За скривања имовине судови функционере кажњавају од 150 до 300 еура
Илустрација
Законом о спречавању корупције прописано је да су прекршајне казне за кршење тог акта у распону од 500 до 2.000 еура.
На основу пријава Агенције за спречавање корупције (АСК), од њеног оснивања 2016, прекршајна казна је изречена за око 1.200 функционера, али судови су били њежни према прекршиоцима закона па су у преко 95 одсто случајева изрекли казне испод законског минимума. Блага казнена политика довела је и до тога да је регистрован велики број повратника у кршењу закона, којих је од 2016. до краја јуна 2021. године било 139, а у АСК упозоравају да слаба казнена политика доводи до тога да се функционерима више исплати да плате казну за кршење закона него да открију шта имају од имовине. Што се тиче повратника, њих 117 је два пута кажњено, 19 три, а троје чак четири пута.
Како истичу у АСК, распон изречених новчаних казни у пракси се кретао од 30 до 1.000 еура.
– Ипак, овдје се ради о веома малом броју случајева, док се у највећем броју случајева судови изричу казне у износу од 150 до 300 еура. Из праксе је евидентно да је у преко 95 одсто случајева изречена новчана казна у мањем износу од оног који је прописан Законом о спречавању корупције – наводе у АСК.
Функционерима су санкције изрицане због недостављања тачних података о имовини (скривање некретнина, аутомобила, акција, фирми и прихода), остваривања у истом мјесецу прихода по основу чланства у више радних тијела, непреношења управљачких права у привредном друштву, установи или другом правном лицу чији је власник, обављања више функција које су неспојиве, примања поклона и слично.
Европска комисија види проблем
Европска комисија је у последњем извјештају за Црну Гору констатовала да се биланс остварених резултата у области спречавања корупције полако побољшава, али изречене санкције генерално гледано и даље су испод законског минимума и немају превентивни или одвраћајући ефекат.
– Током 2020. године, АСК је покренула 510 поступака пред судовима за прекршаје (469 поступака за кршење одредби Закона о спречавању корупције и 41 за кршење одредби Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања). Укупно су 2020. године завршена 394 поступка (укључујући и поступке из претходних година), а у 81% од њих изречене су новчане казне. Оне су износиле 58.370 еура за кршења Закона о спречавању корупције и 23.192 еура за кршење Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања. Још 652 поступка су покренуто до средине 2021. године, а у поступцима који су окончани током истог периода изречене су новчане казне у укупном износу од 62.475 еура – примијетила је ЕК.
