Вријеме смутњи
1 min read
Митрополит Амфилохије и Здравко Кривокапић
Пише: Мр Предраг Ражнатовић
Смутно вријеме је период велике драме руског народа са почетка XVII вијека. Захваљујући великом подвигу, храбрих патриота Козме Мињина и Димитрија Пожарски, вријеме смутњи је завршено руском побједом и спасењем. Русија је изашла из кризе а владавину је отпочела најзначајнија руска династија–Романов 1613. године. О овим догађањима, као и о Русији уопште, дјеца у Црној Гори не уче. Чак ни у виду основних информација.
У Црној Гори вријеме смутњи траје много дуже него ли ово руско са почетка XVII вијека.
Но и поред свих трагедија које ово вријеме доноси, молитве Богу су умножене. То су молитве младих људи којих су наше цркве пуне и то не само недељом. Та дјеца су се због бестидних неправди и небриге режима за њихове младе животе нашла у цркви. Позвао их је градитељ и обновитељ цркава – митроплит који је до јуче био на трону Егзарха Трона Пећког.
Слика његовог загрљаја са будућим премијером 30. августа у Храму Христовог Васкрсења је загријала срца, не само ових младих људи, оживјелих православаца, већ и свих правдољубивих становника Црне Горе.
Та слика је доживљавана и као завјет на светом мјесту.
Човјек који се прихватио опасног посла, одредио је сам тим министара које је сликовито назвао апостолима. Но, јуче је предложио да скупштина смјени једног од њих. Предлог је дошао након одличног одговора министра на једно питање, које је постављено на огаван начин.
Поставио га је млади човјек, некада новинар јавног сервиса свих грађана Црне Горе, који је због своје пожељне србомржње аванзовао до ранга посланика. Не знамо ни да ли је тај младић био рођен у вријеме ратова деведесетих, али питање које је поставио је било очекивано. Оно се од првог дана сазива скупштине понавља у разним варијантама.
Зато се поставља кључно питање – да ли је могуће да представници владе нису имали заједничку стратегију – и заједнички договор? Премијер је морао припремити свој тим за оваква питања, чак и затражити од коалиционих партнера исламске вјероисповјести да они по потреби иступају у циљу спречавања манипулација овим питањем.
Сада се премијер мора припремити на нови удар. Разноразне квазидипломате, „активисти“ и управитељи колонијалне власти ће убрзо од њега тражити да учествује у „Паради поноса“. Неће бити милости ни могућности правдања. Ти људи са којима треба да одигра партију политичког надмудривања су немилосрдни. Уколико изађе на улице „украшене“ дугиним бојама, објавиће његове фотографије у свим часописима тик поред оне поноћне у светињи 30. августа. Њима је остварење таквог понижења важније од сваке Сребренице.
Данашњом одлуком премијер је жртвовао свог министра и није био спреман да одговори прозирној и огавној игри безперспективног подмладка једне осрамоћене групације, поломљених судбина и каријера.
Ипак, партије за које гласају Срби ипак не би смјеле – и поред свега – да руше Владу и премијера. У колонијалном положају свака нова промјена може да донесе још гору позицију, обесправљеног, девастираног, осиромашеног српског народа.
Премијер треба да зна да без обзира што онај „ко на брду стоји“ више види од оног под брдом, српски народ доље у низини и понижености, добро осјећа и разумије опасност свој положаја и ако нема могућност тог отвореног видика.
Очекивао је тај исти народ и питања у вези: Сребренице, ЛГБТ права, односа према Косову, НАТО пакту, Милошевићу, грбу, застави, НОБ-у… Види он одлично и нова искушења која ће после овог ,,жртвовања“ одличног министра могу бити јача и учесталија.
Сада тај народ мора бити јединственији него икада. Он забринуто поставља питања: Да ли ће се брзо формирати власт у Никшићу? Шта ће бити са Тужилачким савјетом? Да ли ће бити пописа? Да ли ће се вратити име њиховог језика у службену употребу? Да ли ће се запослити? Да ли ће људи из сјенке (из зоне криминала) и даље имати моћ у овом малом и обавјештајно премреженом простору.
Чини се да ће партије које невољно подржавају Владу бити приморане да претрпе и овај испад извршне власти. Свјесни су да морају таквој Влади препустити да ради на значајним пословима, и пустити је да – уколико жели – уреди бирачке спискове. Да заврши, ако је то могуће, свој мандат.
Тешко је бити политичар калибра Додика или Орбана и поставити црвене линије моћницима, али не планирати одговоре на очекиване провокације је несхватљиво.
Недопустиво је да притисак врши коалциони партнер УРА, зато што министар јасно и гласно признао и злочин и одлуке међународног суда. Баш УРА треба да „блокира“ таква питања, а не да подржава бесконачна понижења српског народа. Суштина је да се он оптужи за геноцид.
Као домаклов мач, увијек постоји могућност да један посланик УРЕ откаже лојалност предсједнику Абазовићу и приђе ДПС-у. Да ли ће некога овај њихов „успјех„ са министром Лепосавићем подстаћи на неку нову аферу попут оних са Ђуровићем и Џаковићем?
Данас је, на срећу, друкчије стање од оног прије двије или три деценије. Управо сада у овом тренутку огроман број младих присуствује вечерњим молитвама у нашим храмовима. Многи су до вечерње марљиво учили и радили. Осјећају сву тежину стања у коме живимо и рекло би се да су бољи од нас. Међу њима има таквих какви су били Мињин и Пожарски. Они ће знати како треба изаћи из „времена смутњи“. До тада ваља издржати.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tekst jeste dobar ali ne mijenja situaciju, da je Zdravko izgubljen u vremenu i prostoru.
Nije dorastao situaciji!
MI još nismo ništa čuli od samog Leposavića, šta će biti, ako je ministar odgovorio na provokaciju sa uverenjem da će dobiti podršku od vlade i istog tog premijera, a ta podrška izostala? Ne govori li nam ovo, ko u stvari ruši vladu? Možda je stvar zakuvana prije pitanja o Srebrenici, pitanje tužilaštva na primjer. I opet nas neko plaši avetima DPS,-a i njihovim povratkom!
Mi u ovoj vladi imamo, za ministre, ljude i žene koji su otvoreni simpatizeri DPS-a, bezbroj direktora, policajaca, vojnika, sudija,… koji su se dokazali kao najrigidniji DPS kadar, ko je ovdje lud?
Stvari treba izvesti na čistac, svi poslanici DF-a u skupštini trebaju izjaviti da je u Srebrenici bio zločin, ali nikako genocid i jednom za svagda prekinuti sa tom lakrdijom. Na kraju krajeva Abazi od početka ucenjuje, a izgleda da se od vlasti ne gadi, pa da vidimo hoće li rušiti vladu.
Peđa, dobar si. Piši malo o tim poučnim, istorijskim temama. Nemamo svi vremena ni mogućnosti da tražimo takve teme. Narod treba obrazovati i na taj način.
Plasim se da profesor ne stane na celo duginih boja jer ce to traziti zapadne ambasade.nadam se da ga dritan i becic mogu zamjeniti.pa valjda mu toliko mogu uciniti za smjenu ministra
Jedan je bio Djed.
On ga i dovede pa reče: „melem od čovjeka“
Један добар текст, о свукуд присутном понашању, да поделимо,
извод из књиге “Чудније од фантазије”, може и овд(ј)е
https://www.religija.me/?p=2685 ( латиницом )
“Леминг Синдром” (Леминзи су мали глодари познати по томе што прате један другог кад се стрмоглављују са планинских литица у амбис).
#
…«За човека – леминга, логика која стоји иза неке мисли није битна толико колико је битан ауторитет или популарност онога ко је износи. Човек се као и леминг социјално понаша, а другачије ни не може. Природно, свака индивидуа мора да има ту особину, јер у супротном не би се могао предузети ни најмањи корак према људској цивилизацији.
– Лемингарство је једна потребна социолошка особина за очување друштва, један урођени инстинкт код већине људи. Међутим, као код свих природних феномена и тај се може злоупотребити у штетне сврхе.
Исти леминг ефекат који омогућава масама у једном праведном друштвеном систему да направе један заједнички напредак, може истовремено у једном неправедно вођеном друштву, да учини масе неспособним за објективно расуђивање.»
Сократ, филозоф из текста, такође веле, примењујући (његов) познати «тростепени тест» никад није сазнао новости за (његову) жену.
Izlozeni smo podvalama, prevarama, zamkame, insinuacijama i spolja i nazalost iznutra i to ne od juce nego tokom cijele istorije, samo je to sada zbog tehnologije i razvoja informatike vidljivije i brze se odvija i saznaje.
Nije dzabe receno opreznost je majka mudrosti.
Mnogi vladu vrebaju na svakom koraku da je uhvate u „gresci“, toga treba biti svjestan.
Ne treba biti uplasen i ponizan, a niti se osiliti pogotovu kad si nemocan, „slamka medju vihorove“, „svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dusi blagorodnoj“.
Na muci se poznaju junaci, svako ce pokazati svoje pravo lice.
Kriviti premiera za ono sto izgovori ministar je besmisleno. Ako je profesor, ne znaci da treba da ih uci sta da pricaju i kako da se ponasaju. Sem toga poenta je u individualnoj inicijativi.
Nije ovo vise komunizam gdje se zna partijska linija. Poenta je imati oko sebe jake ljude a ne uciti ih da budu jaki. Gurnuti ih u vatru pa ko prezivi…
Drugo, vrijeme je da zavlada demokratija i da postujemo razlicitosti. Sta je problem sa gej paradom? Pustite ih, imaju pravo da iznesu svoje misljenje. Pravosljavlje nije imalo inkvizicije te ne znam otkud briga za Hriscanstvo. „Ne sudi da ti ne bude suddjeno…“
Izbor Hrista ili neceg drugog je licni stav pojedinca koji sve dok ne pocne da ugrozava druge je nesto sto moramo prihvatati. Ne vidim licno nista lose ni da se bilo ko pojavi na gej paradi.
Ima toliko vaznijih pitanja od gej parade.
Bas suprotno, za mene ovo nije vrijeme smutnji nego budjenja. Litije su pokazale da se narod probudio i da ima ogromnu energiju koju dnvne dogadjaji ne mogu ugusiti.
Нека иде брат Дритан на параду ево смо га испоштовали за Сребреницу, док га не замијенимо с неким.
Браво за одличан текст. Честитам. Ви пишите, нека други гуслају!
Ovaj Zdravko bi pocastvovao prvo sebe i skratio svoj blam a zatim i Crnu Goru smutnji i rastakanja i daljih podjela samo kada bi bio toliko razuman da podnese ostavku to bi mu bio najbolji potez od svih buducih.
Sad premijer i cijela vlada mogu opet i opet ocekivati ponavljanje pitanja priznavanja genocida svakom ministru ponaosob sve dok ne kazu jasno i glasno da priznaju genocid i da „pripadaju genocidnom narodu“. Jedino taj odgovor oni traze. A zna se sta bi posle toga bilo. I sad, hoce li premijer smjenjivati svakog ministra koji zlocin ne kvalifikuje jao genocid jednog naroda?
Срби не смеју жртвовати Лепосавића ни по коју цену.
Ražnatoviću svaka čast.to je to.bravo
Hahaha.pa njemu hvali parada ponosa!:!!!