• Насловна

“Шаргарепе” више нема, слиједи “штап” за Македонију

1 min read

9 година ‎ Вијести

Македонски политичари одавно су појели „шаргарепу“, сада је вријеме за „штап“. Вријеме је за јасне и недвосмислене поруке и акције Европске уније и САД јер – у питању је будућност те земље, сматра Борис Георгиевски.

За Македонију и њене грађане више нема назад. Оно што се до прије неколико дана или мјесеци могло дефинисати као политичка криза, након проглашења амнестије и расписивања избора прерасло је у борбу за будућност те земље.

Будућност Македоније неће бити одлучена на изборима 5. јуна, али би се требало надати да неће бити одлучена ни на улици. Била би то катастрофа за земљу која је ионако већ на кољенима. Ако је и било дилема након тзв. „бомби“ опозиције (објављивање снимака за које се тврди да их је начинила македонска тајна служба, прим. ред), сада је постало кристално јасно да су Македонске правне институције само продужена рука дубоко корумпиране и криминализоване партијско-политичке елите. Чак и страни медији више се не либе да користе израз као што је „криминална банда“, а списак амнестираних предсједника Ђорђа Иванова представља само објављивање њихових имена.

Политичка, институционална и морална криза у коју је потонула Македонија захтијева озбиљне напоре међународне заједнице која је током година умало постала саучесник ауторитарног македонског режима. Ни Европска унија, ни Сједињене Америчке Државе сада више не би смјеле да имају никакве дилеме.

Истовремено, бомбастичне изјаве званичне Москве о македонској кризи не би требало никога да забрину. Напротив, понашање Русија само олакшава македонској јавности, али, што је још важније, међународној заједници и тамошњој јавности, да лакше дефинишу ко је ко у Македонији и да са више усредсређености почну да раде на решењима.

Једини ефекат који има саопштење руског Министарства спољних послова јесте оповргавање пропаганде коју у Сједињеним Државама шире лобисти владајуће ВМРО-ДПМНЕ да је македонска опозиција повезана са Москвом.

Политика која „нит’ смрди, нит’ мирише“

Први корак је направљен прошле недјеље када је неколико македонских представника амбасадора у државама-чланицама Европске уније позвано на разговор гдје им је било израђено дубоко неслагање са поступцима њихове политичке елите. Македонски в.д. амбасадор у Берлину имао је тако прилику да чује да потези предсједника Иванова немају никакве везе с владавином права и да амнестија представља одлучујуц́и ударац Споразуму из Пржина.

Овог викенда амбасадори у Скопљу још једном су покушали да ту исту поруку пренесу и македонским политичким лидерима, а већ данас (18.4.) Македонија је на дневном реду Савјета министара у Бриселу.

Три су основна предуслова за одржавање избора 5. јуна – чишћење бирачких спискова, фер медијско представљање и одвајање партије и државе – нису испуњени ни у минимуму. Зато је мало вјероватно да ће водеће државе Европске уније те изборе да прихвате. Питање је, ипак, да ли ц́е то оне рец́и и јавно.

Најаве увођења санкција водећим политичарима у Македонији и изолација земље, за сада остају само вербалне пријетње. Посљедњи апел комесара ЕУ Јоханеса Хана странкама и организацијама цивилног друштва да се врате за преговарачки сто, само потврђује претходни утисак да је ријеч о политици Европске уније која „нит’ смрди, нит’ мирише“. Европска комисија нема процјену тога куда ова криза води, нити како је ријешити. Страхује се од нове ескалације међуетничких односа, понашање албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ) која партиципира у влади оцјењује се у најмању руку као „чудно“, а догађаји у Куманову у мају 2015. године подсјетник су колико лако македонске службе могу да организују неки нови сукоб. Ситуацију додатно компликује избјегличка криза на јужној граници, иако су њемачки и званичници ЕУ у више наврата понављали да због ње „нец́е бити никаквих попуста“.

Нема више шаргарепе!

Иако је у САД изборна година, а Европске унија је поцијепана озбиљним унутрашњим проблемима, помоц́ у проналажењу рјешења за македонску кризу за њих не би требало да буде превелики „залогај“. Локални политичари одавно су појели „шаргарепу“, тако да је сада вријеме за „штап“. Вријеме је за јасне и недвосмислене поруке и акције. Комесар Хан овога пута ће морати да остане досљедан тврдњи са Твитера његовог шефа кабинета: „ЕУ никада неће правити компромис када је ријеч о слободи и демократији. Надам се да ће то да разумије и руководство у Скопљу.“

Кључна у том смислу јесте улога македонских грађана. Масован, миран и достојанствен грађански протест против криминалне власти најбољи је начин да се покаже да у Македонији постоји критична маса која може да извуче земљу из кризе и врати је тамо гдје јој је и мјесто – у породицу демократских и слободних европских земаља. Вријеме је да, умјесто политичара, партнерство са слободним свијетом почну да граде сами грађани, јер ради се о њиховој будућности.

Европска унија и САД имају моралну обавезу да им у томе помогну.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: