Vučić ne razume i ne zna probleme porodica u Srbiji

Piše: dr Nemanja Zarić (Dveri)

Premijer Aleksandar Vučić izrazio je u četvrtak uveče apsolutno nerazumevanje suštine problema sa kojima se porodice u Srbiji suočavaju. Izdvajamo njegovu izjavu da su socijalna davanja u Srbiji mnogo viša nego u drugim zemljama i „da ima onih koji je stvarno zaslužuju, ali i onih koji mogu konju rep da iščupaju i neće da rade“, kao i da „uzme za jedno dete 4.500 i za drugo 11.000 ovako i eto minimalne plate, pa što da radi?“ (očigledno misleći na majke). 

Najpre, ovakav rečnik nikako ne priliči premijeru jedne države. Dalje, ako gospodin premijer nije obavešten, minimalna cena rada u Srbiji iznosi 121 dinar po radnom satu, što znači da je minimalna zarada u Srbiji oko 21.000 dinara.

Ako je premijer pod „uzimanjem za decu“ smatrao iznose dečijeg i roditeljskog dodatka (izjava je konfuzna i nerazumljiva) onda mu je i matematika loša, jer dečiji dodatak iznosi 2.656 dinara, odnosno za dvoje dece 5.303 dinara. Dalje, nejasno je šta premijer podrazumeva pod 11.000 dinara.

Ako misli na roditeljski dodatak za treće dete, on zaista iznosi 11.146 dinara, ali samo u prve dve godine života.
Ako misli na visinu iznosa socijalne pomoći, ona je u julu mesecu 2016. iznosila u proseku nešto više od 10.000 dinara, s tim što su 38,8% svih porodica koje primaju novčanu socijalnu pomoć bile jednočlane porodice.
Bez obzira šta je premijer hteo da kaže, u bilo kojoj računici radi se o sredstvima apsolutno nedovoljnim za pokrivanje osnovnih životnih troškova, da ne pominjemo da su uslovi za sticanje prava na dečiji i roditeljski dodatak, kao i na novčanu socijalnu pomoć potpuno pogrešno koncipirani.
Dalje, prema izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i ugostiteljstva potrošačka korpa u julu mesecu tekuće godine iznosila je 67.144. dinara.

Premijer Vučić dakle vređa sve majke u Srbiji kada kaže „pa što da radi“, misleći valjda da je minimalac dovoljan da pokrivanje životnih troškova.

Navodeći kako su socijalna davanja viša nego u drugim državama, ponovo obmanjuje javnost. Primera radi, dečiji dodatak, koji je ovako kako je zakonom uređen zapravo mera socijalne pomoći, prema dostupnim podacima prima skoro 30% dece, a izdvajanja iznose oko 0,3% BDP-a, što, imajući u vidu visinu budžeta za prošlu godinu iznosi oko 1,2 miliona evra ukupno.

Novčanu socijalnu pomoć u julu mesecu je primila 104.101 porodica, odnosno 254.917 lica, a osnovica za isplatu iznosi 7.890 dinara. Ono što Vlada ne razume je da je vreme socijalističkog sistema socijalne pomoći stvar prošlosti, i da je potrebno doneti novu strategiju porodične politike koja se radikalno mora razlikovati od postojećeg sistema.
Primera radi, dečiji dodatak se mora dodeljivati svim porodicama, bez diskriminacije na osnovu cenzusa. Prosek izdvajanja za mere direktne finansijske podrške porodici u državama članicama EU iznosi 2,6% BDP-a, a među njima ubedljivo prednjači Mađarska sa čak 4% BDP-a.

Mađarska je shvatila presudni značaj prirodne porodice za održivi ekonomski razvoj, a to je preduslov za kreiranje realne porodične politike, te će tako sledeće godine izdvojiti oko 900 miliona evra u ove svrhe.
Najvažnija novina koju Srpski pokret Dveri donosi na političku scenu Srbije je postavljanje porodice u centar društvene i političke brige i zbog toga su Dveri pre svega porodični politički pokret.

Premijer dalje navodi da su izdvajanja iz budžeta za penzije 44%. Jedino rešenje za ovaj katastrofalni problem je dugoročno povećanje nataliteta, što je nemoguće bez implementacije sveobuhvatne pro-porodične politike.
Prema rezultatima velikog međunarodnog istraživanja pod nazivom „Nezavisni globalni indeks o porodici“, Srbija se nalazi na 40-om od ukupno 46 ispitivanih država, ali što je još važnije, Srbija spada u onu grupu zemalja gde bi porodice „želele više dece, ali nemaju uslova za to“.

Zadatak političara je stoga da porodicama omogući, najvećim delom kroz mere direktne i indirektne finansijske pomoći, da ovaj cilj i ostvare.

S tim u vezi je i izjava premijera Vučića o subvencionisanju privatnog biznisa. Bez trunke stida navodi da je Mišlenu plaćeno 30 miliona evra da ostane u Srbiji, dok istovremeno negira benefit od subvencionisanja malih i srednjih porodičnih preduzeća.

Ovo ne treba da nas čudi, jer je njegov zadatak, po diktatu međunarodnog kapitala i MMF-a upravo da uništi srpsku privredu do mere u kojoj će građani Srbije postati jeftina radna snaga za internacionalne kompanije.

Dveri smatraju da upravo u razvoju malih i srednjih porodičnih preduzeća i zaštiti domaćih proizvođača leži ključ ekonomskog oporavka i održivog razvoja Srbije. Samo takvom ekonomskom strategijom se može smanjiti trenutna poražavajuća nezaposlenost koja iznosi čak 19,7%.

U periodu koji dolazi, Srpski pokret Dveri će predložiti čitav niz novih zakona, izmena i dopuna postojećih zakona i sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za povećanje nataliteta, u kojoj će ključno mesto zauzimati mere finansijske pomoći porodicama i odbrana porodica od antiporodičnih ideja i ideologija. To je naša osnovna misija i svrha našeg političkog delovanja.