ИН4С

ИН4С портал

Вријеме школе, чипса и разоноде

А шта ће она дјеца и њихови родитељи који и нијесу толико технички потковани и не сналазе се најбоље са платформама, сајтовима, мрежама? Шта да раде родитељи који имају по два и више ђака различитих разреда, како да се они организују? Шта да раде наставници који ни сами немају компјутере, лаптопове, модерне телефоне...?
Емило

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

Осуђен на књигу (мање, одвикло се) и на телевизор (више, навикло се), бомбардован апокалиптичним вијестима и још горим прогнозама, глоцкам дане изолације. А зором, у расвит, док још сви часни и поштени спавају (ово се не односи на дежурне љекаре и сестре који су такође часни и поштени али не спавају) грабим да уграбим својих сат времена брзог хода (мора се и то). Да не сретнем кога и да ме ко не сретне, мада ме овако закрабуљеног, с маском и рукавицама, ни Коса да ми се из гроба дигне не би препознала.

А онда, даљински у руке и… јово наново, с канала на канал. А свуда исто. Иста, намргођена лица која упозоравају, наређују, моле… да се остане дома. И, одједном, лице ведро, насмијано, самозадовољно, лице које више приличи амбијенту Абу Дабија (душу дало за Инстаграм фотку са министровом ћерком) него суморној стварности којом смо окружени. Лице министра просвете.

Слушам: презадовољан организацијом „школе на даљину“, ангажованошћу наставног кадара, оног пред камерама и оног у позадини, задовољан задовољством ученика (слатка дјевојчица просто не може да обузда одушевљење), ријечју: пуца човјек од самозадовољства.

Поштено речено, урађено је и уложено много. Трудили су се програмери, техничари, наставници… Има грешака, али безгрешан је само онај горе. Тече видео – настава, смјењују се часови, разреди, предмети… и са те стране министар има право на онај осмијех. Али….

Али, господине министре, кад се угасе камере и кад скинете тај осмијех са лица, размислите о следећем: колико ученика широм Црне Горе има телевизоре најновије генерације који снимају, памте и могу да враћају програм уназад? А ова „школа“ се не исцрпљује само у гледању. Сваки наставник је у обавези да посредством телефона и мејлова комуницира са својим ђацима, да им даје задатке, цијени одговоре. А колико наше и (по одговорности) ваше дјеце имају телефоне који могу да омогуће ту комуникацију? Колико њих, поготово на селу, има Интернет? Ту неки дан пожали ми се једна продавачица да им од све робе најбоље пролази чипс. Купују га родитељи јер у свакој кесици има шифра која обезбјеђује неколико сати Интернета. А шта ће она дјеца и њихови родитељи који и нијесу толико технички потковани и не сналазе се најбоље са платформама, сајтовима, мрежама? Шта да раде родитељи који имају по два и више ђака различитих разреда, како да се они организују? Шта да раде наставници који ни сами немају компјутере, лаптопове, модерне телефоне…? И како да, након свега, сведу и оцијене најважније тромјесјечје у школској години? Шта са матурантима, великим и малим, министре? Шта са…. списак тога „шта“ дугачак је бар за три школска часа.

Знам, рећи ћете да је лако критиковати из фотеље и налазити мане сваком потезу. И у праву сте. Високо цијеним учињено и напор који је уложен. Али, не могу а да се не сјети оних мојих у Шекулару, њихове спремности (и опремљености) да се придруже вашој „школици“. А „шекулара“ широм Црне Горе има на стотине. Шта са дјецом и родитељима, господине министре који немају ни за чипс? А мобилни оператери и ових дана без милости шаљу опомене пред искључење. Шта да раде они моји (а ни они ваши нијесу далеко, преко брда смо) који не могу, не умију и не знају да пруже допунска објашњења о ономе што дјеца нијесу успјела да „ухвате“ на ТВ часу и да схвате? Шта да ради мајка дјечака који нема обје шаке, а одличан је ђак, која има телевизор и телефон из прошлог вијека (не претјерујем, познајем ту породицу) а уз то мора да ради читав дан да би се прехранили? И шта…. много тога, господине министре?

Знам, рећи ћете: то су изузетци. И бићете дјелимично у праву. Али, много је „изузетака“, господне министре, а и они имају право, Уставом загарантовано, на образовање. Да се нијесте мало залетјели, господине министре? Пола Црне Горе још није ни мрднуло из прве технолошке револуције а ви је уводите у четврту. Да није мало много и мало прерано. Јесмо „тигар на Балкану“ али смо вијек далеко од Јапана и његове технологије.

Зато, господине министре, кад се угасе камере, размислите и о овоме.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Вријеме школе, чипса и разоноде

  1. Ja bih jos volio da vidim kakvi ce biti rezultati testa iz matematike poslije ovih on-line odusevljenja. Na univerzitetu gdje sam radio 12 godina jedno vrijeme je bila popularna opcija da se kursevi matematike za inzenjere Calculus I, II i III uzmu on-line. Ni jedan od studenata koji je izabrao tu opciju nije mogao da prodje kurs Diferencijalnih jednacina, koji sam drzao 3 godine. Svi su morali da se vrate i ponovo uzmu Calculus II i III. Mozda je ovo dovoljno dobro za politicke i pravne nauke, ali bih pitao gospodina ministra da li bi se lijecio kod doktora koji je zavrsio medicinu on-line.

    13

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *