За шта су спремни: Хрватска нема ни фабрике ни кадар, али машта о производњи оружја
1 min read
Getty © Alen Gurovic/NurPhoto
Хрватска је одлучна да се придружи трци у наоружању земаља чланица НАТО-а – судећи по недавно исказаној вољи њених водећих политичара да се подигну издвајања за војне потребе на пет одсто БДП-а. Тиме ће стати раме уз раме са онима који фактички уопште не преиспитују оправданост хипермилитаризације Европе без преседана у последњих 80 година, а због страха од наставка руско-украјинског сукоба даље у континент, пише “Дојче веле”.
На пример, како се наводи у тексту, већина чланица НАТО-а је за време Хладног рата издвајала мање од 3,5 одсто БДП-а за исте сврхе, иако је Русија тада стајала на челу СССР-а и Источног пакта, истиче се.
И док данас већински део тог чланства има некакав економско-политички план о покретању или унапређењу сопствене војне индустрије, с Хрватском то није случај. Иако из Владе у Загребу допиру поруке да је земља спремна за домаћу производњу, па чак и извоз оружја, чињенице говоре нешто сасвим друго.
Министар одбране Иван Анушић истицао је хрватску способност за развој и израду дронова, али Хрватска није међу државама Европске уније које су основале посебан савез управо за ту намену.
Економиста Љубо Јурчић истиче да Хрватска нема идеју како да покрене или ојача глобално конкурентну производњу за тржиште и потребе људи, па бира најкраћи пут – производњу за војску, јер ту постоји контрола државе.
“То је, верујем, смисао плашења Европе наводно енормном руском војном снагом”, наставља Јурчић, бивши министар привреде Хрватске и професор емеритус Економског факултета у Загребу.
Како истуче Јуричић, “мало ко увиђа да су дронови с почетка сукоба у Украјини, и данас – небо и земља.
