Vulkanska erupcija koja bi mogla da uništi Ameriku

Vulkan u nacionalnom parku Jeloustoun u Americi tempirana je bomba čija bi aktivacija imala fatalne posledice ne samo po Sjedinjene Države, već i po cio svet. Supervulkan, čiji se rezervoar lave pokazao 2,5 puta većim nego što se pretpostavljalo, ima potencijal za 2.000 puta snažniju erupciju od erupcije vulkana Sveta Helena koji je 1980. u SAD odneo 57 života.

Rezervoar magme ispod Jeloustonske kaldere je dug 88,5, a širok 29 kilometara, dok mu dubina iznosi između pet i 14 kilometara. To znači da se ispod površine nalazi dovoljno vulkanskog materijala za erupciju koja ni po čemu ne bi zaostajala za tri najveće eupcije supervulkana u proteklih 2,1 miliona godina.

Prethodna erupcija vulkana u Jeloustounu dogodila se, prema tvrdnjama geologa, pre 640.000 godina i bila je 2.000 puta veća od erupcije Svete Helene pre 33 godine, a prema prognozama nekih stručnjaka, naredna bi bila slična toj prvoj, što znači da bi u atmosferu izbacila toliko vulkanskog materijala da bi se on raširio oko cele planete.

Vulkan Sveta Helena u severozapadnom delu države Vašington u SAD pripremao se gotovo dva meseca za erupciju, a način na koji se ona dogodila jedinstven je u istoriji ovih katastrofa. Tog 18. maja 1980. godine, tačno u 8.32 sati, zemljotres magnitude 5,1 stepeni po Rihterovoj skali izazvao je bočnu eksploziju koja je pretvorila severnu padinu planine u klizište.

Brzinom od 48 kilometara na sat vreli pepeo i kamenje leteli su do udaljenosti od 24 kilometra. Istovremeno, iz sredine vulkana kuljao je oblak pepela u obliku pečurke, do visine od 25 kilometara. U katastrofi je poginulo 57 ljudi i više hiljada životinja.

Tempirana bomba može da eksplodira svakog časa

Posmatrači koji prate kretanja izazvana zemljotresom ispod Jeloustouna upozoravaju da bi erupcija kaldere mogla da se dogodi u svako doba.

– To bi bio događaj globalnih razmera – kaže Džejmi Farel sa Univerziteta Jute, koji je u ponedeljak izdao saopštenje na ovu temu.

Farel, međutim, naglašava i da nema dovoljno podataka da se proceni vreme naredne erupcije, ali u Jeloustounu ima dovoljno instrumenata koji prate seizmičku aktivnost, tako da će naučnici, kaže on, najverovatnije blagovremeno znati ako se bude odvijao neki nauobičajen proces i ako magma krene ka površini.

Jeloustounska osmatračnica za praćenje aktivnosti vulkana stanje pripravnosti za decembar je ocenila kao “normalno”, te je ovaj nacionalni park, koji svojim geotermalnim izvorima, gejzirima i blatnim jezerima svake godine privlači milione posetilaca, u nedelju ponovo otvorio vrata za zimsku sezonu.

Zvaničnici nacionalnog parka nisu želeli da komentarišu upozorenja koja se tiču erupcije, ali Farel tvrdi da je veća verovatnoća da u Jeloustonu dođe do velikog zamljotresa nego do erupcije vulkana.

Farel je svoja saznanja prošle nedelje izneo pred Američku uniju geofizičara, uz tvrdnju da želi da čuje mišljenje kolega, nakon čega namerava da je objavi u nekoj stručnoj publikaciji.

Profesor geologije sa Univerziteta Brigam Jang, Erik Kristensen, veruje da su rezultati studije Farela i njegovog kolege Boba Smita sa Univerziteta u Juti važni za razumevanje evolucije velikih vulkana poput onog u Jeloustonu, i da nam pomažu da razumemo takve aktivne sisteme, ali da “u ovom ternutku ne treba da brinemo zbog neposredne opasnosti od erupcije, već da prikupljamo sve informacije koje bi nas pripremile za slučaj da ona eventualno nastupi”.