• Поглед

Вукићевић Вељовићу: Држ’ се пендрека, пусти историју, немаш ти појма о томе

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Међутим, неко други би поручио Пендрек-Вељовићу: држ' се пендрека, остави се Немањића. Пиши и теоретиши о естетици пендрека, о значају пендрека у одржању црногорске клептократије. Немањиће ипак остави онима који се помало разумију у историју и традицију Црне Горе и нашег народа.

Бошко Вукићевић

Пише: Бошко Вукићевић

Након Мила Мултипрактика, атеисте који је однедавно постао “стручњак” и за црквена питања, данас добисмо и експерта за историјску науку из редова полиције. Тако полицајац Вељовић тврди да “Црна Гора никад није заснивала историјско трајање на култу Немањића и светосавља”.

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да су владари Зете Балшићи своје поријекло доводили у везу са Немањићима. Тако, Балша II Балшић из Скадра, у повељи Дубровчанима од 27.1.1385. између осталога пише:

“… молитвама и мољењима светих мојих прародитеља Симеона Немање, првога мироточца српскога и светитеља Саве…”

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да је родоначелник владара Зете Црнојевића, Ђураш Илијић, био у пратњи Стефана Дечанског и цара Душана, а сами Црнојевићи су у свом црквеном календару из 1494. године славили као свеце њихове цркве Саву, Стефана Немању и Стефана Дечанског.

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да је Свети Петар Цетињски Пећку патријаршију сматрао мајком свих српских цркава, па и његове, а да је Немањиће сматрао владарима и царевима из његовог народа:

“… али је оно српска црква свега славеносрпскога народа и мати свијех српскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили…”

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да је Његош за највећег припадника свог народа сматрао цара Душана, а након њега – Карађорђа:

“Највиши је аманет и светиња наша после имена Душанова име Карађорђијево. Ко је овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.”

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да је краљ Никола Немањиће сматрао славним владарима свог народа, да је желио да се “овјенча круном цара Душана” и да је 1912. написао “Пјесму Светом Сави”.

Неко би полицајцу Вељовићу могао рећи да је познато да спомен на првог српског Архиепископа у Црној Гори чувају топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало и многи други.

Какви ли су само окупатори били ти Немањићи!

Но, зашто би се све то полицајцу Вељовићу говорило, ако он сигурно боље зна те ствари од других. Зна он боље и од самих Балшића, Црнојевића, Петровића – ко су и шта су били. Нека Вељовић подучава Светог Петра Цетињског, Његоша и краља Николу. То је све ситна боранија за Вељовића и за његове експертске домете из историографије.

Међутим, неко други би поручио Пендрек-Вељовићу: држ’ се пендрека, остави се Немањића. Пиши и теоретиши о естетици пендрека, о значају пендрека у одржању црногорске клептократије. Немањиће ипак остави онима који се помало разумију у историју и традицију Црне Горе и нашег народа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: