WELT: Британија запањила свет изласком из угља па извукла атомски џокер
1 min read
Фото: picture alliance / empics
Ни једна земља на свету није тако ефикасна у енергетском заокрету као Велика Британија, што је проузроковано специјалном микстуром струје и топлоте и тиме да је излазак из угља скоро окончан. И ту наступа последња али одлучујућа карика у мозаику.
Кратко пред Нову Годину се и то десило: олуја “Bella” је Великој Британији обезбедила рекорд: 26. децембра 2020 је по први пут више од пола електричне струје између Cornwalla и шкотског Higland произведено уз помоћ ветрењача. По наводима дистрибутера “DRAX” радило се тачно о 50,67%. Али чињеница да је Британија водећа земља у енергетском заокрету не почива само на томе да је светски првак у кориштењу енергије ветра.
Обновиве енергије већ годинама на Острву имају све битнију улогу у миксу енергије. Пре свега је угаљ скоро па у потпуности напуштен: само у првој половини 2020 је краљевска влада за сва времена затворила трећину свих преосталих термоелектрана.
И то са импресивним резултатом: док су 2012 фосилна горива производила још 43% све струје у Краљевству, данас су то само 2%. У погледу кориштења угља, Британија спаљује данас мање те материје него 1882, кад је прва термоелектрана пуштена у рад.
“Велика Британије је скоро дупло брже ослободила свој електроенергетски систем од угљеника него друге велике економске силе тако што је пошестотручила носиоце обновивих енергија а употребу угља свела на асполутни минимум”, каже анализа “Drax Electric Insight”. У року од једне деценије је интензитет угљеника пао за 58%: са 450 грама по киловат сату електричне енергије на само 198 грама.
То је више него дупло бољи резултат у односу на остале велике економске силе, које такође остварују добар напредак у редукцији енергетских загађивача – међу њима САД, Немачка, Аустралија и Кина.
“2020 је била рекордна година за електроенергетски систем Велике Британије”, казао је Роб Роме, шеф националних контролних система у дистрибутивној мрежи “National Grid” за Gardian. “Мрежа се мења невероватном брзином пошто све више и више користимо обновиве изворе енергије.”
Трговина емисијама као рецепт за успех
Прошлог децембра су ветропаркови Британије већ реализовали још један рекорд у производњи количине струје: 17,3 гигавата. У априлу је постигнут рекорд у производњи соларне струје. Између априла и јуна, због повољних временских прилика, уопште није кориштен угаљ за производњу струје а у мају је произведено више обновиве енергије него икад раније.
Велика Британија је одувек била предводник и одавно инспиративно дефинисала цену угља: 2002 је успоставила први систем трговине емисијама – који је постао прототип ЕУ система.
Деценију касније успостављена је најнижа цена за емисије из електрана, што је угаљ учинило скупљим енергетским извором у односу на остале. Припремајући се за Климатски Споразум у Паризу краљевска влада је наредила тотални излазак из кориштења угља као извора струје у току од десет година у Енглеској, Шкотској и Велсу.
Гас и даље игра важну улогу
Но иако је угаљ скоро посве потиснут, британска влада је још далеко од сопственог циља. Фосилна горива, пре свега гас, играју и даље велику улогу. Према подацима мрежног оператора “National Grid”, на гас је 2020 отпадало просечно 36%, што је већ 10% мање него у 2019. За топлане је гас и даље од огромног значаја у земљи.
Циљ је јасно постављен. У лето 2019 је краљевска влада законом прописала да се до 2050 има остварити нулта нето емисија фосилних извора. Премијер Борис Јохнсон је у новембру представио план “зелене индустријске револуције” у 10 тачака и том контексту најавио да ће Британија постати “Saudijsa Arabija vetra”.
Капацитет offshore-ветропаркова би до 2030 требао да буде учетворостручен на 40 гигавати – огромни ветропаркови на обали Краљевства чине већ дана скоро половину укупних капацитета. Свако домаћинство у Краљевству треба онда бити снабдевено струјом од ветрова. Соларна и енергија ветра тренутно дају 29% микса електроенергије. Прошле године је то било 23%.
Проблеми са финансирањем нових атомских електрана
Већ данас се 8 од 10 највећих светских offshore-ветропаркова налази у британским водама, два преостала су пред обалама Холандије и Немачке. На врху листе је парк Хорнсеа, испред обала Yорксхиреа. Проширење тренутних капацитета са 1,2 гигавата на 6 гигавата је краљевска влада већ одобрила. И испред обала Шкотске и Велса као и у Каналу Ла Манс се већ сада врте на стотине ветротурбина.
Нуклеарна енергија, официјелно још један од стубова носача британског енергетског микса, пуно мање напредује од ветротурбина. Прошле године је произведено 17% енергије из атомских електрана, 6% мање него прошле године. Велики део атомских централа грађених у 1960 и 1970-им годинама се налази пред затварањем: до 203о на све тада саграђене мора бити стављен катанац.
Планиране инвестиције за њихову замену напредују веома споро. У септембру је јапански понуђач “Hitachi” посве повукао из планова о градњи нуклеарне централе у Wylfa Newydd, у Велсу: због недостатка могућности финансирања. Јапанци су одустали и од другог пројекта атомске електране у енглеском Олдбурyју.
Истраживања на мини-реакторима
Тренутно се ради само на једној новој нуклеарној електрани, Хинклеy Поинт, у Сомерсету, инвестиција концерна EDF из Француске уз учешће China General Nuclear (CGN). Краљевска влада преговара са ЕДФ око градње још једне нуклеарке, у Sizewellu, Sussex. Али све више конзервативних посланика у британском Доњем Дому се противи идеји да на овој нуклеарки буде примењен исти модел кооперације са Кинезима.
Упркос овим препрекама за краљевску владу је атомска енергија од централног значаја за енергетски микс без емисија. Стога Краљевство подржава и истраживања на мини-реакторима.
Јер, упркос изградњи све више ветропаркова испред британске обале: повремено ветрови на Острву не дувају довољно јако да би Краљевство снабдели са довољно струје. Три пута су стога прошле јесени морале ипак бити укључене термоелектране на угаљ, да би у данима стишаног ветра држава обезбедила неопходну струју. На том се проблему интензивно и ради. У септембру је у Велсу почела градња кондензатора, који би од од краја ове године требао да помогне у изједначавању врхова потражње у мрежи.
