Дуго најављивана војна парада у Загребу биће одржана данас и на њој ће, како се очекује, учествовати готово 3500 припадника пешадијских, моторизованих и механизованих јединица са око 500 борбених и неборбених возила.
Ради се о највећој, четвртој паради од осамостаљења Хрватске, а према речима потпредседника Владе и министра одбране Ивана Анушића коштаће између два и три милиона евра.
Према листи коју од 2006. године објављује Глобал Фајерпауер, Хрватска је на 74. месту и, од држава бивше Југославије најјача је после Србије, која је заузела 63. место, пише хрватски портал Индекс.
Према тим подацима објављеним у јануару, у области ваздухопловства Хрватска заузима 79. место с укупно 67 летелица, од којих је 50 оперативно. Међу њима се налази осам борбених авиона, 28 хеликоптера и 21 тренажни авион, с тим да су јој у међувремену испоручени сви, укупно 12 половних Рафала које је купила од Француске, што ће значити и напредак на наредној листи.
Према споменутим подацима с почетка године, Хрватска располаже са 45 тенкова, од којих је 36 спремно за употребу. Такође поседује 42 јединице ракетне артиљерије (34 оперативне), 25 јединица самоходних топова, (20 оперативних) и 42 јединице топова тегљача (34 оперативна). Укупно има 2.848 возила, од којих је 2.278 у оперативном стању.
У категорији морнарице Хрватска се налази на 59. месту са укупно 30 пловила, укључујући 10 патролних бродова. Према службеним и најновијим проценама за 2025. годину, Хрватска војска има нешто више од 14.000 активних припадника, док резервни састав броји око 20.000 припадника.
Јавност ће данас моћи да види чиме све Оружане снаге располажу – од тенкова Леопард, Панцир хаубица, оклопних возила Бредли до борбених авиона Рафала, Бајрактара па до ФПВ дронова домаће производње.
Прекретница се догодила управо са набавком француских борбених авиона Рафал, највећом аквизицијом Оружаних снага од осамостаљења. Хрватска се одлучила за куповину укупно 12 половних Рафала, који представљају, наводи лист, технолошки врхунац у категорији борбених авиона.
Укупна вредност с ПДВ-ом и процењеним трошковима индексације цена досеже 1,152 милијарде евра.
Хрватска је кроз неколико фаза договорила и обезбедила укупно 12 хеликоптера Блацк Хањк. Реч је о америчким вишенаменским војним хеликоптерима, познатима по поузданости и могућности брзог транспорта војника или опреме. Део њих био је донација САД.
Договорена је и набавка 50 немачких тенкова Леопард 2А8. Хрватски Леопарди стићи ће 2028. године, док ће на паради данас бити приказани позајмљени Леопарди и старије варијанте, најавио је министар Иван Анушић. Цена једног таквог тенка износи између 25 и 30 милиона евра, а цена целог пакета биће позната тек након што буде потписан уговор о куповини, пише портал.
Прва четири борбена возила типа Бредли испоручена су у јануару Хрватској војсци, а реч је о првом делу испоруке од укупно 89 борбених возила Брадлеy, која су донација САД.
Крајем прошле године донета је одлука о набавци беспилотне летелице система Бајрактар ТБ2 у укупном износу од 95 милиона америчких долара. Ради се о тактичкој беспилотној летелици дугог домета која може спроводити обавештајне, надзорне, извиђачке и оружане нападачке мисије.
Лист подсећа да Хрватска тренутно производи ФПВ (Фрст-персон вју) дронове. Развија их осјечка фирма Орqа.
„То нису само дронови камиказе, то су дронови који обављају задатке и враћају се у базу. ФПВ дронови који су у овом тренутку најбољи на свету“, рекао је Анушић раније за Дневник хрватске Нове ТВ.
Хрватска купује и најмоћније оружје у својој историји, наводи портал, а реч је о осам ракетних система ХИМАРС, вредних готово 290 милиона долара, о чему је одлука већ донета у парламенту.
Према стручњацима, куповина оваквог система промениће односе у региону, где нико нема ХИМАРС. У Европи га, према доступним информацијама, имају само Пољска, Румунија и Украјина, а набављају га Италија, Летонија и Естонија.
Министар Анушић најавио је да ће Хрватска наставити са улагањима у војску.
“Ове је године Хрватска досегла 2 посто укупног износа БДП-а за одбрану и наставља даље. До 2027. планирано је да досегне 2,5 посто, до 2030. године 3 посто“, рекао је Анушић у априлу, преноси Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Republika Hrvatska je, 4.8.1995. godine, započela vojno-policijsku operaciju „Oluja“ radi ponovnog zauzimanja teritorija u Krajini, s velikom koncentracijom srpskog stanovništva, koje je proglasilo Republiku Srpsku Krajinu.
Glavni deo operacije započeo je 4.8.1995. godine, a 7.8.1995. godine, Vlada RH proglasila je da je operacija uspešno završena.
Tokom operacije „Oluja“, hrvatska Vlada, vojska, policija, bezbednosne i obaveštajne snage izvršile su progon srpskog stanovništva iz Krajine deportacijom i prisilnim premeštanjem, uništavanjem i granatiranjem stambenih i poslovnih objekata, pljačkanjem imovine, ubistvima, okrutnim postupanjem prema civilima, napadima na civile i civilne objekte, oduzimanjem imovine, zatočenjem i nestancima.
Od 4.8. do 15.11.1995. godine operacijom „Oluja“ je rukovodio general Ante Gotovina, kao zapovednik Zbornog područja (ZP) Split HV. Ivan Čermak je u istom periodu bio zapovednik Zbornog mjesta Knin.
Tokom operacije su, osim pripadnika vojske, delovale i jedinice Specijalne policije Ministarstva unutarnjih poslova RH, čiji je zapovednik bio Mladen Markač, pomoćnik ministra unutarnjih poslova.
Podaci Human Rights Watch pokazuju da je operacija „Oluja“ završena ubistvom najmanje 526 Srba i prinudnim raseljavanjem oko 200.000 Srba.
U mesecima nakon operacije, najmanje 150 Srba je ubijeno, a najmanje 110 prinudno nestalo. Od novembra 1995. do aprila 1996. godine, nastavljeno je sa ubistvima starijih osoba.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, tokom operacije „Oluja“ ubijeno je oko 677 civila.
Humanitarna organizacija „Veritas“ procenjuje da je od 4.8.1995. godine do kraja 1998. godine, ubijeno 1.719 Srba, i to 1.078 civila i 641 unifomisana osoba, te da je iz Hrvatske proterano preko 200.000 Srba.