• Друштво
• Насловна
• Топ 0

Врховни суд „ватром“ и неправдом чува Ђукановиће: Спаљени списи о Лименки

1 min read

2 године ‎ ИН4С

"Лименка"

Врховни суд, којим руководи в.д. предсједница Весна Вучковић, уништио је прије неколико мјесеци као безвриједне, списе предмета познатог у јавности као случај „Лименка“, а чији је епилог била „олакшана“ државна каса за око 10,6 милиона еура у корист банкара Аца Ђукановића, брата црногорског политичара Мила Ђукановића, који је три деценије владао Црном Гором, саопштено је „Дану“ из Акције за социјалну правду (АСП).

– Невјероватно је да се униште списи предмета за спор, који је грађане коштао преко 10 милиона еура, па то отвара питање да ли се желе уклонити трагови овог контроверзног судског поступка, како специјални тужилац Владимир Нововић не би могао да истражи да ли су његове бивше колеге-судије у конкретном предмету судиле на штету државе, а у корист банкара Ђукановића – казали су из ове невладине организације за наше новине.

Како наводе, на захтјев АСП-а да јој се доставе комплетни списи предмета по броју ревизије за судски спор који се односи на предмет „Лименка“, из Врховног суда је одговорено да се списи по том броју предмета не налазе у њиховом посједу, јер су излучени уз сагласност Државног архива.

Надаље се кратко наводи да је донијета Листа категорија регистратурске грађе, којом је предвиђено да се предмети по ревизији евидентирани у уписнику „рев“ чувају пет година. Из Државног архива је АСП-у одговорено, на основу Закона о слободном приступу информацијама, да нису у посједу списа овог предмета, јер је уништен као безвриједан, а што је Врховни суд учинио у априлу ове године, након што је претходно добио сагласност Државног архива.

Изгорело све од 2008. до 2016.

На челу Врховног суда је в.д. Весна Вучковић, која пледира на пуни мандат и једина се пријавила за ту позицију на последњем конкурсу, а за њеног шефовања је уништен значајан дио судских предмета, умјесто да буде архивиран у Државном архиву и електронски похрањен.

Из записника из марта ове године произилази да је укупна количина безвриједног материјала, који је предложен за излучивање, око 20 дужних метара, а регистратурски материјал је пописан на 18 страна.

Уништени су предмети који носе ознаке: „Увп“ период 2008-2016 година; „Рев“ период 2013-2016 година; „Кр“ период 2013-2016 година; „Кр.С период 2012-2016 година; „Кзу“ период 2013-2016 година; „Кзз“ период 2013-2016 година; „Кж ИИ“ период 2012-2016 година; „Кж.С.И“ период 2012-2015 година; „Кж.С.ИИ“ период 2012-2015 година; предмети ознаке „Џ“ из 2015. године.

Случај „Лименка“ се годинама у јавности означава једним од контроверзнијих у судској пракси, а АСП је тражила комплетну документацију на бази којих је донијета судска пресуда у толиком износу у корист банкара Ђукановића, а што је пало на терет државне касе и свих грађана ове земље.

Случај „Лименка“ се односи на локацију гдје се налази зграда Центра безбједности Подгорица (поред Правног факултета), а која је банкару Ђукановићу продата за око три милиона еура, али није дошло до исељења локације, након чега је он тужио државу и судски спор се развукао на неколико година.

Изгубљена добит за неизграђени грађевински објекат је рачуната на бази идејног рјешења (а не главног пројекта), а у судској пресуди се наводи да је банкар Ђукановић био обезбиједио сву грађевинску и техничку документацију на бази идејног рјешења, што је суд цијенио као испуњеност да се може почети са градњом. У пресуди нема позивања на бројеве грађевинских дозвола и остале техничке документације, нема навођења те документације, нити се описује њихов садржај.

Како се указује у пресуди, налазом вјештака је утврђено да би укупни трошкови за изградњу објекта били 19,4 милиона еура, а да би тржишна вриједност објекта у периоду 2010. и 2011. године износила 27,1 милион еура, те би објекат био изграђен и одмах распродат, јер се ради о атрактивној локацији.

Суд је навео и да је у периоду од 2008. године, када је купио објекат, па до 2012. године, када је објекат требало да буде завршен, банкар Ђукановић остварио приход од око шест милиона еура, а поред тога је оснивач „Инвест Нова“ са удјелом од 50 одсто, за коју се наводи да има уписани капитал од 11,8 милиона, али без било каквог другог финансијског детаља пословања те фирме.

Стога остаје нејасно како је то био довољан доказ да је тужилац доказао да је имао обезбијеђена средства за изградњу, а захваљујући чему би објекат саградио у кратком року, све продао и зарадио разлику од 19,4 милиона до 27,1 милиона еура, на бази чега је рачуната изгубљена добит у конкретном судском предмету.

Крајем 2008. држава Црна Гора је са 44 милиона помогла Прву банку у већинском власништву Аца Ђукановића и тако је спасила од пропасти. Његов бизнис тада је био озбиљно нарушен, а у јавности никада нијесу објављени јасни подаци да је читав тај новац заиста и враћен. Ово посебно у контексту познатих навода, више пута објављених у медијима, о враћању прве рате од 11 милиона, када је један милион кроз трезор „провучен“ 11 пута и тако приказано да је враћена прва рата.

Државу је у спору „Лименка“ заступао Заштитник имовинско правних интереса, а он није улагао приговоре на налазе и мишљења вјештака, нити се из судске пресуде може видјети да је тражио додатна вјештачења, или провођење доказа о посједовању тужиочевог финансијског капацитета.

АСП посједује судске пресуде и дио документације за овај судски спор и добила их је од звиждача.

Добио пар милиона више, него да је градио, па продавао

У периоду од фебруара 2013. године, па до фебруара 2016. године, банкару Ацу Ђукановићу је по основу добијеног судског спора за случај „Лименка“ из државног трезора исплаћено безмало 14 милиона еура, од чега се непуних 3,4 милиона односило на повраћај уплаћених средстава за локацију коју је првобитно купио, односно земљиште гдје је Центар безбједности у Подгорици.

По основу изгубљене добити исплаћено је нешто преко седам милиона еура, по основу повећане вриједности земљишта скоро 668 хиљада, по основу камата преко 2,8 милиона еура, судских трошкова непуних 11 хиљада еура, а по основу провизија банке више од 1,4 хиљаде еура, што је око 10,6 милиона еура, колико је добио банкар Ђукановић, јер није дошло до реализације посла.

Дакле, да је градио грађевински објекат, па онда продавао грађевинске јединице у том објекту зарадио би мање, него што је добио по основу судског спора.

Управо сви ови финансијски показатељи о штети за државни буџет достављени су јула 2016. године тадашњем врховном државном тужиоцу Ивици Станковићу од стране тада опозиционе партије Демократе Црне Горе, која се годинама бавила овим случајем и подносила кривичне пријаве, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: