• Култура

Врањски драгуљ слави седам векова постојања: Метох Хиландара – манастир Светог Николаја Чудотворца најлепши сакрални објекат града

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: Ј. Стојковић

Повеља којом се то даривање потврђује написана је у периоду 1343-1345. године и представља први писани траг о цркви Светог Николе, као метоху манастира Хиландара.

Ове године један од најлепших верских објеката у граду обележава јубилеј – 700 година од почетка градње и 690 година од постојања манастира. У години јубилеја, како за “Новости” каже економ манастира протонамесник Ведран Костић, светињу посећује све више верника, а готово свакодневно јављају се верници захваљујући на исцелењима која су се десила у манастиру.

– Ове године завршава се комплетна обнова манастира, завршено је фрескописање, а у току су радови на завршетку спомен-костурнице која ће бити освештана 4. октобра када се планира прослава великог јубилеја манастира, који је након толико векова поново у пуном сјају – каже протонамесник Костић.

Од 2018. у манастиру се налази верна реплика иконе Хиландарске Тројеручице, а верници говоре да је исцелитељска.

– Засада је забележено неколико исцелења после молитве пред њеном иконом у манастиру – каже отац Ведран.

Манастир Николаја Чудотворца у Врању претрпео је бројне недаће, у новијој историји изгорео је конак, вандали су украли звоно, које је на срећу пронађено и враћено.

Врање је у средњовековној Србији било не само духовно, већ и економски повезано са манастиром Хиландаром, средиштем српског духовног живота. Међутим након Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. године, монасима Хиландара био је отежан долазак и живот на овом месту, као и превожење робе из ових крајева на Свету Гору и из тог разлога крајем 14. века напустили су манастир Светог Николе у Врању.

Након одласка монаха и властеле, услед напада Турака почетком 15. века, не постоје никакви подаци о животу манастира. Писани трагови о манастиру поново се појављују 1894. и поред осталог, говоре о првој већој обнови цркве, која је почела за време владавине Обреновића, а завршена у време династије Карађорђевића, 1905. године.
Уз цркву, која у то време није имала куполу, саграђен је конак. У том периоду, па све до Другог светског рата, манастир није био активан, осим што су се одржавала редовна богослужења у цркви. По завршетку Другог светског рата, богослужења су била само недељом и на храмовну славу, 22. маја. Тако је било до краја деведесетих година прошлог века, када је епископ врањски Пахомије покренуо још једну обнову те светиње, којом је обухваћен цео манастирски комплекс.

Најпре је обновљена црква, на којој је подигнута купола по угледу на главну хиландарску цркву Ваведења Пресвете Богородице. Након тога, 2002. почела је градња пирга, током 2018. завршена је гостопримница, обновљен је конак, а купљено је и земљиште…

ЖИВОПИСНИ ИКОНОСТАС

ОНО што оставља посебан утисак не само на вернике већ и бројне туристе и путнике намернике је богат иконостас, који броји 31 икону и рађен је почетком 20. века, а осликао га је Т. И. Буџорски и дар је ондашњих имућних врањских породица, о чему сведоче написи. Сликане су у периоду од 1901. до 1905. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: