Војна неутралност: И хумано и рационално и промишљено

Учествујући у демонстрацијама под називом „Не рату и сиромаштву“ које су одржане за вријеме самита НАТО држава у Чикагу у мају 2012. године, ветеран вијетнамског рата Рон Макшефри је изјавио: „Тотално подржавам стопирање НАТО и стопирање убистава недужних цивила. Да смо узели новац који смо потрошили на бомбе и потрошили га на „зелену енергију“, не би морали да одржавамо поморске путеве за транспорт нафте.“

По мом мишљењу, Макшефри је артикулисао један хуман, рационалан и промишљен став. Хуман је јер вреднује достојанство сваког људског живота, право сваког људског бића на спокојан и просперитетан људски вијек, као и на толерантну и мирољубиву коегзистенцију различитости на земаљској кугли. Рационалан је јер поставља вриједности научног развоја, технолошког напретка и глобалне солидарности у расподјели ресурса изнад производње, продаје и употребе оружја и јер увиђа да се свако насиље и рат мора завршити за преговарачким столом. Промишљен је јер иза реторике свјетских центара моћи о слободи и људским правима разоткрива механизам геополитичких интереса политичких олигархија и крупног капитала.

Увјерен сам да имати хуман, рационалан и промишљен став о постојећој црногорској спољној политици значи залагати се за војну неутралност Црне Горе.

Може ли неко оспорити хуманост неучестовања у насиљу и ратовима и промовисање мирног разрјешења сукоба? Да такво оспоравање није могуће, увиђају и противници неутралности. Због тога и тврде да Црна Гора евентуалним придруживањем НАТО савезу неће више никада учестовати у ратовима. Међутим, да ли је ова тврдња истинита?

НАТО је директно учестовао у најмање три рата у задњих двадесет година, а најмоћније његове чланице су логистички подржале још неколико. Уласком у НАТО и сви црногорски порески обвезници ће бити укључени у финансирање ратних операција. Умјесто у образовање и пензије, здравствену и социјалну заштиту, и новац црногорских грађана ће ићи у пушке, бомбе, транспортере и војне операције. Неки наши грађани и грађанке ће бити изложени опасности да буду повријеђени и страдају далеко од својих породица и домова, негдје у пустарама Азије и Африке. Црна Гора ће сносити терет ратних намета и жртви, а бенефите ће између себе дијелити глобална капиталистичка олигархија и њихови корумпирани партнери у црногорском политичком врху. Дјеца сиромашних ће на бојиште, а дјеца богатих у провод. Желимо ли то? Је ли то хумано?

Ако, дакле, није спорно да је неутралност хуман став, треба видјети да ли је и рационалан? Међу противницима неутралности често се чује аргумент да ће улазак у НАТО мање оптеретити државни буџет него неулазак. Да ли је ова тврдња истинита? Један поглед на војни буџет европских држава које су војно неутралне је довољан да се утврди да све оне троше мање од 2% БДП који се помиње као НАТО стандард. Према подацима доступним јавности, Ирска троши 0,7%, Аустрија 0,8%, Швајцарска 0,9%, Финска 1,4-1,6%, Шведска 1,5% и Малта 1,7%. И не само то. Већинска јавност у овим државама, од којих су све, изузев Швајцарске, и чланице Европске уније снажно подржава политику војне неутралности. Очигледно је да је за већину грађана неутралност не само хумана него и рационална опција.

Спајање хуманости и рационалности је идеал сваке политичке заједнице. Политика војне неутралности омогућава постизање барем једне димензије тог идеала. Међутим, остаје питање колико је она промишљена у постојећем црногорском контексту? Не значи ли неулазак у НАТО да Црна Гора остаје некако изван заједнице демократских држава, остављена на милост и немилост криминогене власти? Одговор на ово питање захтјева поштено суочавање са чињеницом да се државе које су по свом унутрашњем политичком уређењу демократске уопште не понашају на демократски начин када су у питању односи са другим државама. Оне генерално имају један аршин за своје грађане, а други за све остале. Довољно се мало пажљивије загледати у спољну политику Сједињених америчких држава, па увидјети да је ова држава прекршила, и наставља да крши, читав низ норми међународног права садржаних у статутима различитих међународних организација, укључујући и Статут Уједињених нација. Докази које је до сада изнио Едвард Сноуден на примјер показују да су институције америчке власти на чудовишан начин разориле право на приватност десетина милиона људи широм свијета. Можемо ли се стога поуздати у то да су активности америчких званичника узор демократског дјеловања и поштовања елементарних људских права?

Са друге стране, ни социјалистичка Југославија, као ни многе државе Покрета несврстаних, нису биле демократије по дефиницији Вашингтона, али зар нису дале немјерљив допринос побољшању квалитета људског живота на планети, укључујући и умањивање опасности од нуклеарног Армагедона? Данас, на примјер, земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) играју позитивнију улогу у потрази за праведнијом расподјелом глобалних ресурса него земље-оснивачице НАТО-а. Због тога није промишљено тврдити да ће неуласком у НАТО демократско стасавање и економски развој Црне Горе на било који начин бити успорени или заустављени. Војна неутралност која подразумијева отворену и пријатељску сарадњу са свима, уз његовање обостраних интереса и универзалних вриједности, је једини аутентични пут ка просперитету црногорских грађана и достојанственом положају црногорске државе у међународним односима. Црна Гора, као мјесто повјерења и за Запад и за Исток, је и хуман и рационалан и промишљен избор.

Објављено у дневном листу „Вијести“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: