• Политика

Вучуровић: Сарадњa са свима који то желе, али прво са онима који су нам најближи

1 min read

8 година ‎ ИН4С

дипломатија није издаја, полтронство и служење нечијим интересима, како је виде у црногорском режиму, већ мјера патриотизма кроз сарадњу са свима који то желе, али прво са онима који су нам најближи

Јован Вучуровић

Пише: Јован Вучуровић, посланик ДФ-а

Као што смо недавно и констатовали, спољна политика коју води марионетски режим у потпуној је супротности са интересима, историјском улогом и традицијом Црне Горе.

Пошто се званичници из Подгорице нијесу појавили на скупу у Београду, гдје су били лидери Србије, Грчке, Бугарске и Румуније, а гдје је, по свакој логици, морао да буде и представник Црне Горе, режим је покушао да ,,компензује“ тај промашај.

Тако се, дан након београдског састанка, у Тирани обрео функционер ДПС Филип Вујановић, а у Сарајеву министар Предраг Бошковић.

Наравно, ДФ сматра да је веома важно одржавати добре односе са свима у региону, али се морају знати приоритети које првенствено диктирају економски интереси и историјски односи. Зато је за Црну Гору, по свим основама, неупоредиво важнија сарадња са државама које су наши историјски савезници, попут Србије, Грчке, Бугарске и Румуније, са којима се, између осталог, може успоставити реална сарадња на свим пољима и постићи бољитак за њене грађане, од, рекло би се, бесциљних одлазака у Тирану или партнерства са лажном државом Косово.

Свака држава у спољној политици има приоритете, а за Црну Гору је, према мишљењу ДФ, важније и корисније да стави акценат на сарадњу са Србијом, Грчком, Бугарском, Румунијом или Републиком Српском, него да се фолира у спољној политици и као савезнике представља оне који то никад нијесу били.

Одавно смо констатовали да црногорски режим нема додирних тачака са вриједностима које су красиле традиционалну Црну Гору, да се покушава створити држава у којој ће се срушити духовно и историјско биће народа, у којој ће се историјски савезници прогластити за непријатеље, која би по много чему личила на зло које је настало 12. јула 1941, гдје би се издаја Секуле Дрљевића, попут оне из 1999. године Мила Ђукановића, представила као одговоран државнички потез.

У коначном, гдје би се сада, као и тада, у спољној политици ослањали на оне са којима никада нисмо имали савезничке и парнтерске односе, чак напротив. Ми бисмо схватили спољну политику Владе Црне Горе да она доноси бољитак, да има неки логичан ток, да грађани имају користи од такве дипломатије… Али, овдје се ради о нечему потпуно супротном – имамо људе из врха режима који се, прије свега, воде личним интересима, и који су огрезли у криминалу и сарадњи са сличним ликовима у региону, првенствено у лажној држави Косово, и који у коначном оваквим несојлуцима у спољној политици покушавају да изазову нове анимозитете и омразе унутар саме Црне Горе.

ДФ је веома прецизан у саопштавању свих ставова, па и у онима који се тичу спољне политике коју води Црна Гора. Зато смо и записали у нашем програму да је неопходно сарађивати са Истоком и Западом, укинути санкције Русији, поништити признање лажне државе Косово, а у региону одржавати најближе односе са братском Србијом, и другим хришћанским православним државама, попут Грчке, Бугарске, Румуније, а посебне односе изградити са Републиком Српском јер та сарадња и чињеница да смо упућени једни на друге може бити од велике обостране користи. Дакле, дипломатија није издаја, полтронство и служење нечијим интересима, како је виде у црногорском режиму, већ мјера патриотизма кроз сарадњу са свима који то желе, али прво са онима који су нам најближи и доказани као пријатељи и савезници у најтежим временима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: