Време избора
1 min read
Чудном игром судбине, 16. март 2014. године повезаће неколико значајних догађаја на којима ће народ у разним деловима Европе исказивати своју вољу. Ето у Риги, власти су поново одобриле нацистима, наследницима литванске СС легије из Другог светског рата, да слободно марширају обележавајући сећање на своје претке. Руси наравно сматрају да је то слављење нацизма. Европа о томе углавном ћути као што се углавном труди да не види како су нацисти из Десног сектора и Свободе извели пуч у Кијеву, а као прву меру увели забрану употребе руског језика у земљи. Срби се наравно сећају како је 1990. неоусташки ХДЗ у Хрватској, који је на власт дошао уз помоћ западних спецслужби, као једну од правих мера донео одузимање Србима статуса конститутивног народа. Рекли би да се историја понавља и да запад лицемерно користи фашизам кад год му то треба у геополитичкој борби. Борби чији се циљеви не мењају вековима…
Само, данашња Русија није исто што и Србија за време Милошевића. То је велика нуклеарна сила у успону која се полако али сигурно враћа на светску сцену бележећи победу за победом. Ова нова снага подиже и самопоуздање код свих Руса и православаца у свету. Народ се буди и више не жели да буде објекат туђих манипулација. Последњи весник овог неумитног процеса је референдум који је такође заказан за 16. март. Тог дана ће грађани аутономне области Крим гласати за присаједињење Русији. Руси који чине огромну већину становништва желе да се заштите од нациста из Кијева и да искористе чињеницу да је Крим једна од најважнијих стратешких тачака руске војсне силе. Присетимо се ова област је до 1954 била део Русије да би је тада Хрушчов пренео у састав Украјине. Крим је међутим остао седиште руске црноморске флоте и та чињеница је довољна да одреди његову будућност. У недељу 16. марта Руси са Крима искористиће преседан који је НАТO увео у савремене међународне односе и искористиће своје право на самооопредељење. Како год Русија одреаговала на ову њихову одлуку она ће остати као трајна чињеница и на њој ће се градити свака будућа политика у региону и према Криму.
Ова одлука је и од велике политичке важности за Русе, и за православце који у њој као и кроз читаву модерну историју виде једину наду. Наравно требаће времена да последице ових дешавања стигну и до удаљених крајева. Истог дана кад нацисти у Риги буду марширали, а Руси на Криму одлучивали на референдуму, грађани Србије ће изаћи на опште републичке изборе, тек две године након прошлих. Избори се одржавају упркос катастрофалној економској, социјалној и политичкој ситуацији у земљи. Александар Вучић, лидер тренутно највеће странке направио је изборе како би слично Ђукановићу у Црној Гори покушао сам да освоји 40% гласова и преузео апсолутну власт. Своју наводну популарност он базира на потпуној злоупотреби спецслужби за надгледање и дезавуисање опозиције што чини преко својих таблодиа и свих телевизија са националном фреквенцијом. Вучић бираче свакодневно обасипа беспримерним лажима о наводном доласку милијарди из арпаских земаља и обећањима да ће добити посао.
Но још горе од тога је што упркос јачању Русије и отварању приче о Евроазијским интеграцијама, цела корумпирана и контролисана политичка елита Србије срља ка НАТО-у и Европској Унији. Нови парлемeнт ће вероватно имати скоро потпуни консензус о тим питањима као и око промене устава. Једине опције које су против овог консензуса јесу скоро уништена странка хашког оптуженика Шешеља која је без шансе да прође цензус и Двери српске које су упркос недостатку новца на ивици цензуса. То су једине опције које се безрезервно залажу за сарадњу са Руском федерацијом. Коштуничин ДСС који је такође на ивици цензуса јесте евроскептична странка, али оног типа како су то и британски конзервативци. И они су веома резервисани према сарадњи са Русијом.
Срби у Србији у недељу заправо немају много избора јер због потпуне медијске блокаде и сиромашаних кампања СРС и Двери њихове програме нису могли ни да чују. Србија дакле наставља своје постојање као окупирана земља у којој западне амбасаде по својој вољи креирају владу. И то ће вероватно остати тако док се Русија не врати озбиљније у балсканску игру.
Но резултати ових избора могу бити веома опасни за Републику Српску. Велика политичка моћ коју је Вучић добио резултат је потребе запада да ојачају свог главног играча који им завршава геополитичке задатке. До сада је највећи био одрађивање предаје севераа Косова преко тзв Бриселског споразума. Али има и других. Очекује се да Вучић у сарадњи с своји мпријатељем Микијем Ракићем с којим је поцепао највећу опозициону Демократску странку, припреми и улазак Србије у НАТО у следећих пар година, током мандата будуће владе.
Tako je i u Crnoj Gori , potomci Pircija Birolija skandiraju Viva Vero Montenegro a Ustaski zlikova napisao strofe Montenegriske himne
Sve je ovo tacno osim zadnji pasus. Srpski narod je apsolutno svjestan svega u Srbiji. Samo sto zbog raznih stvari nece da se izbore za bolje: svojih licnih interesa oko 30% njih vec zna za koga ce da glasa (SNS i SPS), jedno 30% ne zeli ni da prica o politici jer su svi isti i nece ni izaci na izbore, 10% biraca je prakticno nepostojece, tako da ostaje 30% da se rasporedi. Dio njih glasa SNS zbog ove Vuciceve kampanje (podlegli su medijima) a ostali su se rasparcali po svojim idealima (Demokrate, Liberali, Patriote) s tim sto patriote (sa velikim j) imaju mnogo razloga za nervozu. Ima ih ukupno oko 20% u Srbiji (patriota kojima je to glavna politicka karakteristika) a na listama se nalazi 6 patriotskih stranaka i organizacija ( Dveri, SRS, Treca Srbija, Pokret 1389, Pelevic i DSS ) . Ko je od njih postavljen da bi rusio patriotski blok niko ne zna, ali realno svi oni treba da budu jedna partija (bez desnicarskih organizacija koje realno tjeraju glasace koji ne vole rusilacke i nasilne aktivnosti)