• Друштво

Вушуровић одлучио да критикује СПЦ и Острог: Машта и о „новом Белведеру“, а Ранко и Мило су му господа

1 min read

2 дана ‎ ИН4С

Грађански активиста, самопроглашени „учесник историје“, а у ствари политички туриста на барикадама – Предраг Вушуровић, ових дана поново машта о „новом Белведеру“. Вушуровић, који истиче да није био организатор него „један од многих“, данас ипак себе поставља као пророка будућих дешавања.

Сматра да енергија која је кулминирала на Белведеру и Аџића кривини није искориштена на прави начин, јер није преточена у политичку енергију.

“Са жаљењем могу да констатујем да једно политичко недоношче у лику Дритана Абазовића превеслало два политичка вука, какви су господин Мило Ђукановић и господин Ранко Кривокапић. Јер, колико се год упрљао Абазовић оним срамним потписом, на још срамнијем такозваном Темељним уговором, са црквом Србије, бојим се да ни ми нијесмо без одређених ожиљака и флека изашли из свега тога. Мислим да је бојкот, да је тражење ванредних избора, да су неке друге ствари радикализација, не мислим ни на шта рушилачко, али дјеловање ван институција система на промјену не црногорске власти, него сржи и суштине онога што је тад радила и што је могла радити касније, да је то био пут за краће оздрављење Црне Горе и не бисмо дошли до овога, до чега смо нажалост дошли”, поручио је Вушуровић.

Посебну „дубину“ његовим изјавама даје тирада о СПЦ, коју он наравно назива Црква Србије – која је, по њему, „амбалажа за четничку идеологију“.

Замислите човјека који, без трунке знања о историји, теологији или значају духовних средишта, држи предавање о – манастиру Острог. Да, баш о оној светињи пред којом се већ вијековима клањају и православни и католици и муслимани, која је симбол помирења и јединства народа на Балкану.

Али за Вушуровића, то није светиња, већ „галерија четничких злочинаца“. Човјек који очигледно никад није разумио шта значи молитва пред моштима Светог Василија, покушава да у фрескама види „четничку идеологију“. То није само неозбиљно – то је умоболно.

Док милиони вјерника из цијелог свијета долазе босоноги до Острога тражећи исцјељење и утјеху, наш „грађански активиста“ одлучује да буде судија највећој светињи на Балкану.

“Зашто бисмо рекли да је тај кип војводе Ђуришића опаснији него што је фреска на којој и Бајо Станишић, Блажо Ђукановић и многи други са њима ликвидирани четнички зликовци у горњем манастиру Острог, у цркви која је, вјерујте, саграђена прије пада Црне Горе 30.августа, све њих имате на фресци. Пуно људи вољних да тајну крштења обаве у објектима које тренутно користи или посједује Црква Србије, тај чин крштења, ту свету тајну крштења обаве испод њихових ликова, а ради се о ратним злочинцима, о фашистима, о квислинзима која је В црногорска ликвидирала у октобру ‘44.године. Треба ли да се крстим, или да некога крстим под фреском пуковника Баја Станишића, који је само у даниловградском срезу крив за преко 400 ликвидираних момака и дјевојака антифашистичке оријентације из среза даниловградског”, истакао је Вушуровић.

На крају, остаје питање: ако је Вушуровићу Острог проблем, шта је онда рјешење? Да се сруши светиња коју поштују и Срби и Црногорци, и Бошњаци и Хрвати? Да се прекрече фреске и избрише вјековна историја? Само у главама опсједнутих и неуких „борца против прошлости“ може се родити овако умоболна идеја.

На крају, као и сваки „активиста без партије“, Вушуровић поручује да „не треба упадати у замку“ и да је он, наравно, једини који зна прави пут.

Посебно је узнемирујућа ова фиксaција на СПЦ, коју Вушуровић и њему слични упорно, нетачно и пејоративно називају „Црква Србије“. Од свега што могу критиковати – од политичара до институција – они непрестано налазе начин да усмјере пажњу на Цркву. Овакво поступање давно прелази границе обичне критике и поприма готово ирационалан, неприродан карактер, као да је свако разматрање своди на анатемисање духовних институција. Та манијакална фиксација, тај континуирани антихришћански рефлекс, открива дубљу суштину – духовну празнину и неспремност да се призна улога Цркве као чуварице идентитета и културне традиције кроз вијекове.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: