Вучинић: Чавушоглу мудро заобишао Тошчелик, Влада из буџета помогла „економског дива“ са истока
1 min read
Радничка партија, фото: Светлана Маднић
Већ дуже вријеме јавност не зна ништа о дешавањима у никшићкој жељезари, међутим скора посјета министра турске владе Мевлута Чавушоглуа била је индикативна, саопштено је предсједник Радничке партије Максим Вучинић.
„Турски министар је мудро заобишао Тошчелик и први пут није било помпе и посјете владајуће гарнитуре Жељезари, изостали су хвалоспјеви, прича о новим радним мјестима и обећане хиљаде тона челика а ево и зашто… Као главни адут развијања црногорско-турске сарадње власт је означила никшићку жељезару. У мору питања која муче раднике Тошчелика као и многе грађане који брину за своју и будућност државе на почетку издвојио бих питање власништва, истичу Вучинић.
Није тајна додају он компанија Тошчелик, која иначе располаже са један евро оснивачког капитала у ствари нема власништво над никшићком жељезаром.
„Прави власник је Тосјали холдинг. Зашто би фабриком од националног значаја, управљала фирма која заправо није њен власник? Сама ова чињеница већ доводи до сумње у регуларно пословање компанија умијешаних у причу некадашњег привредног гиганта Црне Горе и Југославије.
Што се тиче производње, стиче се утисак да фабрика полако саму себе претапа. То потврђује, гашење читавог једног процеса производње континуираног ливења и резање самог погона који је касније истопљен као сировина. Исти третман је задесио у погон вучионице жице, који је такође био од виталног значаја јер је директно утицао на извоз са обзиром на то да је давао готови производ. У недостатку новца за покретање производње менаџмент се неријетко користи чудним начинима набавке сировина, па и тиме да чак шине са жељезничке инфраструктуре фабрике реже и топи, појашњава Вучинић.
Он пита и да ли иста судбина чека Блуминг ваљаоницу, највећи погон некадашње жељезаре?
„Када је доведен турски власник представљао се као стратешки значајан партнер за кога је жељезара само улазна карта и почетак једне плодоносне сарадње. Међутим у пракси се показало да је та прича лажно обећање и предизборни трик. Данас, осам година касније види се да сва та прича наликује на прошле пљачкашке приватизације. Штавише их је надмашила јер су прошле управе извлачиле профит уз минималне трошкове, односно минималне зараде радника. Док су данашње зараде на апсолутном минимуму а губици неуспјешног пословања надокнађују се уништавањем имовине фабрике, истиче Вучинић.
Јавности је мање познато, додају Вучинић, да је дуг Тошчелика према општини Никшић досегао милионске износе.
