Војска Србије представила ПВО систем МТУ-4М који је опремљен ЛПРС „Стрела-2М“ и „Игла“
1 min read
МТУ-4М Фото: Mars.Online (Bog.rata)
Српска војска има намјеру да значајно унаприједи јединице ПВО у циљу заштите копнених борбених ешелона од напада из ваздуха. У том смислу недавно је приказан и најновији производ домаће војне индустрије који носи ознаку МТУ-4М. Ради се о ПВО систему кратког домета који се састоји од четири спрегнута лака преносна ракетна система (скр. ЛПРС) „Стрела-2М“ и „Игла“ совјетског порекла, преноси портал Марс.онлине.
Овај систем је широј публици приказан на војној вежби „Слобода-2019“. Вежба је реализована на аеродрому „Пуковник Миленко Павловић“ који се налази у насељу Батајница близу Београда. Комплекс МТУ-4М се налазио на мобилној платформи четворочкашу НТВ, који такође представља нови пројекат српске војне индустрије.
Реч је о средству трупне ПВО. Његов главни задатак је непосредна заштита копнених борбених средстава на маршу и приликом извођења борбених дејстава. МТУ-4М ће се заједно са још једним производом српске војне индустрије ПАСАРС наћи у наоружању артиљеријско-ракетних дивизиона који се налазе у саставу бригада Копнене војске ВС.
Ова два система трупне ПВО ће бити увезана преко командног мјеста, које је повезано са модернизованим радаром „Жирафа”. Овако структуриран систем ће повећати даљину детекције ваздушних циљева, као и брже усмјеравање у правцу одакле се очекује налет непријатељских ваздухоплова. То ће довести до краће припреме за гађање, тачније цео систем ће имати далеко већу брзину реакције.
Могућности ЛПРС „Игла“ које се налазе у саставу ПВО система МТУ-4М ће тактички бити знатно проширене додавањем опто-електронског блока опреме, у којој ће се налазити и термовизијски нишан. На овај начин ће се извући максимум из преносних лаких ракетних система, јер ће бити омогућена употреба и у ноћним условима, што до сада није био случај.
Српска војна индустрија је извршила модификацију ЛПРС „Игла“ (срб. „Шило“) са којима ће бити опремљен стријелац наоружан са једним ракетним лансером, или оператор који управља са четири спрегнута лансера на комплексу МТУ-4М. Ради се о опреми за показивање правца и даљине до циља коју прикупља и дистрибуира главно командно мјесто. Ово командно мјесто повезано је са тачкасто распоређеним ватреним јединицама путем дигиталног линка.
Ријеч је о опреми коју стријелац носи на себи, на леђима, или у специјалним одјељцима на возилу када је у питању систем МТУ-4М. Поред тога, ту се налази термовизијска камера и електронски компас са бочне стране лансера ракете. Циљ се прати преко малог дисплеја који је причвршћен на шлем, испред лијевог ока стријелца. У случају потребе, стријелац ће моћи да изврши гађање на основни начин, нишанећи циљ десним оком преко механичког нишана.
Mogli bi da sastave jedan svoj sistem, malo veceg dometa.
Imaju sve sto im treba.