Vrelina
1 min read
Strašni sud, freska primorskih autora, detalj, Gračanica, 14.v.
Vruće je za popizdit, glasi stih relativno novije dalmatinske pisme.
Svijet, koji je Bog zna kako smogao za ljetovanje, napučio je Mediteran, svukao se, počeo da fotografiše i objavljuje na FB. Počeo je sezonski špic. Ono što aktuelno ljeto razliku od mnogih koje pamtimo jeste povećana koncentracija seksualnosti u moru političkog haosa i ekonomskog beznađa.
Dovoljno je imati dozu prugastoplave krvi i upustiti se u igru, bez obzira na godine, obrazovanje ili platežnu moć, jer je na pjeni od mora i tijelo valuta, pa je vajani 16-godišnjak bogatiji od ruskih tajkuna u Porto Montenegru. Dučić je govorio da bi se svaki ostarjeli kralj rado mijenjao, i bio mladi potporučnik.
Tračak parfema Kurosa u mimohodu, podignuta obrva, muški osmijeh, košulja dugih rukava, uredna frizura i brada od tri dana, neće djevojku što je sišla do obale ostaviti bez utiska. Noć što slijedi ostaviće je upravo bez daha. Da se iz apartmana u apartman ne bi čuli copy-paste uzvici, neki će ljubavnici svojim ljetnim partnerkama da stavljaju šaku na usta i jagodicu prsta na anus. Da iščitaju kad valja završiti ludi ljetnji ples.
Linije se povlače po palubama od obale tek malo odmaknutih jahti. I po stolovima beach barova u koje ne uvraća policija. Čisti kokain i ruke od svile. Svi smo digitalni, električni – stihovi su druge pjesme.
Litre sjemena završe u moru svake noći. Ostavljena draga kad zaplače nad zalivskim morem iziritira more mikroorganizama u čijoj je prirodi da svijetle čak i na najmanji nadražaj. Plaču i ostavljeni, potom s drugovima piju pivo i pišaju odozgo. Tek tada more svijetli.
Google samo ćuti, gleda i memoriše…
Ukucajte nešto golicljivo. Ima da vas Veliki brat zapamti zauvijek.
Jedva odjeven svijet bez zazora ulazi u butige starih gradova jer je postalo normalno da se ljeti u kupovinu pođe nag. U napasti su bokeljski sinovi i kćeri kada valja uslužiti goste: pogled ovima bludi po punom brusu i otvoreno zalazi u međunožje.
Noći su postale opake. Uz kap, gram, liniju, ili dušu – odvija se psihotronska misa. Fešte pune elektronske muzike na pjeni od mora privlače fanove, homoseksualce i adolescente. Još litar jedan. Red Bula.
Trava se kupuje na kilo, kao da je za pašu, jbt. Da bi zaspali od preglasne muzike, stariji među Primorcima piju bensedine s rakijom.
Obalni galebovi, što je sinonim za muške seksualne predatore, znalački opažaju drugarice s kontinenta. Poput orki, udruženi ih razdvajaju, potom zavode u geografiji superiorne ljepote, te ih vode na ljubav. Ako je to ljubav.
Čudesan je magnetizam mora. To po stotinu puta podvlače i obalni Primorci, ali i pomorci.
Čudim se ljudima koji godinama ostaju vjerni istom ljetovalištu. Nikome život nije toliko dug da bi mogao dva puta doći na mesto gde mu je nekada bilo lepo – kaže Kapor. Volio bih da geografiju u kojoj se naš svijet ne računa u strance, posebno mladi zapamte po dobru. U dobu u kome je vrijeme izašlo iz zgloba mogu li? Sa 16. i 17. i 20 i 25 još mogu.
More je drevna droga. Ko nije navikao, a dođe, da bude oprezan. Ljeto je. Vruće je za popizdit.
jes, vruće
…“ne stavljati pred oči svoje stvari nepotrebne“ (Ps. 101:3)[1] – velika je veština.
U poznatoj biblijskoj priči o Lavanu i Jakovu na izvanredan način je prikazana snaga uticaja vizualizacije na život. Lavan po prethodnom dogovoru obećava Jakovu šarene životinje iz stada. Čini to znajući da ima samo nešarene životinje (videti Knj. Postanja, gl. 30). Jakov zatim skida trake sa topolinih, bademovih, javorovih prutova i te prutove (koji postaju slični po prugama nama poznatim inspektorskim palicama) stavlja u pojila stoke. Ženke prolaze tuda, piju vodu pred očima imajući šarene prutove. A mužjaci ih osemenjavaju dok piju vodu. I kao rezultat, vidljiva slika pred očima ženki u trenutku začeća, manifestuje se neočekivano. Rađa se potomstvo sa belezima i šarama!
Usput, barijere, policijski pendreci i trake sa natpisom „Don’t cross“ (“Ne prelazi“) su zbog toga prugaste, šarene. Šarenilo privlači i drži pažnju. Tako, po Božijem blagoslovu i uz pomoć prirodne mudrosti (lukavosti), Jakov je od problematičnog i suviše lukavog postao zet sa velikim bogatstvom.
Šta vidiš to i rađaš. To je zaključak. Cinici koji upravljaju stotinama hiljada života znaju: uz pomoć televizora, na primer, oni mogu puniti glave demokratskog izbornog tela bilo čime. U zavisnosti od slika, ljudi će skakati, vikati, besneti, naoružavati se, pevati u horu, mesiti najveće varenike, ukrašavati trotoare i kante nacionalnim zastavama… Jer, između očiju i srca, između omiljenih emisija i delovanja u stvarnosti, udaljenost je minimalna.
Primeri, dati iz Biblije, argumenti su samo za one koji vole Bibliju i Boga, koji ju je dao. Danas bi trebalo uvek tražiti argumente na onoj strani koja nije direktno povezana sa Pismom, a da ljudima može biti zanimljivo. Vivijen Li, koja je u filmu „Prohujalo sa vihorom“ glumila Skarlet O`Haru, bila je žena zadivljujuće lepote. Poreklo te lepote su sasvim ozbiljno pripisivali ponašanju njene majke za vreme trudnoće. Porodica je živela u planinskom mestašcetu na granici Indije i Nepala. Tamošnje žene su savetovale trudnu majku da se češće divi veličanstvenoj lepoti Himalajskih visova. To je, kažu, imalo blagotvorno dejstvo na dete.
Zašto da ne? Mislim da se, ne samo lepota, već i hrabrost, blagorodnost, prezir ka sitničavim intrigama, rađaju pri dugom posmatranju planina. Setite se, kakvi se stihovi istržu iz grudi pesnika pri pogledu na planinske vrhove i oblake što spavaju na grudima velelepnih litica. Isto se može reći i o moru, čiji talasi plene i očaravaju; i o zvezdanom nebu, i o beskrajnim gustim šumama. O svemu što mi tako retko vidimo. A samo jedan isečak vesti sa CNN-a ništa dobro ne može roditi.
Blagorodni ljudi dižu lice ka zvezdama.
Otkrovenje se dobija na vrhu visoke planine, a ne sa TV-a.
Šarenu jagnjad začinju ovce na pojilu uz pomoć snalažljivog pastira.
Majke koje sozercavaju lepotu prekrasnu decu rađaju.
I u dobrom filmu, na primer Tarkovskog, postoje duge epizode sa vodom koja teče ili pejsažima koji tiho dišu. Treba misliti da je režiser pokušao da isceli naš pogled od naviknutosti na „flešove“ i brze promene slika. Hteo je da vrati gledaoce ka prirodnom redu slika. Ali, sećam se, baš na tim produženim kadrovima gledaoci, naviknuti na trilere i komedije, često su ustajali i izlazili iz bioskopa…“
https://stanjestvari.com/2017/07/01/tkacov-pogled/#more-21782
…“Lyrical poetic melodrama based on the story of the same name by Alexander Green…“
Scarlet Sails, Alыe parusa
https://www.youtube.com/watch?v=5YzwW4hxrx4