За обнову Хиландара утрошено нешто више од 11 милиона евра
1 min read
Манастир Хиландар / Фото: Радио Светигора
Велика кампања обнове изгорјелих објеката Хиландара завршиће се, при садашњим околностима и буџетима, до 2022. године. Од пожара, који је умало разорио хиландарски град, протекло је пуних 15 година и када су почели радови на реконструкцији изгорјеле половине манастирског комплекса, у функцију je враћен 71 проценат стамбене и јавне површине уништеног простора, каже за „Политику” Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара.
Вриједност радова неопходних за обнову изгорелих објеката процијењена је 2006. на 15 милиона евра, а у те сврхе до сада је утрошено нешто више од 11 милиона. Ранђић наводи да је реализација других планова обнове Хиландара, који укључују и инфраструктуру, радове на другим објектима градитељског наслеђа, пројекте конзервације и рестаурације покретног наслеђа и унапрјеђење манастирског потенцијала за самоодржање, укупно процијењена на додатних седам милиона евра.
„До сада смо утрошили негдје око половине тог износа. Најзначајнији радови ове врсте су реконструкција комплекса Сенаре уз манастирске зидине, изградња противпожарног резервоара и система хидрантске мреже, који је, уз противпожарне баријере на обновљеним објектима и системе дојаве пожара, велико унапрјеђење. Такође, изградња нове котларнице, смјештене изван комплекса, требало би да покрије потребе цијелог манастира и укине сва унутрашња ложишта, чиме омогућава већу противпожарну заштиту. Рјешавамо и велики проблем енергетске изолације, пошто се у Хиландару струја добија искључиво из дизел-агрегата. Изградили смо развод енергетске мреже, заједно са водоводом и оптичким кабловима, на цјелокупној површини, од економске зоне и објеката уз море до манастирског комплекса удаљеног два километра. То је подручје гдје се обавља живот Хиландара, које ће сада бити повезано најприје снабдијевањем из једне агрегатске станице, а затим и надоградњом хибридног система са соларном електраном„, напомиње Ранђић.
Обнову Хиландара подржали су многи људи са различитих страна, а осим Срба, нарочито Руси и Грци. Енглеско друштво пријатеља Свете Горе у више наврата је организовало акције за Хиландар, а међу редовним приложницима је и њихов патрон принц Чарлс, који је познат као љубитељ и поштовалац старина.
Прије неколико година био је домаћин добротворног пријема у част Хиландара на свом личном имању. Недавно се и Фондација принца Алберта од Монака укључила у подршку обнови Хиландара. Свима су били очигледни досадашњи резултати и сви су препознали да је Хиландар баштиник великог наслеђа свјетског ранга које својом непроцјењивошћу обавезује преко културних граница и разлика.
Ранђић истиче да су највећа средства за обнову Хиландара дошла из Србије и од српског народа, као и када је манастир грађен у 12. вијеку, када је темељно обновљен, и проширен у 14. вијеку.
„Обнова не би могла ни да се замисли без подршке и помоћи државе Србије, у којој се за ових 15 година смијенило неколико влада, потпуно различитих политичких оријентација, али које су све одржале константу да реконструкцију и ревитализацију манастира Хиландар од посљедица пожара сматрају за високи национални задатак у сфери одржања културног наслеђа „напомиње Ранђић.
