Za Mila!

Piše: Stefan Grloman

Za Mila i uz Mila, sada više nego ikada. Za Mila kao za kralja ili za Tita, jer takva je veličina. Ništa manje. Za Mila sada (i ko zna kada) i ko nije bio do sada.

Konačni proizvod skoro pa vjekovne prakse koja je izrasla u stil života i način razmišljanja u Crnoj Gori, a može se osloviti u nekoliko riječi i glasila bi – „Da budem sekretar komiteta“ je spoznaja da se nikome, pa ni samome sebi više ništa ne može vjerovati! Osim Milu.

Šta znači „da budem sekretar komiteta“? To znači da se visoko kotiram, da me svi znaju, da me se svi plaše – jer ja sam „prvi uz“, „prvi do“, „njihov čovjek“. Ostvario se naime onaj citat iz Živkovog filma „U ime naroda“: „a ruku na srce, ja bih volio da naroda i nema“. Mada, kako mi se čini jednako ni tada nije bilo naroda kao što ga ni danas nema.

Ljubav prema povjerljivim informacijama i izgrađeni mentalitet poslušnosti, a kojima se kupuje status i funkcija (!), e upravo to je u krvi „naroda“… Svaki od onih koji se isprofilisao kao „narodni vođa“, „revolucionar“, „buntovnik“, podlegne tim omamama – mirisu (sve)moći i proda svoje stado… Drugačije ne može biti. Dva su razloga tome: strah i iskonska – ona unutrašnja želja da ne bude drugačije. To dvoje u kombinaciji čvrst su garant da se ništa promijeniti neće.

Stoga za Mila – jer samo je on stvaran, sve ostalo su izmišljeni likovi, crtani film, i bez obzira koliko nekada ozbiljno i „žestoko“ izgledala ( skupštinsla dešavanja od prije neki dan ), to je samo predstava – čak i onda kada je stvarna (!) , poslije ovoliko godina, decenija jasno je da će ako nije lažna, ono sigurno postati lažna. Raspršiće se kao mehurići od sapunice. Ali ne mari, zar sve ovo nije samo teatar, čitav svijet – jedna pozornica…

Vama koji ste nekim slučajem (čudom) odoljeli i niste bili za Mila (iako u vama, duboko čuči ljubav prema svemu što je Milo), toplo preporučujem – sada za Mila (!), ako nizbogčega drugog ono bar iz inata. E baš sada kada ga napadaju vi ga branite! Ko će ako ne vi? Razmislite o tome kako je najveća ljubav i privlačnost prema onome što se naizgled mrzi, prema svome neprijatelju – jer neprijatelj je taj što te čini boljim, tjera te da budeš spreman… Zato za Mila, vi koji ga nista voljeli. On vas je učinio boljim ljudima – sada mu vratite.

Ipak, ne bih rekao kako smo loš narod. Ne. Naprotiv. Vrlo smo pametni. Crnogorci. Fenomen. Živjeti i ležati, živjeti i ne raditi, imati a prstom ne mrdnuti… Pune bašte, pije se, jede, uživa… Bezbrižna nacija. Ko umije taj i može. Milu se zahvalite na tome, ako vam do sada nije bilo jasno ko je zaslužan za to.

Kakva je to država u kojoj se ne zna ko je ko i ko je glavni? Nikakva! Samo apsolutizam, diktatura. Da se razumijemo daleko smo mi od toga… Živimo u slobodi i blagostanju i što je najvažnije miru – to vam ozbiljno kažem. A mir treba neko da čuva. Još treba da radimo na tome. Mnogo. Pomognimo zato svi zajedno Milu.

Na kraju, i sam se nadam, ako neko ne daj Bože shvti ovaj tekst sarkastično, da će to biti razlog da se približim koji korak bliže vrhu sekretarijata… Jer i ja sam samo čovjek iz ovog našeg naroda.