Вучић са патријархом Иринејом: Више рада и више јединства чиниће Србију бољом
Предсједник Вучић и патријарх Иринеј су у срдачном и отвореном разговору разговарали о темама које су од значаја за државу Србију и Српску православну цркву, наводи се у саопштењу Службе за сарадњу са медијима предсједника Републике.
Вучић је, истиче се, информисао патријарха о актуелној политичкој ситуацији и све озбиљнијем привредном напретку Србије, који је резултат спроведених фискалних реформи.
Двојица саговорника сагласни су да је више рада и више јединства оно што ће увијек давати значајно веће резултате на свим пољима, те Србију чинити бољом и организованијом државом за све њене грађане.
Његова светост патријарх захвалио је предсједнику на његовој личној и несебичној посвећености и помоћи коју је држава обезбиједила за завршетак радова на Храму Светога Саве на Врачару, напомиње се у саопштењу.
Патријарх је информисао предсједника Вучића о текућој фази завршних радова на Храму и жељи да до краја наредне године Храм буде завршен и освећен.
Предсједник Вучић је рекао да ће држава наставити да помаже завршетак радова и да ће завршен Храм бити један од најпрепознатљивијих симбола Србије.
Састанку су присуствовали епископ бачки Иринеј, ремезијански Стефан, старјешина Храма Светог Саве, генерални секретар предсједника Републике Никола Селаковић, шеф кабинета предсједника Републике Ивица Којић и лични секретар патријарха Дејан Накић.
„Prvo Srbi“ se nidhje nemogu vidhjet u Srbskijem galvnijem temam. Bolje vije da se zhalite na poso u Srbiju jer vi neda Vuchich da pridhjete jaslama.
Samo piimenima koja se oKupishe vidghju da su vi Drugo SRbi pokupili doruchak.
Vuchich,
Irinej,
Kojic
Selakovic
Nakic…
To nijesu prezimena Crnpgorskoga Porijekla….
Ali dobro je …Boriuchete se za polozhaje i gorje. Pa kad vi nedadnu, dochichete odhje skuchena i podvijena repa ka Velji Crnogorci.
Zhivi bili pa vidhjeli!!!!
Dan ranije, 17. novembra, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da je Vučić “bio životno ugrožen, ali su ga lekari spasili“. Životno ugrožen čovek se sutradan 16. novembra javio podanicima pismom da je dobro i da će se za jedan dan vratiti na posao potpuno zdrav“.
Sprdanje sa građanima ne napušta ni Vučića, ni njegove ministre.
Nakon objavljivanja montiranog snimka o navodnoj špijunskoj aferi u kojoj je apostrofiran bivši pomoćnik vojnog atašea Ruske Federacij Georgije Hleban, pokazalo se strašno lice ništavila srpskih ministara i najodanijih članova Vučićevog kartela.
Dana 21. novembra održan je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Tog popodnevna Vučićeva velika propaganda laži je pozivala na bojkot svega iz Rusije. Nesrećni Predrag Sarapa je na Pinku, dok je trajala sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, najprostijim rečnikom pozivao na prekid odnosa sa Rusijom, a to je činio i izvesni Zoran Dragišić, poznat kao ništarija koja se savija pred svakim režimom, svakog dana.
Ministar Vulin je rekao: „Ako je ovo sa ruskim obaveštajcem tačno“, mi tu nemamo više šta da tražimo. Moramo odmah u NATO“!
Ove reči izgovorio je ministar odbrane, peder i teški narkoman, Aleksandar Vulin, kome je kokain, takođe, pojeo mozak. To je isti ministar koji se klanjao ruskim funkcionerima i veličao bratstvo srpskog i ruskog naroda, do pre pet dana.
Odmah nakon tih teških napada na Rusiju, Vučić je dosta razumnim rečima opisao aferu, koja je Srbiji podmetnuta, opotuživši austrijsku, nemačku i bugarsku obaveštajnu službu da radi protiv interesa Srbije. Da nas špijuniraju! Pa koja to država ne špijunira jedna drugu?
Nakon što je obavešten o mogućim posledicama ove lažne afere, Vučić je, dosta slabim i bolesnim glasom, saopštio da Srbija ostaje neutralna država, da se odnosi sa Rusijom neće menjati. A to bi nas ostavilo bez gasa, bez investicija, bez podrške pred međunarodnim organizacijama, počev od OESC-a, Ujedinjenih Nacija, Uneskoa…
Pitanje koje traži odgovor je svakako zločinačko delovanje braće Vučić, podržanih od perjanice Soroša i vrhova Demokratske stranke Sjedinjenih Država.
Očigledno da Metju Palmer ima punu podršku državnog sekretara Majkla Pompea, da odlučno radi protiv potpunog satiranja zemalja Zapadnog Balkana, surove pljačke balkanskih naroda i svom snagom radi protiv američkog predsednika Donalda Trampa. Parama Soroša montiran je postupak impičmenta, i pored odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Država koji je potvrdio da predsednik Tramp nije prekršio američki Ustav, vodeći politiku u razgovorima sa ukrajinskim predsednikom.
Bela kuća je mudro reagovala, odbivši da učestvuje u lakrdiji koju sprovodi demokratska većina u Kongresu, jer njegova odluka, sigurno je, ne može proći u Senatu, niti pred Vrhovnim sudom SAD-a.
Američko ministarstvo spoljnih poslova, na čelu sa državnim sekretarom Majkom Pompeom, podređeno je intersima Soroša, Rotšilda, moćnih korporacija i medijima koje kontroišu demokrate.
Smrtno bolesni Vučić je bio igrač u toj prljavoj kampanji protiv američkog predsednika Trampa. Drešio je kesu.
Зли језици владају овим просторима ,дошао да се исповиједи није на његова леђа мало бреме,повио би се и добри хладнокрвнои ждребац а не један болестни Предсјеник,а болестан јесте сам је признао.Немогу да змислим Србију без њега, тако сам се навикао као на нашега Мила, то су лидери за сва времена модерни одмјерени и за сваки изазо спремни,народ незахвалан и нема обзира када је змљи најтеже а Он по читав дан по свим дестинацијам од Беогрда и канцеларије до гардилишта па до путева ,борац само такв,а нико му невјерује,само трже паре дај паре.Тако и код нас Мило разапет свуда од мора до сјвера суда стиже конгреси сједнице стрне делегације вјера нација све Он сам.Како вам се не досади да га криткујте,што не изберете бољега ако имате,али немате е ту је проблем ,јер да имате ви бисте га понудили а нрод би сигурно глсао тога који је бољи од Мила или Алкесндар!
Сретне су земље које имају овакве владаре,ето ви сада па ударајте минусе !
Премудри Соломон (Приче 25, 24-25): „Ко говори безбожнику – праведан си, њега ће проклињати људи и ненавидјеће га народи… А који га карају, они ће мили бити и доћи ће на њих благослов добријех!“
Irinej – Vučićev „izabrani patrijarh“… ka’ Kračković – moj „izabrani doktor“… ?