• Политика

Вујачић: Ни након двије године ниједан објекат од 13 „приоритетних“ није прилагођен

10 година ‎ Агенције

Влада Црне Горе је на данашњи датум, 23. октобра 2013. године усвојила Акциони план прилагођавања објеката за приступ и кретање лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом, но ни након двије године ниједан објекат од 13“приоритетних“ планираних за прилагођавање, до данас, није прилагођен, казала је извршна дирекоторица Удружења младих са хендикепом Црне Горе, Марина Вујачић.

“Акциони план је усвојен након два мјесеца истека рока за прилагођавање објеката у јавној употреби, који је прописан као обавеза у Закону о уређењу простора и изградњи објеката из 2008. године, дакле рока који је Влада поставила како себи, тако и другима. Гдје је одговорност за лоше планирање и лошу примјену, односно за пробијање свих рокова?”, упитала је Вујачич.

Како наводи, прошле године је највећи дио новца због трезорског начина пословања враћен у буџет, док су и даље неприступачне и болнице и факултети и судови.

“То исто ће се вјероватно десити и ове године. Да ли је могуће да надлежни нијесу у стању за двије године прилагодити 13, објеката, па чак ни три која су посебно издвојили као „најрпиоритетнија за прилагођавање“?”, истакла је она.

Један од три планирана објекта за приоритетно прилагођавање је Скупштина Црне Горе,а рок за прилагођавање је била 2014. Година.

“Прошла је 2014. из Скупштине су себи поставили нове рокове, па је тако био актуелан онај у априлу, па августу, па октобру, да би сада Скупштина назначила да ће то бити децембар 2015.”, казала је Вујачић.

Док се у Европи сваке године даје награда за најприступачнији град, додаје она, можда једино недостаје „мало креативности“ па да надлежни органи осмисле неки догађај за обиљежавање двије године од усвајања Акционог плана и тако нас охрабре како раде анализе седан година од усвајања закона, како три године спроводе Акциони план за прилагођавање 13 објеката, како још треба да се стрпимо и сачекамо.

“Можда би надлежни требали да се сјете да треба и да живимо. Да ли је неко у овој држави свјестан шта би се десило уколико би особе с инвалидитетом искористиле правне механизме заштите? Шта би се десило с институцијама и до када би биле блокиране с радом? Да ли треба да се понови неки од сценарија из Америке, када су американци с инвалидитетом пузећи „освојили“ Стејт Дипартмент и тако се изборили за своје право? Или је можда ово напредак у европским интеграцијама којег ми нијесмо свјесни?”, закључила је Марина Вујачић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: