Вук Караџић по други пут међу Србима

Пише: Максим Драшковић

Ех, да ти је, Вуче, устати из

гроба,

у којем нијеси ни ноћ

коначио,

само си, презирућ смрти сваког роба,

на путу за небо на трен

навратио.

Да видиш шта раде од језика твога,

ћирилицу гоне, вршљају

азбуку,

авети што се не боје ни

Бога,

ругају се, ружни, Његошу и

Вуку.

Бабе Смиљане учевна

господа,

краде сјајну лучу Твог очињег вида,

оно што је вавијек било српског

рода,

називају својим без имало

стида.

Писменицу Твоју неписмени

ара,

умотворне збирке, све пјесме и

приче,

замутили извор Српскога

буквара,

Твоја чеда више на Тебе не

личе.

Сједај у кочије, ни дана не

дани,

поприпаши тврдо своје штуле

моћне,

међу Србље своје по други пут

бани,

српски језик спаси помрчине

ноћне!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: