ИН4С

ИН4С портал

Враћене слике у КИЦ-у Србије у Паризу

1 min read
Министарство иностраних послова Србије је раније данас затражило хитан одговор од амбасаде Србије у Паризу о догађајима везаним за уклањање изложбе у КЦ Србије у Паризу

Слике враћене

Слике Владимира Величковића и Биљане Вилимон, које су постављене у Културном центру Србије у Паризу поводом обележавања двадесетодгодишњице НАТО бомбардовања на СРЈ, а које су, како је објављено, скинуте због посете официра НАТО-а, враћене су на зидове изложбеног простора, пише „Политика“.

То је потврдила координатор за односе са медијима КЦ Србије у Паризу Наташа Пејин, која каже да је цела изложба „Србија 1999. године – 20 година после – док су падале бомбе” враћена, као што је било и на отварању 23. марта.

Дошла сам на посао данас, као и сваки дан, у 11.30 часова, цела изложба је враћена као што је и било на отварању 23. марта“, рекла је Пејин која је у уторак на свом фејсбук профилу написала, а што су данас пренели готово сви медији у Србији, да је поставка изложбе поводом 20 година од почетка НАТО бомбардовања уклоњена по наредби директора КЦ Србије у Паризу Радослава Павловића због посете официра НАТО-а.

Пејин каже да су слике на платнима Биљане Вилимон биле уроловане, тако да их је требало само спустити назад, а да је исти случај и са документарним материјалом са фотографијама бомбардовања.

Додала је да слика Владимира Величковића у приземљу галерије није била склоњена, јер је огромна и претешка, као и да су каталози изложбе враћени у галерију.

„Нисам присуствовала одмотавању слика Биљане Вилимон и не знам ко их је вратио. Сада је све на свом месту и тако ће бити до 12. априла. Овде, осим директора и мене нема других запослених, тако да верујем да је он то урадио, али то треба са њим проверити“, навела је Пејин.

Демантовала је наводе да је добила отказ због објаве о уклањању изложбе на фејсбуку, као и да је поднела оставку, наводећи да је у медијима било погрешних интерпретација њене објаве.

Како је објаснила, њен уговор са Центром иначе истиче 31. марта и неће бити продужен што је, каже Пејин, одлучено пре „афере” са изложбом.

Министарство иностраних послова Србије је раније данас затражило хитан одговор од амбасаде Србије у Паризу о догађајима везаним за уклањање изложбе у КЦ Србије у Паризу.

Министарство иностраних послова Србије затражило је хитан одговор од амбасаде Србије у Паризу о догађајима везаним за уклањање изложбе у Културном центру Србије у Паризу, која је постављена поводом обележавања двадесетогодишњице НАТО бомбардовања на СРЈ.

„Не знамо још шта се десило, тражили смо изјашњење из Париза. Не можемо да арбитрирамо одавде”, рекао је генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић за Танјуг, реагујући на вест која се појавила на друштвеним мрежама да је изложба уклоњена како „официрима Нато не било непријатно” на пријему који је требало да буде организован 26. марта у Културном центру.

Одаловић је додао да се одговор очекује брзо, јер је захтев био хитан.

Како је на свом Фејсбук профилу написала Наташа Пејин, координатор за односе са медијима Културног центра Србије у Паризу, изложба слика поводом 20 година од почетка Нато бомбардовања уклоњена је по наредби директора Радослава Павловића због посете официра Нато.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

4 thoughts on “Враћене слике у КИЦ-у Србије у Паризу

  1. Ovo su sve kadrovi „druge Srbije“, a to je isto kao da se za ambasadore i direktore kulturnih centara u inostranstvu imenuju ustaše, vehabije ili albanski narko-teroristi sa „Kosova“, efekat bi bio isti, ni oni ne bi Srbiji nanijeli ovoliko štete kako ove smrdljive autošovinističke „gnjide“!

  2. Генерални секретар Министарства спољних послова Србије тута-мута Вељко Одаловић, шта ће јадо, није ту Ивица Дачић, па не зна како да се одреди према овом задњем скандалу који долази из Париза.
    У Мају месецу 2018. године, испливала је афера у Паризу у коју је био умешан дотични директор Лале, ево извода из чланка:
    „Brukanje Srbije od strane ambasadora u Parizu Rajka Ristića i direktora Kulturno-informativnog centra u tom gradu Radoslava Pavlovića uskoro će prestati, pošto će i jedan i drugi biti povučeni sa svojih funkcija i vraćeni u Srbiju.“.
    Свађали се око запослених, псовали мајке, рушили канцеларијске столове …..
    Чак је амбасадор уграћивао пластичну столарију у зграду у Паризу која је била под заштитом француског завода за споменике културе:
    „Pojedini mediji su pisali i da je Ristić neretko zgradu ambasade centru Pariza, i u blizi Ajfelove kule, koristio i za raznorazne proslave, a pričalo se i da je dozvoljavao da u njoj budu organizovana i venčanja njegovih prijatelja i poznanika.“
    „Još jedna od stvari koja je uzburkala domaću javnost je ta što je relativno skori Ristić, na svoju ruku, odlučio da na zgradi ambasade, inače objektu iz 1921. godine koji se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Francuske, zameni stolariju i stavi PVC prozore.
    Mediji su navodili da će, osim novca koji je u te svrhe potrošen, morati da bude izdvojeno još oko 100.000 evra za plaćanje kazne jer, bez odobrenja francuskog zavoda, ništa nije smelo da se radi na objektu.“.
    Шеф Ивица Дачић се због тога много наљутио, и наредио да се сви смене.
    Где Дачић сме да смени багру када је и он сам „куферче“, „банана мен“…..
    Још горе, Августа месеца 2018. године Српски културни центар организује изложбу у Паризу, где су испред слике Белог анђела наместили скулптуру како Мики Маус трти Пају Патка. Скулптуру је урадио неку београдски педер а српско Министарство културе аминовало, а српска Дачићка дипломатија извршила оперативни део.
    Шеф Ивица Дачић се због тога опет много „наљутио“, вриштао као Дамњанов Зеленко, опет претио да ће све те сорошоиде да најури. Али мац, онај путер на глави почео да се топи, јављају му да има још неких скривених фотографија, па ево Дачић муком мучи до данас, 27.Марта 2019. године.
    Ево данас опет пукла тиква, а Вељко Одаловић наравно појма нема.
    ……….
    Ја овде нешто написах туц-муц, боље да је неки професионалац новинар то написао, али нема још таквог. Углавном су то кукавице, који чак и туђа писанија која су против Министарстава не смеју да објаве. Разумем ја то, како каже Бурдуш – „И ми Цигани имамо душу“, и новинари мора од нечега да живе.

  3. Која је гљида директор КЦ Србије. Је ли пољубио НАТО злочинца у руку или прк.. Оооо слинавко, уклони га или ћеш по оној „simili simile gaudat“ (слично се сличном радује).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *