Vučićevi Himalaji (VIDEO)
Branko Pavlović
Šta su „Himalaji“, šta o 2025. kaže EU u svojim dokumentima što nije predstavljeno našoj javnosti i značaj „Apela za odbranu KiM“ su teme ovog teksta.
Srbija na putu „2025“, koji inače ne vodi nikuda, ali o tome drugi put, mora da zaključi sporazume sa svim susedima i to tako da susedi izričito potpišu da više nemaju bilo kakvih spornih pitanja. Ne samo graničnih pitanja, nego nikakvih.
Prema tome, kad nam iz Hrvatske stižu poruke da moramo da platimo ratnu odštetu (cifre variraju u rasponu od 50 do 100 milijardi evra), onda to nije nikakva fantazmagorija, nego relano utemeljeni zahtev. Može im se. Jer ako Srbija na to ne pristane, onda nema sporazuma, a ako nema sporazuma onda po ispostavljenim zahtevima EU, nema prijema nikada, ne „2025“, nego nikada u EU.
Vučiću, bolje bi tebi bilo da danas pobrojiš šta to sve čini put preko „Himalaja“ građanima Srbije, pa da se lepo okanemo pridruživanju EU, nego da glumataš kao deleći lekcije Hrvatskoj.
Uopšte se ne radi o tome ko je u pravu. Ako Srbija ide ka EU, onda Hrvatska ima sredstvo ucene odobreno od EU (pravno obavezujući sporazum o svim otvorenim pitanjima Srbije sa susedima), a Srbija nema ništa.
Kad se prihvati da se plati odšteta Hrvatskoj, onda to nije kraj. Sledi da se odreknemo celokupne teritorije na Dunavu koju traži Hrvatska. Pa kad to prihvatimo, da nam izdiktiraju šta sve moramo da ugradimo u svoj pravni sistem „radi poboljšanja položaja Hrvata u Srbiji“.
Samo ovo nabrojano su Himalaji, Alpi i Kilimandžaro zajedno.
Taman mi sve dogovorili sa Hrvatima, podižemo pantalone, kad Bakir Izetbegović kaže da treba da sačekamo i on ima primedbe u pogledu granica i ogromne primedbe u pogledu položaja Bošnjaka u Srbiji.
Izdržimo Bakira,potpišemo široku autonomiju za Bošnjake, kad eto ti ga Haradinaj, vidimo Tačija, pošto je viši, da čeka u redu i sve nam se čini da se red otegao.
Da se vratim na više puta ponovljenu Vučićevu izjavu da je on za brzo rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
Suverenitet Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, kada prestane da važi rezoluija 1244 SB UN, je pitanje KiM. Ne položaj Srba, kulturno nasleđe, imoviinska pitanja itd. Nego suverenitet.
Pošto je Vučić oduševljen Đinđićem neka pogleda (ponovo) njegov poslednji intervju. I Đinđić je izričit bio da je pitanje suvereniteta Srbije na KiM pitanje svih pitanja, a ne ove druge teme ( koje su naravno veoma važne, ali kada rešiš suverenitet, rešio si i 90% svih tih pitanja).
Brzo rešenje je torijski moguće samo ako bi predstavnici tzv.Kosova već danas bili na poziciji da sam suverenitet Srbije nije sporan, samo da se vidi u kom obimu i u odnosu na koje državne funkcije. Kako je njihov javno iznet, izričit, više puta ponovljen, stav da nikakvog suvereniteta Srbije na tzv.Kosovu ne može biti, onda je brzo rešenje prosto nemoguće.
Odnosno, brzo se Vučić može samo odreći suvereniteta Srbija na Kosovu i Metohiji. Samo takakv sporazum je brzo moguć i nijedan drugi.
Važno je primetiti, da čak i kada bi se to potpisalo, pošto se insistira na brzini, tek nas posle toga čeka Hrvatska i u finišu neki Izetbegović.
Ako se potpiše odricanje od suvereniteta na KiM, kako god da je dogovoreno poštovanje ljudskih i manjinskih prava, zaštita manastira, crkava i celokupnog kulturnog nasleđa, imovinska prava posebno detaljno regulisana- šta god, sve je to dalje u nadležnosti Haradinaja ili nekog „Haradinaja“. Pa kad on to krši,pali, lomi i ubija ljude, ti zakukavaš u UN, a tamo o tome odlučuju Britanija i SAD koji i inače smatraju da Srbija i Srbi moraju biti svedeni na statističku grešku u regionu.
Brzi sporazum sa tzv. Kosovom je i strašan i besmislen, šta god da dogovoriš, a ne otvara put Srbiji u EU, u koju ne bi trebalo ići sve i kada pitanje KiM ne bi postojalo.
