• Друштво
• Топ 1

Перовић: У ДПС „теологији“ нема Црне Горе, причом о „Цркви Србије“ сами себи ускачу у уста

1 min read

9 месеци ‎ ИН4С

О. Гојко Перовић (Фото: Митрополија)

Православна Црква у Краљевини Црној Гори, као једини преживјели остатак Пећке Патријаршије, никада није била канонски призната као самостална пред Цариградском патријаршијом, нити је то тражила — тврди за Портал Журнал свештеник Митрополије црногорско приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Фактичка самосталност је, како каже, настала искључиво стицајем (историјских) околности и никада није била спроведена по канонској процедури.

С тим у вези, инсистирање ДПС структура на називу „Црква Србије“, свештеник Перовић искључиво види као улични штос са циљем да се СПЦ у Црној Гори таргетира као „страно тијело“, односно, „као црква (неке) друге државе“.

Перовић сматра да заговорници такве антицрквене политике нису ни свјесни колико поменутим чињењем сами себи ускачу у уста.

Од времена литија 2020, па на овамо, ДПС идеолошке и медијске структуре форсирају у јавности ословљавање СПЦ као „Цркве Србије”, на шта Перовић одговара да су те структуре познате као антисекуларне и антидемократске.

„По мом увјерењу, та партија и сви медији који доминантно промовишу њене ставове, покушавају да се у јавности позиционирају као псеудо-црква, као организација која ће тумачити и која одређује улогу Цркве, и то све до те мјере, да ако јој се права Црква не свиђају или нису у складу са њеним интересима, они ће онда да направе „нешто“ што би личило на Цркву, а што би било по њиховој мјери. Ако томе додамо да су већина у врху те партије и те медијске структуре декларисани атеисти или агностици, шта онда сувисло имамо да кажемо о таквој друштвеној појави?“, упитао је Перовић.

Перовић је објаснио и да ако хоће да тумаче дословно Цариградску патријаршију онда морају знати и да ЦПЦ није никаква црква, већ, како је навео, дружина окупљена око „рашчињеног и проклетству предатог“ бившег свештеника Мираша Дедејића.

„Тај бивши свештеник Цариградске патријаршије никад није могао постати никакав „владика“ и није валидно нити једно ‘рукоположење’ које је овај распоп обавио. А у таква лажна чинодејства спада облачење у мантију и Бојовића и свих оних које је Бојовић, наводно, рукоположио“, навео је Перовић.

Перовић сматра да је име „Црква Србије“ остатак неких историјских околности и има неко своје оправдање у црквеној дипломатији Цариградске патријаршије, али то је њихова интерна ствар.

„Уназад 100 година Цариградска патријаршија је потврдила аутокефалност (ми бисмо рекли обновила стару) Цркви која се од тада до данас зове (њено службено име записано у њеном Уставу) Српска православна црква. Да ли сте чули или негдје прочитали да је поводом тога дошао неки захтјев из Цариграда да ту има било шта спорно? Не, напротив. Цариградска патријаршија потпуно нормално развија црквену заједницу и међусобно уважавање са помјесном Црквом чији је званични назив: Српска православна црква“, истакао је Перовић.

Коментаришући откуда назив „Црква Србија“, Перовић је рекао да је су више пута из Митрополије црногорско приморске понављали да је фактичка самосталност Православне цркве у Краљевини Црној Гори, нешто самоникло, настало стицајем околности, никада није спроведено по канонској процедури.

„То је био једини преживјели остатак Пећке патријаршије, остатак који никада није нити тражио нити добио статус самосталне Цркве ни од кога, а посебно не од Цариграда“, рекао је Перовић.

Нешто слично томе, по његовом мишљењу, Цариградска патријаршија, није сматрала канонски довршеним ни до краја валидним црквено устројство које је само себе сматрало Православном црквом у Аустроугарској.

„Та Црква је имала свој историјски пут и своје канонско свештенство, али није било потпуног поступка потврђивања аутокефалности од стране Цариграда (оно што је Крушедолска митрополија добила од фанарског пећког патријарха почетком 18. вијека не може се сматрати таквим поступком). Дакле, по Цариграду, једини такав поступак, прије обнављања јединства Пећке патријаршије (како су наш народ и свештенство доживјели потврду аутокефалности за СПЦ 1923) спроведен је у случају потврђивања аутокефалности Цркви у држави Србији 1879. у вријеме династије Обреновића. И ту је настао израз „Црква Србије“. На ту се грамату, и на ту самосталност ослонио Цариград када је 1923. потврдио аутокефалност СПЦ“, рекао је Перовић.

Заступници идеје о „самосталности Цркве у Црној Гори“ позивају се на атинску синтагму из 1855. године у којој се наводи аутокефалност Цркве на Цетињу.

То је, наводно, синтагма коју су сачинили црквени правници Ралис и Потлис.

Перовић је рекао да управо у тој Синтагми изричито кажу њени аутори, да ту самосталност нису нашли у диптиху Цариградске патријаршије, него упућују на неке руске диптихе (о којима историја и канонско право до данас не знају ништа, а и све да постоје – Црква у Русији тада никако није надлежна за потврду „аутокефалности“).

Перовић је рекао да рашчињење бившег свештеника Дедејића и канонско квалификовање дружине око њега јесте тема за Цариград, пошто се, како је навео, ради о њиховом свештенику кога су они некада запопили.

А давање имена некој помјесној Цркви, онда када је већ призната њена самосталност искључива је надлежност те Цркве и њеног Устава, а не Цариграда, сматра Перовић.

То што ДПС структуре и даље инсистирају на том називу „Црква Србије“, Перовић види као улични „штос“ који им се допао, и како се њима чини постиже један ефикасан вербални начин да СПЦ у Црној Гори циљају као „страно тијело“, као „цркву друге (неке) државе“.

„Све наравно у циљу јачања своје антицрквене политике. А мени се чини да нису свјесни колико сами себи ускачу у уста. Јер, ако бисмо се цариградских докумената држали као израз непогрешивих догми, онда Црне Горе нема на православној мапи свијета. Онда се израз „Црква Србије“ од њихове неозбиљне зафрканције претвара у званичан став Цариграда да је читав канонски простор који покрива СПЦ (а то су Србија, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Словенија… итд) уствари: Србија!“, рекао је Перовић.

Наравно, како је казао, да то није тако у очима Цариграда. Цариградска патријаршија препознаје независност свих тих држава, али, како је навео, по вратоломији ДПС „теолога“ то би тако испадало.

„Зато нека размисле, колико се нашим инсистирањем на уставном имену и поретку Српске православне цркве уствари боримо, посредно, и за препознатљивост Црне Горе на мапи земаља које имају доминантно православно становништво? У ДПС „теологији“ не постоји Црна Гора ни у каквој варијанти. Наиме, по њиховом, поред анатемисаног Дедејића који као такав и не припада Цркви, све оно што се Цркве тиче (на подручју јурисдикције СПЦ) је само „Србија“. На другој страни, оној истинитој страни, у историји и канонском устројству СПЦ, постоји Митрополија црногорско приморска“, рекао је Перовић.

Исталап је да су из ДПС структуре заслужили орден и захвалнице, јер како сматра, нико одавно није окупио православне вјернике око својих светиња као што је то урадила њихова антицрквена политика.

„Шалим се, наравно. Прије захвалница позивам их на преумљење и покајање због свега што су учинили према Цркви и вјерницима, па да живимо као браћа и пријатељи, или бар добре комшије“, поручио је Перовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: