WELT: Демонстрације против ЦДУ – Опасна моћ наводних невладиних организација
1 min read
Илустрација
Како препознајете либералну демократију? Када би се могао навести само један критеријум, то би била одвојеност између државе и друштва. У ауторитарним и тоталитарним системима, држава, „најхладније од свих хладних чудовишта“ (Фридрих Ниче), прожима све области живота. Насупрот томе, сваки либерални уставни поредак заснива се на строгом ограничењу државне власти.
У Немачкој је овај демократски принцип угрожен – али супротно ономе што се тврди свуда, не првенствено од АфД. Јер је то једна опозициона странка без икакве опције да уђе у извршну власт. Много конкретнија, али и много мање примећена опасност, долази од оних организација које тврде да су представници цивилног друштва и спасиоци демократије. А реално су маскирани део државног апарата. Реч је о НВО – невладиним организацијама – што већ одавно звучи као орвеловско исмевање здравог разума. Јер ове невладине организације само настављају владину политику другим средствима – или, прецизније, новцем од пореза.
То се ових дана јасно види у скандалозној мрежи донација која повезује актуелну леву немачку савезну владу са оним организацијама које на улице носе наизглед спонтане протесте против кандидата ЦДУ за канцелара Фридриха Мерза и његовог наводног „померања удесно“.
Од „Баке против деснице“ до ултра-леве Фондације “Amadeu Antonio”, од “HateAid” до “Campact”, од “БУНД” до зеленог “НАБУ”: на видело је изашла структура савеза и удружења који, према истраживању WЕLТ, добијају директно или индиректно паре од зеленог Министарства за Породицу, социјалистичког Министарства Унутрашњих Послова и од Уреда Савезног Канцелара левичара Олафа Шолца. Са правне тачке гледишта, ова пракса је јасно кршење устава Немачке: демократска држава не сме трошити новац пореских обвезника за активну интервенцију у формирању јавног мњења а тек не за борбу против опозиционих партија.
Владине марионетске вође анти-ЦДУ протеста само су врх политичког леденог брега. НВО су дуго биле држава у држави, држава у сенци или „дубока држава“, тачно онако како је описано у уџбеницима. Оне продиру у веома осетљиве области друштва у којима би слобода демократског одлучивања требало да се одвија ван утицаја државе.
Као милитантни блокатори дискурса и браниоци статуса qуо, оне спречавају хитно потребне реформе – било да се ради о политици миграција, социјалној или енергетској политици. Невладине организације користе сва средства манипулације и прикривеног утицаја и -попут наводно „непрофитне“ медијске агенције „Corrective“ (која је измислила тајни састанак деснице у Постдаму са циљем избацивања странаца из Немачке, лаж која је покренула масовне леве протесте пре неколико месеци и уништила животе и каријере свих којима је била подметнута) или оторено антиуставних „Центара за пријављивање мржње на интернету“- увек су при руци владајућој левици када је у питању дискредитовање другачијих, посебно не-левих мишљења као „дезинформација”, које онда ове наводне НВО „обрађују“ кроз наводни „Fact-checking“.
У својој књизи „Структурна трансформација јавне сфере“, леви филозоф Јорген Хабермас је доказао да се цивилно друштво родило у 18. веку као оштра супротност апсолутистичкој аристократској држави. Данашње невладине организације, које су јавно продужена рука владе, уништавају ту тада извојевану слободу, тако неопходну за функционисање демократије.
