Vaskrsa sledi Svetla sedmica. Najsvetlija! Ona se tretira kao jedan neprekidni dan. Bogosluženja su ista kao i na Vaskrs. A na večernju se tokom Svetle sedmice, opet svakog dana, vrši Mali vhod.
Iako bi zabranom kretanja od petka popodne do utorka ujutro praktično bilo sprečeno prisustvo vernika na bogosluženjima u Veliku subotu, na Vaskrs i Veliki ponedeljak, opet će biti moguće okupljati se u portama čak 17 puta za ovih 12 dana, do Istočnog petka i praznika Živoprijemnom istočniku, posvećenog Presvetoj Bogorodici. Slično je bilo i tokom „prvog zabranjenog vikenda“. Uvedena je zabrana kretanja u subotu i nedelju. Ali, Liturgija pređeosvećenih darova je služena u petak, Sveta Liturgija u subotu, pa opet na Blagovesti u utorak. Za pet dana vernici su mogli tri puta da se pričeste i pored toga što u nedelju nije bilo moguće doći do hrama.
Koja je onda svrha onemogućavanja okupljanja na bogosluženjima za Vaskrs? Izgovor kako se to čini zbog sprečavanja širenja zaraze jednostavno ne stoji. Inače bi bila strogo zabranjena sva bogosluženja, koja su češća tokom sedmonedeljnog posta i u Svetloj sedmici! Takođe, treba podsetiti i na nekoliko stvari.
Verovali ili ne
Prvo, bogosluženja se tokom vanrednog stanja služe uz preduzete mere zaštite. U hramovima SPC se sa primenom tih mera počelo i pre nego u nekim zdravstvenim ustanovama! I to ne bilo kakvim zdravstvenim ustanovama, seoskim ambulantama na primer, već i na klinikama. Podatak za rubriku „verovali ili ne“. Oni koji u crkve ne ulaze, iako znaju šta se i kako dešavalo, ovo ne pominju. Takvima je promaklo i da su se episkopi javno oglašavali, kao i da su sveštenstvu i vernicima upućene jasne preporuke kako da postupaju dok epidemija traje i pre formalnog uvođenja vanrednog stanja. U hramove ulaze samo sveštenici, vernici stoje u porti, udaljeni na adekvatnom rastojanju, sa maskama i rukavicama.
U tom kontekstu, slike iz supermarketa, ispred banaka i pošta više bi trebalo da zabrinu nadležne epidemiologe. Još više bi trebalo da ih se tiče u kakvim uslovima se radi u zatvorenim proizvodnim halama, kolika je fizička distanca među zaposlenima, nose li zaštitnu opremu!?
Drugo, činjenica je i da će se vernici okupljati na bogosluženjima, uprkos eventualnoj zabrani. Svaka zabrana može se shvatiti i kao iskušenje, pokušaj teranja na odricanje, što je, posmatrano iz ugla hrišćanske etike, samo dodatni motiv da se vaskršnjem bogosluženju prisustvuje. Teško je nevernicima da to shvate, nemoguće je da oni ovakvu logiku prihvate, ali je tako. Uostalom, hrišćanstvo je ovakva filozofija verujućeg naroda upravo i održala duže od dva milenijuma.
Problem u svemu ovome je veći nego što se na prvi pogled čini. Naime, svet koji ide u crkvu poštuje državu, između ostalog i zato što je i to jedan od postulata hrišćanske filozofije. „Bogu božije, caru carevo!“ To su ljudi koji plaćaju poreze, odazivaju se na mobilizacije, angažovani su u brojnim aktivnostima karitativnog ili kulturnog karaktera, brinu o očuvanju kulturne baštine, to su višečlane porodice. Državni organi Srbije u bilo kom pogledu sa ovim delom stanovništva, sa ovom zajednicom, nemaju nijedan problem, naprotiv.
Apoteoza „struke“
Zašto sada od tog sveta praviti „kriminalce“? Odlazak na liturgiju u vreme zabrane kretanja je prekršaj, delo koje nije u skladu sa obavezujućim uredbama! Hrišćanima neće teško pasti ovakva vrsta stigmatizacije, verujući čovek spreman je da zbog odlaska na liturgiju „svoj krst nosi“, ali neće biti prijatno obitavati u sistemu opterećenom latentnim sukobom između vlasti i najtvrđeg jezgra najbrojnije religijske zajednice u zemlji.
Bogdan Stojanović, naučni istraživač, primećuje da suština borbe protiv epidemije „nije u kliničkom lečenju, već u sprečavanju širenja zaraze u jednom društvu. Stoga je značajno poznavati kulturni obrazac tog društva, nivo postignutih sloboda, pravni sistem, stil života…“. Zbog toga su „značajni i sociolozi, politikolozi, pravnici, socijalni psiholozi i specijalisti kriznog upravljanja, jer je značajno upodobiti mere bazirane na principima srazmernosti i postepenosti. Time se nalazi optimalno rešenje za odgovor na pitanje: koliki deo slobode mora biti žrtvovan u korist bezbednosti?“
Oslanjanje samo na jednu granu, onu lekarsku, donekle jeste opravdano, ali odnekle i nedovoljno. Epidemija će proći, treba živeti dalje, sa svim posledicama koje će iza nje ostati. Kome je u interesu da jedna od posledica bude i otvaranje novog društvenog sukoba? Da bi se uopšte raspravljalo o bogosluženjima moralo se u donošenje odluke uključiti još nekoliko „esnafa“ osim lekarskog. Bilo bi logično da su se toga setili i lekari. Nije im se valjda učinilo da reč „struka“, koja se danima izvikuje na televiziji, ima značenje pojma Bog. Bilo je neophodno napraviti društveni dogovor, urediti celu stvar na zadovoljavajući i obostrano prihvatljiv način.
Ovako, ostaje utisak da bi razlog zabrane okupljanja na Vaskrs bilo ili nesnalaženje, odnosno dezorganizacija ili – bogoborstvo, dokazivanje da postoji sila koja može zaustaviti bogosluženja, a vernike koji se sa tim ne saglase – progoniti. Ako je prvo, onda se sve ovo još nekako i može ispraviti. Ako je drugo, onda se tu više ništa ne može učiniti. Postoji opisni pridev, često upotrebljavan u hrišćanskoj literaturi, kojim se prikazuje karakter takve sile. Hrišćanski je verovati kako se ipak radi o prvom uzroku. Mada isto tako treba znati i da u svakom sistemu postoje centri koji propagiraju ovo drugo. Zlo ne spava! I toga se u Strasnoj sedmici treba podsetiti.
Slobodan Reljić, Dušan Proroković, Dragoslav Bokan
Izvor: Novi Standard
Pročitajte još:
ukapirao si@, ukapirao sam?… I-ha, znači, ja na pravdi Boga nabručih čitaoca pod niknejmom ili imenom i prezimenom – Vukman Čejović… Koristim priliku da mu se izvinim, pogotovo što je njegov komentar u tom slučaju sasvim na mjestu…
Zahvaljujem Vam, i pozdravljam Vas… Naravno, i čitaoca/brata Vukmana… Svako dobro, srećni Vaskršnji praznici ?…
Stanko@, nisam ja nikakav „posebni Hrišćanin“, već obični hrišćanin, kome je Hrist na prvom mjestu… Ako neko kaže da mu ne treba Isus kad ima Đeda, onda sledstveno tome on i nije hrišćanin… I nema tu, moj dobri Stanko, kod mene zla i pakosti, ja samo ukazujem na neznanje nekih ljudi koji se predstavljaju kao hrišćani a kažu da im Hrist ne treba… Nadam se da si razumio, brate, a ako nijesi, ne mogu ti ja tu ništa više pomoći… Pozdravljam te…?
Micite nam ovu budalu hriscanina
Anonimni@, da znaš, u pravu si, jer da sam pametan ne bih se prepirao sa tobom i tebi sličnim bezbožnicima i levatima, jer po onoj narodnoj – „gluvome šapni, ćorome ‘migni“, ovo što ja radim zaista je zaludnji posa’… Samo u bezbožničkoj Crnoj Gori neko može reći da nam ne treba Hrist kad imamo Đeda, i samo kod nas takav „vjernik“ može da dobije ovacije… No, obzirom da je gospodin Čejović dobio većinom negativne ocjene, to mi daje nadu da nije sve baš tako crno… Ukoliko je on htio da njegov komentar bude sarkastičan, onda je to već druga stvar… Pozdrav!
Sarkazam, hrišćanine, sarkazam!
Ne nisam mislio na vas nego na Cejovica. Jednostavno mi smeta njegova pakost i zloba koja je ocigledna kad god pominje mitropolita. Ako postujemo vladiku ne znaci da nam je idol niti da ga ne daj Boze izjednacavamo sa Hristom. Takve optuzbe su povrsne i zlonamjerne.
Svaka čast, za tekst.
Imamo mi nasega mudroga djeda, Amfilokvija, koji nas je mudro sjetovao da sjedimo kuci a za liturgije imamo kat, tako kaze sveti djedo.
Mislim, sto ce nama Isus Hristos, kad imamo mi nasega svetog djeda, koji ce nam vazda rec sto da cinimo.
Brate Vukmane, ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati, niti im služiti. To nijesam ja izmislio, nego tako glasi druga Božija zapovijest. A u prvoj se kaže: Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
Bogohuljenje je reći – šta će nama Isus Hrist, kad imamo mi našega svetoga đeda…
Isus Hrist je naš Bog jedini, a svi mi zemljani smo grešni…
Brate Vukmane, srećni ti nastupajući Vaskršnji praznici! ?
Brate hrišćanine, Vukmanov komentar je ironija. Čovjek aludira na ovdašnje komentatore koji veličaju njihovog đeda, u njega gledaju kao u božanstvo (Bože me oprosti).
Ovo oko idolatrije što si pisao namjeni njima a ne Vukmanu. Pozdrav.
Foks@, hvala… Izgleda da je stvarno tako… Izvinjavam se gospodinu/bratu Vukmanu Čejoviću… U tom slučaju, njegov komentar je na mjestu?… Pozdrav za vas obojicu, i srećni Vaskršnji praznici… ?
Ne mozete da suzbijete zlo i pakost. Mislite malo na sebe, kakvi ste i sta radite. Najlakse je osudjivati druge. Kao „poseban hriscanin“kako sebe predstavljate, zabavite se malo sobom.
Brate Stanko, ja sam citirao prve dvije božije zapovijesti, i ne vidim šta je tu sporno… Pomognite bratu Vukmanu da ne huli na Boga (Hrista) u ove blage dane…
Mitropolit je vrli božiji sluga i naš duhovni vođa, ali i on je običana smrtnik i grešnik kao i svi mi hrišćani, a i uostalom i zemljani…
Brate Vukmane, ti si treba da budeš Hrišćanin (Hristov sledbenik), a ne Rišćanin (Ristov sledbenik)…
Svaka čast našem vladiki Amfilohiju, ali on nije Bog, već (vrli) božiji sluga…
Hrišćanstvo je lažna religija!
Ima 7 verzija biblija!
Ti imas svoga hodzu pa is tamo
Ti si Vukman ka jesam li ja Sulejman a vi ostali se ne primajte jer ovakvi zli i pakosni bi da naskode nasem djedu koji je sledbenik Hristov i to za primjer. Svi mi pravoslavni u CG volimo nasega djeda jer je dostojan sluga Hristov. Za to sila zla i napada nesega djeda no zar se iko treba plasit ako je na strani Boga? Nek se plase a i treba svi koji su na strani djavola.
?
Rade, Vukman jeste Vukman i jeste Cejović. Imam jaku intuiciju i zdrave instinkte koji me skoro nikada ne varaju, a rekao bi da je Vukman Srbin od Paštrovića. I to iskreni, pravi Srbin. Ako griješim neka me Vukman ispravi, ako griješim ja se izvinjavam. Pravoslvalje nije Rimokatoličanstvo u kojem je papa neprikosnoven i čija je „posljednja“ a koja se ne spori. Svako je od nas griješan jer praroditeljsko grije nosimo. Zna se Ko je jedini u vremenu i prostoru bio bezgriješan a koji je ovim svijetom ( koji sav u zlu leži kao što reče Apostol Pavle) hodio bio bezgriješan. Svako je podložan kritici ali kao što Gospod reče : „zašto vidiš trun u oku brata svojega a brvno u oku svojemu ne vidiš ? “
Dana 04. avgusta 2015. ( utorak) u organizaciji Boračke organizacije RS bio sam na Rači a povodom dvadesetogodišnjice progona izdate Krajiške sjerotinje. Okupilo se oko 20 ooo duša, među njima najviše izbjeglih Krajišnika. Govorio je Vučić, Dodik a onda stade zboriti i Patrijarh Irinej. Reče Irinej ovako, citiram : “ Nemojte mrzjeti Hrvate jer mi Srbi nemamo nikoga bližeg od njih „. NEMAMO NIKOGA BLIŽEG OD NJIH ??? To reče prema onima koji su u prošlom ratu ginuli i bili protjerivani, to reče onima čiji su očevi, đedovi i prađedovi završavali po Krajiškim jamama, po Jasenovcima, Jadovnima, Glinskim Crkvama , čija su djeca ubijana satanističkim ritualima. To reče dok u istom vremenu na mjestu okle su oni protjerani i bili ubijani, pred razularenom masom Tompson pjeva : Jasenovac i Gradiška stara, to su mjesta Maksovih mesara, u Ćapljini klaonica bila mnogo Srba Neretva nosila.
Samo ga je institucija koju nosi spriječila da bude izviždan i ispljuvan, jer ono što on reče Krajiškom narodu je greota, greota prema tom narodu, on reče da su njegovi dželati, njegove djecoubice najbliže tomu narodu i to reče u njihovo ime.
Zato, Mlađene, što im ćutimo na njihova brojna nepočinstva, baš zato, oni su izgubili sve moguće obzire prema narodu. Jedini koje uvažavaju su oni koji su na vlasti i oni koji imaju novac. Mislim da mnogi u Boga ne vjeruju, ako su i ikada vjerovali. Bolje je bilo da ste ga izviždali, drugi bi put razmislio šta će reći.
Mnogi pogrešno misle da je okretanje drugog obraza suština hrišćanstva, a to nije istina.Jer da je istina nebi Gospod bičem isćerao trgovce ( mjenjače novca) iz hrama, prasliku današnje bankarske mafije koja je glavni uzrok sveg zla u svijetu. Patrijarh traži okretanje drugog obraza svojim dželatima, a sumnjam da bi on drugi obraz okrenuo. Teška, vrlo teška situacija: izviždavanje Patrijarha na tako važnom događaju a od ljudi koji su izgubili skoro sve što se izgubiti moglo bi demonskom radošću obradovalo naše dušmane.