Vreme hijena

Piše: Mišo Vujović 

Rat je slobodna teritorija za kriminogenu patologiju, kao oslabljeni organizam za razgoropađenu bolest.
Refleksije rata vibriraju, kroz razne, za većinu, dekadentne oblike, dok je za moćnu manjinu šansa za uvećanje profita, ne samo na frontu već i hiljadama kilometara od vojnog poprišta. Psihoza rata je najplodniji teren za bogaćenje. Uprošćeno, što više nesreće i krvi to više krvavog novca.
Krv se naravno brže pere od biografije koju takođe, lišenu svakog svetonazora ili savesti, crnoberzijanci je najčešće dubinski preperu sa pranjem prvog miliona. Mnogi su bez osnovnog obrazovanja, nadahnuti uspehom, sebe okitili i akademskim zvanjima.
“Vidi j’bo te i ovo postade doktor nauka, moja Đurđina bi iz pičke u trku izbacila trojicu takvih nedeljno, da joj ne kasni trudnoća kao i sve u državi…”, rek’o bi Radovan Treći.
Velike migracije po pravilu stvaraju poremećaje na tržištu, naročito kod dela populacije sklone lihvarenju i lovu u mutnom.
I kod nas je došlo do divljanja, pre svega ljudi i troškova života.
Strana prihoda ispošćena i sve tanja, strana rashoda buja, namašćeno ugojena što vodi u novo siromašenje većine i bogaćenje profiterske manjine.
Ratni klepto- delirijum poslednjih meseci trese Srbiju, sa tendencijom dalje eskalacije.
Cene stanarina divljaju. Stanodavci izbacuju cele porodice na ulicu. Ne dajte da vas gaze, osnujte udruženje podstanara, slikajte face ljudima koji vas sa decom izbacuju na ulicu. Prijavite ih poreznicima jer veoma mali broj plaća dažbine na solarno prihodovana sredstva. Država mora da reaguje i zaštiti svoje građane.