To je genijalna politika Vučića.
I sad su potpisnici Apela krivi što u njegovim potezima i izjavama vide opasnost da nas vodi u provaliju. Samo njegove poslednje izjave o potrebnoj brzini su sasvim dovoljan razlog za odlučnu rakciju, sve i da nikakve Briselske sporazume nije prethodno potpisao i sproveo.
Važno je dalje objašnjavanje značaja Apela građanima.Kao i da se ne rasplinjujemo i raznim inicijativama, nego da se postrojimo iza ove koja je već sanažno uzdrmala Vučića. Da dalje po Srbiji krenemo, svako prema svojim mogućnostima, da pripremamo građane za masovni izlazak na referendum i glasanje protiv odustajanja od suvereniteta Srbije na bilo kom delu njene teritorije, a naročito na teritoriji Kosova i Metohije, pošto za sadržinu Apela oni ne znaju jer toga na RTS/Pinku nema.
To „protiv“ odmah će prerasti u „za“ Srbiju kakvu zaista želimo. Nije reč o „zamrzavanju konflikta“, nego o početku razvoja Srbije koja će vremenom postati tako jaka da će neka buduća generacija političara Alabanca na KiM i međunarodna zajednica biti prinuđeni da stvarno počnu dogovore o tome u kom obimu i na koji način će Srbija imati ovlašćenja na KiM.
Što se same EU tiče, pošto uopšte ne misle da nas prime u EU, sve i kada bismo sve ovo ispunili, već u ovim dokumentima su izričito za Srbiju i samo za Srbiju, napisali da je mogućnost prijema 2025. „ ekstremno ambiciozan“ poduhvat. Kad kažete nekom „ ti si baš ambicioizan“ vi mu u stvari kažete „ ma to nije moguće“. A kad mu kažete „ ti si ekstremno ambiciozan“ vi mu u stvari kažete da je lud i da je to nemoguće.
Navodim ovo zato što je, iz nekih čudnih razloga, ovaj deo ostao neprimećen od naših silnih stručnjaka za EU i međunarodno pravo, a sasvim preskočen u našim glavnim medijima.
Vučiću, na Himalajima nema života. A u podnožju se živi od toga što se teret strancima nosi na svojim leđima.
Ko ipak hoće sa Vučićem na Himalaje, srećan mu put. Ja odoh na Kosmaj, Rudnik, Zlatibor, Kopaonik, Staru planinu, Jastrebac, Javor, Zlatar, Taru. Tamo ima i života i lepote i razuma. Da popričamo i da se spremimo.
,,Himalaji su pred nama”, metaforično se izrazio predsednik, ukazujući na činjenicu da to nije naša krivica, već je, kako je rekao, došlo vreme da donosimo odluke za koje nije bilo hrabrosti decenijama ranije i da platimo određene cene iz prošlosti. Vučić je rekao da, iako su pred Srbijom prepreke kao Himalaji, „ne bismo bili prvi koji su se popeli na Mont Everest”. „Ako uspemo da rešimo političke probleme, ekonomski ćemo da rastemo”, rekao je i dodao da od „durenja, kmečanja i plakanja nema ništa”.
,,Pitanje odnosa Beograda i Prištine jedan je od najvećih problema, koje je nazvao „planinskim lancem prepreka ka članstvu u EU”. (Politika)
Grešiš Vučiću! Pred tobom su Prokletije!
Zovu ih još i „proklete“ ili „zabranjene“ planine, a simbolišu divljinu, neprohodnost, opasnost i dr.
To se zove Srbija na stranputici.
Olimpiske igre, pored zastave Srbije tu je i zastava KOSOVA, znaci Srbija ce dati stolicu u UNu.
Ovaj gore intervju Branka Pavlovica je uz Kovicevo redovno istupanje u javnosti – mozda do sada neshto najbolje shto se moglo chuti-prochitati na ovu temu.
Kad Vuchko LOBIRA ZA LEGITIMIZACIJU OTIMANJKA KIM, on to radi na jezik obichnog spadala-ulichara, koji hoce da ti nabije neshto na nos, na nachin kako njemu nabijaju neshto na nos:
„Shta imash od svog kmechenja, kukumakanja, morash da progutash zabu ito odmah, danas ili sutra, nije bitno… ne mogu da chekam, i mene su namorali, morash da se penjesh na Himalaje, da bi kad se popnesh na Mont Everest potpisao sramno priznanje „Kosove“…. To su mu argumenti. Gde mu je tu Usdtav, UN, Medjunarodno Pravo,Bog, Bozja Pravda, Zakon, Pravda, Moral, Suverenitet, Sloboda Choveka, Srpski Ponos, Srpska Chast? Ima li ishta od toga u njemu? Kako je vaspitavan? Kako su ga Srbi roditelji odgajili? On sam kaze, on zna, poshto potpishe, njegova politichka karijera ce biti – unishtena. Zamisli! Hocve da udje u blistavu buducnost sa unishtenom zivotnom karijerom!
Za razlku od tog glupavog ulichnog primoravanja svog naroda da proguta njegovu zabu, evo kako Branko Pavlovic odgovara Veleizdajniku Vuchku (kome inache na stadionu u SR skandiraju „Vucicu Pederu“!):
Srpski narod je uvek bio naj-slobodarskiji narod na Balkanu, kroz svoju hiljagodishnju istoriju. Njih Austrijanci i Turci (najvece super-sile tog vremena, koje Nisu Molile Boga) nisu mogli da iznajme za svoje pione, kao sto su to svo vreme radili sa Albancima i Hrvatima. Srbi su se uvek bunili protiv stranog diktata, stranog jarma, strane okupacije. Nisu samo Srbi bili slobodarski narod. Chovek je rodjen da bude slobodan kao ptica. Amerikanci su vecinom bili doshljaci Englezi, ali su se pobunili protiv Bozje Nepravde, da zive pod diktatom tutorstvom Engleskog Kralja. Patrik Henri: „Give me Freedom or give me death!“ (Daj mi slobodu ili daj mi smrt). Shkotski patriot Vilijam Valas: „Every man dies. Not every man really lives.“ (Svaki chovek umre, ali svaki chovek ne zivi u pravom smislu te rechi). Po toj definiciji Vuchko ce jednog dana UMRETI a da NIJE NI ZIVEO.
Turska je bila najveca vojna super- sila svog vremena. Uspeli su da se prostru osvajajuci sve do Becha. Knjaz Lazar je mogao da izabere Vuchkovu Lobisticku opciju – Veleizdaju – put u „blistavu buducnost“ i da potpishe sve sto su ga namoravali da potpishe, pod mnogo vecim pritiscima od pritisaka pod kojima je Vuchko sada izlozen. Uzjahao je konja, stao pred narod i izabrao smrt na Kosovu. Ushao je u srpsku istoriju u srpske mitove, srpske pesme, srpska predanja, srpsku kulturu, srpsko pismo; ziv je sa nama i danas 700 godina kasnije, zivece vecito. Turski Lobisti su govorili da je „Kosovo bilo davno izgubljeno“, da Sila Boga ne Moli….Medjutim, Srbi su se okupili uz svoju crkvu, ZAMRZLI KONFLIKT i odrzali svoje ime, svoje obichaje, svoju kulturu, nisu nishta potpisivali/legalizovali na KIM, punih 500 godina…. Turci su uspeli da preokrenu veliki broj slabica, da ih pretvore u Muslimane, sada su to nashi Boshnjaci – ali su vecina Srba ostali jedinstveni ujedinjeni oko svoje crkve.
Onda je doshla 1912. Ceo svet je mislio da mala SR i CG nemaju nikakvu shansu protiv „Sile koja Boga ne Moli“. Ono shto Svet nije znao je ono gore pomenuto – da su Srbi (SCG) naj-slobodarskiji narod na Balkanu. To nema veze sa ideologijom, kaze Branko Pavlovic. Srbi su bili i komunisti pa kad su komunisti iz Rusije hteli da im nametnu jaram – oni nisu pocinili Veleizdaju poput Vuchka, vec su se suprostavili sa svim svojim bicem, na svaki raspolozivi nachin. Tako su 1912 na Bregalnici odneli pobedu: SR je konachno oslobodila Kosovo… I sad je doshlo vreme da Veleizdajnik Vuchko, kome narod na stadionu skandira „Vuchko Pederu“, takav Vuchko hoce da se pod hitno popne na Himalaje, da potpishe da se on jednom za svagda odriche KIM-a!
Ja bih mu predlozio, da kad izabere taj dan, da to bude lep sunchan dan na KIM-u, neka dodje u Grachanicu, gde ce ga albanska straza cuvati i neka tu medju 700 – godishnim zidinama, izgradjenim na kostima Knjaza Lazara i svih palih boraca za slobodu – to je najbolje mesto za njega, tu treba da stavi svoj sramni potpis.
Da sam na mestu Medjunarodne Zajednice, stavio bih mu i taj uslov, da svoj sramni potpis stavi u sred KIM ito bash u Grachanici sa Haraindajem na njegovoj desnoj i Tachijem na levoj strani (kao sto su Vuchkovog kolegu pokojnog Djindjica „Medjunarodna Zajednica“ naterala da bash na Vidovdan hapsi ratnog predsednika SR).